Валтазар — престолонаследник или цар?

ИЗУЧАВАОЦИ Библије се већ дуго препиру око Валтазара. Према библијској књизи Данила, ’цар Валтазар’ био је владар Вавилона и он је тај који је одржавао велико славље те судбоносне ноћи 539. године пре н. ере када је Кир Персијанац уништио град (Данило 5:1). Проблем је у томе што једино Библија спомиње Валтазарово име. Други рани историчари га не спомињу и извештавају да је владар Вавилона у то време био Набонид. То су многи сматрали доказом да је књига Данила историјски безначајна и да је вероватно писана неколико векова после пада Вавилона.

Међутим, таква процена била је преурањена. Према једном чланку Алана Миларда из часописа за библијску археологију од маја/јуна 1985. године, 1854. године је ископан један натпис у Ираку који садржи молитву за дуги живот и добро здравље Набонида и његовог најстаријег сина. Како се звао тај син? Валтазар! Према томе, у Вавилону је постојао Валтазар. Од 1854. надаље су пронађени још многи натписи који су то потврдили. Међутим, ни један од тих натписа није Валтазара називао царем. Они се на њега осврћу као на царевог сина или престолонаследника. Због тога критичари тврде да је писац књиге Данила погрешио употребивши израз ’цар Валтазар’.

Међутим, чак и у томе они греше. Како? Из једног разлога, јер су, према Алану Миларду, ископани правни документи из тог времена у којима се странке заклињу Набонидом и Валтазаром. Зашто је то значајно? Јер је био утврђен обичај да се странке заклињу боговима или царем. Заклињање Валтазаром је једини изузетак томе, према томе, Валтазар је сасвим јасно имао један специјалан статус. У ствари, изгледа да је Валтазар владао много година сам у Вавилону у време док је његов отац живео у оази Теима у северној Арабији. У то време је, према једној натписној плочици која се чува у Британском музеју, Набонид „поверио царство“ Валтазару.

Зашто га, дакле, службени натписи називају „престолонаследником“, док књига Данила користи израз „цар“? Једно археолошко откриће у северној Сирији пружа одговор. 1979. године је тамо откопан један кип старог цара Гозана у природној величини. На његовој хаљини су била два натписа, један на асирском, а други на арамејском језику. Ова два натписа, мада скоро идентична, имала су бар једну интересантну разлику. Текст написан језиком асирских великодостојника говорио је да кип представља „владара Гозана“. Текст на арамејском, језику тамошњег народа, описује га као „цара“.

Упоређујући то, Алан Милард закључује с обзиром на то да се службени натписи осврћу на Валтазара као на престолонаследника, да би се „могло сматрати сасвим у реду да такви неслужбени записи као што је књига Данила називају Валтазара „царем“. Он је деловао као цар, опуномоћеник свог оца, иако можда законски није био цар. Прецизна разлика била би у извештају из књиге Данила неважна и збуњујућа.“

Све ово повлачи питање: Ако је књига Данила заиста написана вековима после пада Вавилона, како је њен аутор знао за Валтазара, кога су превидели друга историчари? И зашто га назива „царем„ и тако следи обичај који је био разумљив за време када је Валтазар био жив, али који је заборављен у каснијим вековима? Сигурно је да је освртање на „цара Валтазара“ у књизи Данила јаки доказ да је књигу заиста писао неко ко је живео у Вавилону у шестом веку пре н.е