Да ли водиш делотворне разговоре на темељу Писма?

„По свом обичају Павле уђе к њима и у току три суботе проповедаше из Писма“ (Дела апостолска 17:2, др Чарнић).

1. Зашто је Библија за нас драгоцена?

 КАКО ли је драгоцена Реч Божја! Она одговара на важна питања, на која не можемо нигде другде наћи одговор. Библија не садржи једноставно било какво гледиште о животу; она садржи истину. Јехова нам кроз своју Реч даје на знање шта тражи од нас, а сви његови захтеви су за наше добро (Псалам 19:7—11; Исаија 48:17).

2. а) Како можемо људима којима сведочимо изричито указивати на извор наше вести? б) Која питања морамо лично одмерити?

² Будући да су Јеховини сведоци уверени да Библија заиста потиче од Бога и да њен садржај има моћ да усмери људе на добро, они ревно упознавају друге са њеним садржајем (Јеврејима 4:12). Жеља им је да приликом јавног сведочења предоче људима како вест коју они објављују не потиче од њих, него из Божје властите Речи. Зато употребљавају Библију читајући другима директно из ње, кад год им је то могуће. Да ли ти лично употребљаваш Библију на тај начин? Можеш ли са искреним људима водити разговоре на темељу Писма, који ће им помоћи да разумеју и уваже у њој садржане науке? (2. Тимотију 2:15).

3, 4. а) Како је у Јеремијино време била истакнута важност да се говори Божја властита реч? б) На кога или на шта желимо указивати људима које поучавамо?

³ У време пророка Јеремије било је наглашено колико је важно уместо личног мишљења посредовати људима оно што Бог каже. То је историјско раздобље од пророчанског значаја за наше време. Већина пророка у Јерусалиму давала је своја објашњења, која су према њиховом мишљењу, одговарала људима, али они нису лојално објављивали Јеховину реч. Јехова је рекао за такве: „Објављују виђења срца свога, а не што долази из уста Јахвиних“. Затим је изричито додао: „А у кога је реч моја, нека по истини објављује реч моју“ (Јеремија 23:16—28, СТ).

⁴ Јеремија је ’по истини објављивао реч Јеховину’. И ми морамо да се осећамо обавезним да се тесно држимо Писма док поучавамо друге. Ми не желимо да људи постану наши ученици. Жеља нам је да они постану обожаваоци Јехове, да ходе стопама Исуса Христа и да цене организацију преко које Јехова води данас своје слуге (Упореди 1. Коринћанима 1:11—13; 3:5—7).

5. Како извештај из Јована 7:16—18 даје вођство а) за старешине, б) за све који учествују у служби проповедања?

⁵ Исус је рекао: „Моја наука није моја, него онога који ме је послао. Ако ко хоће да чини његову вољу, знаће да ли је ова наука од Бога, или ја говорим сам од себе. Ко говори сам од себе — тражи своју славу; а ко тражи славу онога који га је послао, тај је истинит, и у њему нема неправде“ (Јован 7:16—18, др Чарнић). Чак је савршени Божји Син савесно избегавао да говори сам од себе. Колико то више морамо ми да избегавамо! Зато је старешинама дато одговарајуће упозорење да ’се чврсто држе поуздане речи што се тиче уметности поучавања’ (Тит 1:9, НС). Колико  ли је такође одговарајући савет из 2. Тимотију 4:2: „Проповиједај Ријеч“. Ми се чврсто држимо тог мерила било унутар скупштине, било док разговарамо с људима у служби проповедања.

6. Шта је обично потребно осим само читања ставака из Библије? Предочи то.

⁶ То не значи да једноставно само прочитамо ставке из Библије и да потом не кажемо ништа више. Да би људи могли разумети пуно значење текста важно је да схвате његову примену. Било је тако и у случају ушкопљеника о ком се говори у Делима апостолским 8:26—38. Тај човек је читао пророчанство Исаије, али није разумео шта оно значи. Али, чим је било одговорено на његово питање, кад је схватио значење прочитаног и разумео како се то односи на њега лично, постао је хришћанин. И данас морамо на сличан начин помагати онима који траже истину, пазећи увек на то да исправно рукујемо речју истине.

Како се Исус служио Писмом

7. Чији пример нам може посебно помоћи да побољшамо нашу способност разговарања с другима на темељу Писма?

⁷ Исус је дао најбољи пример што се тиче делотворне употребе Писма (Матеј 7:28, 29; Јован 7:45, 46). Ако истражимо његов начин поучавања, побољшаћемо своју способност вођења разговора на темељу Писма. Осмотримо следеће примере:

8. а) Које питање је поставио Исусу „неки учитељ Закона“? б) Како је поступио Исус у вези с тим питањем и зашто?

⁸ У 10. поглављу јеванђеља по Луки у ставцима 25—28, др Чарнић, читамо о „неком учитељу Закона“, који је желео да искуша Исуса, па га је упитао: „Учитељу, шта треба да учиним, па да наследим живот вечни?“ Шта би ти на то одговорио? Како је поступио Исус? Он је без даљњега могао директно да одговори на то питање, али је схватио да је тај човек већ усвојио одређено становиште у тој ствари. Зато га је Исус упитао како би он одговорио на то питање, рекавши: „Шта је написано у Закону? Како читаш? А он одговори и рече: „Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мишљу својом“ и „Љуби ближњега свога као самог себе“. Затим му је Исус рекао: „Право си одговорио“, а затим је Исус делимично навео 3. Мојсијеву 18:5, додавши: „Чини то па ћеш живети!“. Једном другом приликом и Исус је цитирао обе заповести као одговор на питање (Марко 12:28—31). Али, у овом случају је човек са којим је разговарао познавао Мојсијев закон, па је очигледно желео да утврди да ли је Исус сагласан са оним што је он научио. Исус је пружио човеку задовољство да сам одговори.

9. а) Шта је учинио Исус да би помогао човеку да схвати смисао цитираних ставака из Писма? б) Зашто је та метода била делотворна?

⁹ Међутим, тај човек није схватио пуно значење библијских ставака које је цитирао. Али, „желећи да се оправда, рече Исусу: а ко је мој ближњи?“. Одговарајући на то питање Исус није наставио да цитира библијске ставке. Нити је дао само дефиницију, којој би човек могао да приговори. Уместо тога употребио је поређење — одлично поређење које је заиста одговарало потребама тог човека и помогло му да размишља о значењу Писма. Исус је причао о неком Самарјанину који је био спреман помоћи. Он је прискочио у помоћ једном опљачканом и претученом путнику, док свештеник и левит нису тако поступили. Ово поређење је помогло човеку да као никада раније схвати значење израза „ближњи“; циљ је био достићи његово срце. На крају је Исус поставио једно питање како би се уверио да ли је човек исправно разумео ствар, а затим га је навео да то о чему је било говора примени у свом животу (Лука 10:29—37, др Чарнић).

10. а) Шта учимо из овог примера поучавања? б) Како можемо неке од тих тачака користити у служби проповедања, употребљавајући садашњу говорну тему?

¹⁰ Шта можемо ми да научимо из овог примера? Да ли си схватио следеће: 1. Одговарајући на уводно питање овог човека, Исус је обратио пажњу на Писмо. 2. Исус је позвао човека да се сам изјасни, а затим га је срдачно похвалио за добар одговор. 3. Као што произилази из 28. ставка, Исус се побринуо да у жаришту остане веза између питања и библијских ставака. 4. Послужио се поређењем које је дирнуло срце, да би се уверио да ли је човек схватио стварно значење одговора. Ако будемо следили тај пример и ми ћемо бити способни да водимо са другима делотворне разговоре на темељу Писма.

„Учитељу, добро си казао“

11. а) Који одговарајући одговор је дао Исус када су му садукеји поставили питање о браку, а у вези са васкрсењем? б) Зашто се није задовољио само тиме?

¹¹ У 20. поглављу јеванђеља по Луки, у ставцима 27—40 забележен је други истакнути  пример делотворне употребе Речи Божје. Неки садукеји су се обратили Исусу једним питањем. Описали су му ситуацију, која је према њиховом мишљењу показивала колико је лудо веровати у васкрсење мртвих. Известили су га о једној жени која се седам пута удавала. „О васкрсенију дакле кога ће од њих бити жена?“ упитали су. Они изгледа нису уопште рачунали на одговор који им је Исус дао. Очигледно нису још никада разматрали могућност да се васкрснули неће женити, него да ће у том погледу бити као анђели. Ипак, било је потребно више да би их одговор уверио.

12. а) Који закључак је извео Исус, да би подупро наду у васкрсење? б) Зашто је то било посебно прикладно за садукеје?

¹² Исус је схватио да стварни проблем лежи у томе што садукеји не верују у васкрсење. Зато им је окренуо нарочиту пажњу баш на то. Његов аргумент потицао је из Мојсијевих књига — из 2. Мојсијеве 3:6 — у које су садукеји наводно веровали. Закључио је: „А да мртви устају, и Мојсије показа код купине гдје назива Господа (Јехову, НС) Бога Аврамова и Бога Исакова и Бога Јаковљева“. Но, да ли су садукеји могли разумети да те речи указују на васкрсење? Да, али тек када је Исус додао: „А Бог није Бог мртвијех него живијех; јер су њему сви живи“. То је било јасно. Беживотни предмети, такође и људи могу имати Створитеља, али само живи људи могу имати Бога, некога коме припада њихово предање и обожавање. Да су Аврам, Исак и Јаков умрли и били сахрањени без даљњег изгледа на живот, Јехова би можда рекао Мојсију: „Ја сам био њихов Бог“. Али, он није тако рекао. Због тога није чудо да су неки учитељи закона, након што им је Исус доказивао на темељу Писама, рекли: „Учитељу! добро си казао“.

13. Које мере нам могу помоћи да развијамо способност да разговарамо са другима на темељу Писма? Објасни зашто сматраш све то важним.

¹³ Како можеш стећи или даље развијати способност да на тај начин водиш разговоре на темељу Писма? За то је потребно следеће: 1. Ти мораш добро познавати Писмо. Редовност у личном студију и у посећивању састанака важан је чинилац у постизању тог спознања. 2. Узми времена за размишљање, истражујући научено са различитих гледишта и развијајући цењење за то 3. Када проучаваш тражи не само објашњење ставака, него и библијске разлоге за такво објашњење. Забележи то поред текста којег желиш објаснити. 4. Размишљај како би библијске ставке могао објаснити различитим врстама људи. 5. Размишљај о томе како би могао предочити одређене тачке. Све то је важно, ако желимо да развијамо способност да разговарамо са другима на темељу Писма.

Разговоре прилагодити слушаоцима

14. На која спомена вредна гледишта Павлове методе поучавања указује извештај из Дела апостолских 17:2,3?

¹⁴ И апостол Павле је био истакнути учитељ, од кога можемо пуно да научимо. Неко време са њим је путовао лекар Лука, зато заслужује пажњу његов опис Павловог путовања. Он извештава: „Дођоше у Солун, где је била јудејска синагога. По свом обичају Павле уђе к њима и у току три суботе проповедаше им из Писма, дајући им на знање и излажући да је требало да Христос пострада и васкрсне из мртвих, и да је ово Месија — Исус кога вам ја објављујем“. И шта је био резултат тога? Јехова је благословио Павлов труд. „И неки од њих беху у то уверени, ... а исто тако и врло много богобојазних Грка и не мало угледних жена“. Посебну пажњу заслужује метода поучавања којом се служио Павле; није се ограничио само на то да прочита библијске ставке; разговарао је са слушаоцима на темељу тог текста прилагођавајући се њима. Он им није једноставно само причао добру вест, него је и објашњавао, износећи доказе из надахнуте Речи Божје (Дела апостолска 17:1—4, др Чарнић). Осмотримо два примера Павлове методе поучавања:

15. а) Како је говорећи јеврејским слушаоцима у Антиохији, у Писидији, Павле настојао створити заједнички темељ? б) Зашто и ми мислимо да је стварање заједничког темеља важно у нашем делу сведочења?

¹⁵ У Делима апостолским 13:16—41 забележен је говор који је Павле одржао пред јеврејским слушаоцима у Антиохији у Писидији. Најпре се потрудио да створи  заједнички темељ (Види ставке 16, 17). Зашто је то учинио? Зато јер је то требало да им помогне да спремно размишљају о теми о којој је желео да им говори. Он им се није представио као припадник хришћанске скупштине, који жели да им посредује вест о Исусу Христу. Пошто је разговарао са Јеврејима узео је у обзир њихов начин размишљања. Узео је у обзир да су његови слушаоци биле особе, које су се бојале Бога, дајући им да разумеју да су већина од њих по рођењу Јевреји, као и он сам. Осим тога, дао им је преглед значајног раздобља историје израелског народа. Али, како се придржавао заједничког темеља док је говорио о Исусу Христу?

16. Како се Павле придржавао заједничког темеља, говорећи Јеврејима о Исусу?

¹⁶ Павле је представио Исуса као Давидовог потомка, као онога чији је идентитет утврдио Јован Крститељ, кога је народ уопште сматрао Божјим пророком (Дела апостолска 13:22—25; Лука 20:4—6). Али, Павле није превидео да је његовим слушаоцима било познато да су јеврејске вође одбациле Исуса, па је зато почео разговарати баш о тој ствари. Чак је објаснио чињеницу да Исусово одбацивање и погубљење представља испуњење пророчанства (Дела апостолска 13:27—29). Указао је да је Бог потом деловао у Исусову корист, васкрснувши га из мртвих и да је међу Јеврејима било сведока чињенице Исусовог васкрсења (Дела апостолска 13:30, 31). Павле је и сувише добро знао да многи то једва прихватају, па је зато објаснио да је ово о чему говори „радосна вест о обећању датом нашим оцима“. За потврду истинитости тога цитирао је прво Псалам 2:7, затим Исаију 55:3, и коначно Псалам 16:10. Доказивао је на темељу задњег од споменутих ставака, показујући да се није могао испунити на Давиду, јер је он „видео труљење“. Зато се морало односити на онога који „није видео труљење“, јер га је Бог васкрснуо из мртвих (Дела апостолска 13:32—37).) Након што је објаснио ову тачку, Павле изговара мотивирајуће закључне речи. Он је знао да је за људе од животне важности да озбиљно схвате све што су чули. Многи су повољно реаговали на то (Дела апостолска 13:38—43).

17. а) Зашто је у Атини Павле износио истину на један други начин? б) Шта ми учимо из његовог начина поступања у тој прилици?

¹⁷ Кад је Павле другом приликом говорио нејеврејским слушаоцима, примењивао је сличне методе поучавања. Зато је своје излагање на Ареопагу (Атина, Грчка) прилагодио околностима и начину размишљања Атињана. Да би створио заједнички темељ, похвалио их је за њихову побожност. Говорио је о једном олтару у граду на ком је писало: „Богу непознатоме“. То је Бог, објаснио је Павле, којег им он јавља (Дела апостолска 17:22, 23). На крају је објаснио неке делове надахнутих Писама, искористивши то као темељ за разговор с њима. Будући да је Павле познавао и грчку литературу могао је да цитира и њихове песнике, додуше, не као меродавни ауторитет, већ да би им показао како одређене тачке које он спомиње налазе признање и у њиховој литератури. Резултат тога био је да су неки поверовали (Дела апостолска 17:24—31, 34).

18. Шта може да нам помогне да постигнемо добре резултате, док се трудимо разговарати с другима на темељу Писма?

¹⁸ Добра вест коју је Павле проповедао у Атини била је једнака оној коју је објављивао у Антиохији. Он је изабрао различите начине излагања, јер је схватио шта је било потребно да би уопште могао да разговара с људима. Он је био толико заинтересован за њих, да је предузео за то потребне додатне напоре. А тај напор је водио до добрих резултата. Уложимо и ми потребна напрезања, тражећи Божји благослов у нашим настојањима да разговарамо с другима на темељу Писма, посредујући добру вест свим врстама људи (1. Коринћанима 9:19—23).

Шта смо научили?

◻ Зашто је важно да у нашој служби директно употребљавамо Библију? ◻ Које су одличне методе поучавања објашњене у Луки 10:25—37?

◻ Које мере нам могу помоћи да развијамо способност да разговарамо с другима на темељу Писма?

◻ До које мере може порекло људи утицати на наш поступак, док разговарамо С њима?

[Питања за разматрање]