„Ми ценимо старије“

„ЗАР није мудрост код старијих и разум у дужини дана?“ питао је Јов (Јов 12:12, НС). Соломун је слично приметио: „Седа глава је круна лепоте кад се налази на путу праведности“ (Приче Соломунове 16:31, НС). Ове речи записане су у време када се старије ценило и поштовало. А Библија увек изнова показује како су млади у то време имали користи из дружења са старијима.

Рута је, на пример, годинама имала могућност да посматра и размишља о примеру који је давала њена свекрва Нојемина. Ово дружење је очигледно резултирало тиме што је Рута добила жељу да служи Јехови. Тако, када је добила могућност да се одвоји од Нојемине и врати у своју земљу обожавалаца идола, Рута је одано рекла: „Куд ти идеш, ја ћу ићи и где ти ноћ проведеш, ја ћу провести ноћ. Твој народ биће мој народ и твој Бог, мој Бог“ (Рута 1:16, 17, НС). Да, као последица њеног пријатељства са Нојемином, Рута је постала „изванредна жена“ (Рута 3:11, НС).

Тимотије је такође имао користи из дружења са једном старијом особом. Провео је много година путујући с апостолом Павлом. Чак и када их је затвор раздвојио, Тимотије је примао писма од Павла која су била охрабрења да „распламсава попут ватре дар Божји“ који је у њему (2. Тимотију 1:6—8, НС). Тимотије је тако темељито учио од Павла да је, пишући Филипљанима, Павле објаснио како „није имао никога попут његове (Тимотијеве) нарави који би искрено бринуо за ствари које се тичу њих“ (Филипљанима 2:20, НС).

Данас је, међутим, поштовање старијих у неким земљама скоро ишчезло. Међутим, да ли је тако и међу хришћанима? Ни у ком случају. Прави хришћани данас још увек цене то што им старији имају много тога за понудити на темељу своје вере, предања и животног искуства. На пример, једна сестра пише: „Кад год се осећам под притиском овог састава, одмах потражим старије у скупштини, охрабрујући се њиховом постојаношћу“. Један млади брат, стар 34 године,  слично каже за верну старију браћу: „Они су ми помогли у свим подручјима живота. На пример, било ми је потребно да сазнам како да постигнем равнотежу. Тако ми је један 72—годишњи брат рекао ’Увек ради оно што Јехова жели да прво радиш. То је непрестана борба. Али, равнотежа долази ако прво тражиш Царство’“.

У једном другом случају је један 87—годишњи брат тешко оболео. Посетио га је један старешина заједно са једним неделотворним братом. Плачући, неделотворни брат је рекао: „Био си добар пријатељ. Недостајаћеш ми.“ На то је стари брат одговорио: „И ти ћеш мени недостајати“. Још увек плачући, неделотворни брат је рекао: „Видећемо се у новом поретку — ако дође“. Мада стар, наш старији брат се присилио да седне и одлучно одговорио: „Доћи ће‘‘. Неделотворни није одговорио на ово охрабрење, али је вера тог старог брата дирнула срце старешине који је то посматрао. „Његова вера ми је увелико помогла“, присећа се он.

Старија браћа и сестре често дају здраве и практичне савете из свог хришћанског искуства. „Подигните своју малу децу и загрлите их“, саветује један старији брат, „јер ће ускоро бити старији. Прво на њих пазите. Они су ваши најдрагоценији ученици.“ „Кад притисци овог састава дођу на вас или кад вас сотона искушава“, препоручује један други, „никад се не одричите истине. Примењујте је, јер ће то резултирати вашом срећом“. Један старији пар који је 43 године верно служио у једном подручју Новог Зеланда даје овај практични савет: „Ако можете, најбоље је остати на једном месту, а не стално се селити. Истина има већи утицај на околину што вас обавезује да живите по њој, те вас на тај начин јача“.

Заиста, многа наша старија браћа не могу да иду од куће до куће као што то чине млађи. Неки су везани уз кревет. Други трпе тешке болове. Једна старија сестра је рекла: „Не брине ме што старим. Не волим само оно што старост са собом доноси.“ Ипак, она још увек успева да показује хришћанску ревност!

Да ли одвајаш времена да упознаш своју старију браћу и сестре? Да ли желиш опонашати особине које они показују, особине које су биле попут злата прочишћене временом и искуством? Заиста су наша старија хришћанска браћа и сестре вредан извор, само ако одвојимо времена да их посматрамо и са њима разговарамо. Један млађи хришћанин је рекао: „Старији који су у вери су за мене примери преданости истини, искрене љубави, живе вере, саосећајности и ревности за Божју службу. За мене је њихова лепота попут стабла у пуном цвету и они су попут топле ватре у хладној ноћи“. Заиста имамо разлога да ценимо наше старије!