Папа и апокалипса

ДВА репортера, Гордон Томас и Макс Морган—Витс, саставила су године 1984. једну књигу о политици коју папа води у новије време. Дали су јој наслов Отклонити Армагедон. Већ више од 17 година ови аутори извештавају о папинству. Какав нам увид посредују у бриге које у вези са апокалипсом море највише врхове Католичке цркве?

Репортери цитирају високог црквеног достојанственика Емери Кабонга, личног секретара Јована Павла ИИ: „Попут духовног Херкулеса, папа покушава да задржи велесиле далеко једну од друге, како би отклонио нуклеарни армагедон.“

Изгледа да је забринутост црквених вођа више концентрисана на глобално уништење проузроковано по људима, него на Божји захват у ствари човека — на у Библији проречену апокалипсу. У књизи Отклонити Армагедон читамо: „Код Кабонгових сарадника уопште се не може приметити да настоје отклонити оно што они сматрају апокалипсом . . . Иза те рутине крије се ипак одређена напетост, коју је оставио за собом међународни бискупски синод. На том синоду, који је завршио у мрачном расположењу, изречена оптужба против ,ратних чарки, примене насиља, тероризма, гомилања арсенала конвенционалним, а посебно атомским оружјем, као и против скандалозне трговине сваке врсте ратног оружја“. Ни папа није остао нетакнут. Гордон Томас и Макс Морган Витс, извештавају да се у регалима у његовој радној соби налазе и дела са подручја ратне науке, на пример Ревија за међународну одбрану, Проблем војне спремности и Изненадни напад: часови планирања одбране. Затим настављају:

„Поред окружница црквених поглавара стоје књиге којима папа данас такође поклања своју пажњу; есхатологија — студиј библијских наука, које уче да ће Бог низом „догађаја“ успоставити на Земљи своје Царство, како би учинио крај једном веку. Јован Павле ИИ чврсто верује . . . , да ће се можда још пре прелаза у нови век догодити на земљи нешто одлучујуће. Можда уследи куга, друга црна смрт? Или суша, односно глад незамисливих размера? Можда нуклеарни рат? Он се тренутно боји овог задње споменутог. Можда се зато баш њему, размишљао је више пута, поверила улога црквеног вође у тим могуће задњим данима света, пре његовог коначног уништења у нуклеарном самоуништењу“.

Књига се осврће на симболични „сат пропасти света“, који се редовно појављује на насловној страни Билтена научника атомистике. Када се у децембру 1947. први пут појавио тај „сат“ његове казаљке су биле постављене на седам минута пре дванаест, како би се јасно предочило „колико је свет близу нуклеарном Армагедону“. Будући да је 1972. године склопљен уговор о ограничењу наоружавања (САЛТ) казаљке су померене на дванаест минута пре дванаест. Но, 1984. написали су Томас и Морган Витс следеће: „Казаљке сата стоје сада на три минута пре дванаест. Тако близу пропасти света нису стајале уназад тридесет година.“

Упркос свим папиним настојањима да „отклони нуклеарни Армагедон“, казаљке сата стајале су у новембру 1985. још увек на три минута пре дванаест. Али, ми се нећемо дати одвратити забринутошћу да ли ће народи да иду тако далеко да униште човечанство. Уместо да покушавамо да избегнемо апокалипсу, опрезно ћемо настојати да потражимо Божји пут спасења из апокалипсе, јер она ће неизбежно „да дође на целу настањену Земљу“ (Откривење 3:10).