Не дајите места ђаволу!

„Сунце да не зађе над вашим гневом, и не дајите места ђаволу“ (ЕФЕСЦИМА 4:26, 27, др Чарнић).

1. Како описује Петар ђавола, али које засигурање даје апостол у вези наше заштите?

 ЈЕДНА опака дивља звер вреба из заседе, имајући у себи незаситну жељу да прогута хришћане. Петар опомиње: „Будите трезвени, бдијте. Ваш противник, ђаво, иде около као лав који риче тражећи кога да прождере. Њему се успротивите, чврсти у вери... А Бог сваке благодати... он ће вас после вашег кратког страдања усавршити, учврстити, оснажити, утемељити“ (1. Петрова 5:8—10, др Чарнић).

2. а) Које околности нас чине прихватљивим за сотонске нападе? б) Зашто не може онај ко постане жртва отпада за то да криви некога другог? в) Која Јудина слабост је отворила ђаволу пут да га наведе на издају Исуса?

² Можемо бити сигурни да ђаво и његови помагачи, како демони тако и људи настоје искористити сваку нагризајућу сумњу као и наше озбиљне личне слабости и сваку нашу немарност да останемо јаки у вери. Али, Јеховина Реч нам гарантује да нас ђаво неће прогутати ако заузмемо одлучан став против њега (Јаков 4:7). На пример, нико не постаје жртва отпада зато јер то једноставно није могло да се избегне. Нико није унапред одређен да напусти веру. У томе играју улогу потицаји срца. Јован је на пример рекао за неке: „Од нас су изашли, али нису били наше врсте“ (1. Јованова 2:19, НС). Али, то се догодило или зато јер су изабрали да отпадну, или зато што су већ дошли у Јеховину организацију са кривим потицајем. Јуда Искариотски је имао добро срце кад је био позван да постане један од 12 Исусових апостола, али је ђаво искористио Јудину склоност ка похлепи. Још пре ноћи у којој је Исус био издат „већ је ђаво убацио мисао у срце Јуде Симонова, Искариотског, да га изда“ (Јован 13:2, др Чарнић).

3. Који чиниоци могу утицати на некога да постане жртва отпада?

 ³ Неко се окреће злу јер допушта да његову вољу и начин размишљања обликују властита себична размишљања, његови циљеви и пожуде, затим дружење с пријатељима по властитом избору. Павле је говорио о некима који су ’једанпут просветљени и који су окусили небески дар, па ипак отпали’ (Јеврејима 6:4—6). Ако нисмо стално опрезни, ђаво би могао својом лукавом пропагандом учинити наше срце прихватљивим за отпадничке мисли. Али, како утврђује ђаво у пракси да ли је неко можда прикладан да постане жртва отпада?

4. Шта би се могло догодити ако нагињемо огорчењу, мржњи или цепидлачењу?

⁴ Сотона обично пази на то да ли неко нагиње огорчењу, мржњи или цепидлачењу. Такви осећаји могу да постану толико јаки да једва преостаје још места за љубав и захвалност. Можда се код некога један нерешени проблем шири као чир, тако да тај постаје љут, сматрајући то оправдањем да изостаје са хришћанских састанака. Ако се љути дуже време он даје ’места ђаволу’ (Ефесцима 4:27). Онај ко се ради тога узбуђује гледа више на људске слабости брата, уместо да му опрости „седамдесет и седам пута“. Осим тога, околности у којима се искушава његова вера не сматра приликом да усаврши своје хришћанске особине (Матеј 18:22). Ако огорчени хришћанин који се налази у таквом душевном стању сретне некога ко ће сугерисати како Јеховина организација угњетава и ограничава, или пак некога ко чак заступа неисправно гледиште обзиром на неке битне науке, тада би његово срце могло постати прихватљиво за те неутемељене тврдње. Колико ли је зато важно не дозволити да се развије огорченост и мржња! Не дозволи да Сунце зађе над твојим раздражљивим расположењем. Уместо тога, развијај у потпуности љубав у свом животу.

5. а) Како може понос или мржња због добијеног укора постати вучја јама? б) Како нам понизност помаже да останемо јаки у вери?

⁵ На која друга стања срца и душе гледа ђаво? Ту је, на пример, понос, охолост или гледиште да се некоме не признаје улога вође, која му припада. Све су то вучје јаме којима се користи ђаво (Римљанима 12:3). Ако будеш можда некада добио савет или чак био укорен ради одређеног неисправног начина поступања или гледишта, то би за ђавола могао да буде идеалан тренутак да те наведе на питање да ли ти уопште припадаш правој организацији. Због тога, остани понизан. Задовољи се тиме да се понашаш као „мањи од других“. Не дозволи да те понос или осећај охолости наведе на колебање, него остани јак у вери (Лука 9:48; 1. Петрова 5:9).

6, 7. а) Који облик појаве нестрпљивости зна Ђаво брзо да искористи? б) Шта мора да ради неко коме недостаје мудрости?

⁶ Има још нешто на шта ђаво гледа, а то је нестрпљивост. Понекад мислимо како би требало нешто изменити; желимо да то уследи брзо и безусловно. „Проблем треба одмах да се реши, или ја одлазим. Сада морам добити одговор на питање или нећу више да сарађујем. Армагедон и нови састав већ годинама ’стоје пред вратима’. Жао ми је због одлагања“. Можеш бити сигуран да ђаво само чека на то да на такво тло посеје семе нестрпљивости, сумње и одбијања. Ту је потребно показати устрајност и веру (Јеврејима 10:36, 39).

⁷ Јаков је рекао: „А допусти да постојаност усаврши своје дело, да бисте били потпуни и здрави у свим односима и да вам не би ништа недостајало. Дакле, ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога, јер он даје свима великодушно и без приговора, и даће му је. Али, нека моли непрекидно са вером, не сумњајући ништа, јер ко сумња сличан је морском таласу, ког ветар гони и тера наоколо. Стварно такав човек нека не мисли да ће било шта примити од Јехове; јер је неодлучан и непостојан на свим својим путевима“ (Јаков 1:4—8, НС). Не дозволи да те ђаво учини кандидатом за отпад,  зато јер сумњаш у Божја обећања! Буди стрпљив, буди захвалан. Чекај на Јехову (Псалам 42:5)

8. Како нагињање на побуну против ауторитета отвара ђаволу пут да покрене некога на преступање библијских ограничења?

⁸ Која још друга средства користи ђаво да би нас одвукао? Зар није он одувек покушавао изазвати побуну и навести Јеховине слуге да постану критизерски расположени према онима који преузимају вођство међу њима? „Старешине то једноставно не разумеју. Они превише критикују, превише траже“, могли би неки да кажу. Други иду још даље, тврдећи како Водеће тело Јеховиних сведока или остала одговорна браћа задиру у слободу савести или у „право“ појединаца да тумаче Библију. Али, сети се Јосифових понизних речи: „Зар тумачење не спада Богу?“ (1. Мојсијева 40:8, ША). Зар није Исус прорекао да ће у последњим данима једној организацији помазаника, наиме „верном и разборитом робу“ бити поверено да брине за духовну храну у право време? (Матеј 24:45—47). Чувај се особа које траже стећи признање за своја властита, другачија мишљења. Такође се чувај особа које желе да укину сва ограничења или обећавају слободу, тврдећи да су Јеховини сведоци робови! Петар је рекао за криве учитеље следеће: „Обећавају им слободу, а сами робују пропасти, јер побијеђени робује побједнику“ (2. Петрова 2:1, 19, СТ).

9. Какво је обично становиште особа које критикују оне који преузимају вођство?

⁹ Из ког разлога такви обично критикују Заједницу или браћу која имају вођство? Зар није често случај да се осећају погођени одређеном применом неког библијског текста? Уместо да се они управљају према здравој науци и вођству, они желе да се организација промени. Покажимо то са неколико примера:

10. Како може устрајност у екстремним навикама облачења довести до тога да се ’да места ђаволу’?

¹⁰ Неки брат устраје можда у свом необичном начину одевања. Старешине могу на темељу тога да стекну утисак да он није добар пример, па му не дају одређене предности, на пример поучавање с подијума. Он се љути, тврдећи како му други покушавају отети његову хришћанску слободу. Али, шта стоји иза таквог размишљања? Зар није то обично понос, дух који тежи за независношћу или пак дечји пркос? Иако је то наизглед безначајна ствар, онај ко тако размишља у опасности је да ’да места ђаволу’. Напротив, љубав и понизност навешће нас да се облачимо и украшавамо на скроман и прихватљив начин. Морамо желети да чинимо све у интересу подупирања добре вести, а не да се допадамо сами себи (Римљанима 15:1, 2; 1. Коринћанима 10:23, 24).

11. Шта би могло да стоји иза сумње у Јеховину заповест уздржавати се од крви?

¹¹ Узмимо један други пример. Повремено се може чути како неко сумња да се библијска заповест не јести крв, заиста односи и на трансфузију. Али, шта је темељ таквом размишљању? Зар то није страх — страх да се не изгуби свој властити садашњи живот или живот неког члана породице? Зар је нестала нада у васкрсење? Верни хришћани не праве компромис обзиром на Божји закон, нити покушавају да га разводне. Не узети у себе крв у сврху храњења тела, исто је важно као одустати од блуда и идолопоклонства, јер се све то спомиње у једној те истој надахнутој наредби апостола и старијих мужева Јерусалима (Дела апостолска 15:19, 20, 28, 29).

12. Зашто не смемо да дозволимо да нас недостојна лојалност наведе на омаловажавање библијског захтева да избегавамо дружење са искљученима?

¹² Неки који имају критичарско гледиште тврде да је Јеховина организација престрога, јер забрањује дружење са искљученима (2. Јованова 10, 11). Али, зашто ти критичари осећају тако? Да ли су то у њиховом случају тесне породичне везе или пак дају предност неумесној лојалности према пријатељу испред лојалности према Јехови и његовим мерилима и захтевима? Мислимо такође на то да гајење заједничког дружења са искљученим, чак у случају да је реч о рођаку, може довести до тога да преступник помисли како његов начин поступања и није тако озбиљна ствар, што би му само штетило. Напротив, ако му се ускрати такво дружење, може се у њему појавити захтев за оним што је изгубио, као и жеља да то опет поврати натраг. Јеховин пут је увек најбољи, а нама служи као заштита (Приче Соломунове 3:5).

13. Које становиште морамо имати према јавном проповедању од куће до куће?

¹³ атим има неких који нетачно тврде да проповедање од куће до куће није библијски утемељено. Али, зар то није зато јер они већ осећају несклоност према том важном делу, тражећи покриће да више не учествују у њему? Љубав према Богу и ближњем треба да  нас наведе да схватимо важност тог животоспасавајућег дела. И у том случају је потребна устрајност. Апостол Павле је говорио о томе да је и он сам устрајао у ’давању темељитог сведочанства Јеврејима и Грцима’, поучавајући их јавно и од куће до куће (Дела апостолска 20:18—21, НС). Зар не треба и ми, уместо да се жалимо, лојално да следимо његов одличан пример? Сети се хиљада оних који се сакупљају у „једно стадо“, зато јер Јеховин благослов почива на служби од куће до куће (Јован 10:16). Не заборави ни на одлично школовање и на јачање вере, што све доживљавамо ходећи од врата до врата, да бисмо достигли људе са добром вешћу (Упореди Дела апостолска 5:42; 1. Тимотију 4:16).

14. Како да реагујемо када критичари оптужују Јеховине сведоке да су лажни пророци?

¹⁴ И на крају да споменемо шта је Заједница у прошлости објавила у вези са хронологијом. Неки противници тврде да су Јеховини сведоци лажни пророци. Они кажу како су били утврђени датуми, али се није ништа догодило. Опет питамо, који је мотив тих критичара? Промичу ли они будност на страни Божјег народа, или пак покушавају да оправдају своје упадање у поспану неделотворност? (1. Солуњанима 5:4—9). Још важније је питање: Шта ћеш ти да учиниш када чујеш такво критиковање? Ако неко сумња да ми живимо у „последњим данима“ садашњег састава, или можда гаји представу како је Бог толико милосрдан да сигурно неће проузроковати смрт толиких милиона људи у „великој невољи“, тада је већ учинио своје срце пријемчивим за такву критику (2. Тимотију 3:1; Матеј 24:21).

15. Шта доказује да Јеховини сведоци уместо да су лажни пророци, верују у Божју Реч и у њена поуздана обећања?

¹⁵ Да, Јеховин народ је морао с времена на време исправити своја очекивања. Због наше ревности надали смо се новом саставу раније него што је то било предвиђено Јеховиним временским планом. Али, ми показујемо веру у Божју Реч и у његова поуздана обећања објављујући другима његову вест. Осим тога, ми нисмо постали криви пророци зато што смо морали исправити своје разумевање. Нити се због тога нешто променило у чињеници да живимо у „последњим данима“ и да ћемо ускоро доживети „велику невољу“ која ће отворити пут у земаљски рај. Колико је лудо заступати гледиште да очекивања која захтевају одређену исправку, доводе у питање целу истину! Постоје јасни докази да се Јехова служи само једном организацијом у којој преузима вођство „верни и разборити роб“ и да ће се и даље служити њом. Ми осећамо као Петар, који је рекао: „Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш речи вечнога живота“ (Јован 6:68, НС).

16, 17. а) Како примена Исусових речи из Матеја 7:15—20 помаже препознати Организацију коју Јехова благосиља? б) Који су на пример неки од добрих плодова које у свом животу доносе праве Јеховине слуге?

¹⁶ Само у духовном рају — међу Јеховиним сведоцима — можемо наћи самопожртвовану љубав по којој ће, према Исусовим речима — бити познати његови прави ученици (Јован 13:34, 35). Криви пророци оу својим лошим плодовима показали ко су. А добро дрвеће се, како је назначио Исус, познаје по својим изврсним плодовима (Матеј 7:15—20). Какве ли одличне плодове налазимо у духовном рају! Скоро у свакој земљи у току је зачуђујуће множење. Преко 3 000 000 срећних поданика Божјег Царства на целој Земљи, живи су доказ да Јехова има један народ на Земљи.

¹⁷ Будући да су Јеховини сведоци поучени од Бога, они у свом животу заиста доносе хришћанске плодове (Исаија 54:13). Само Јеховине слуге су се у потпуности одвојиле од вавилонског празноверја. Само се њихова организација у потпуности држи онога што говори Библија о полном неморалу, абортусу, пијанству, крађи, идолопоклонству, расним предрасудама и осталим светским тежњама и поступцима. Једино они слушају заповест да се проповеда добра вест о Јеховином  Царству (Матеј 24:14). Божја властита Реч указује недвосмислено на Јеховине сведоке као на организован народ ког он благосиља.

18. Како да се понашају Јеховине слуге када се суоче са наукама отпадника?

¹⁸ Да, сви ми који се верно и лојално држимо хришћанског пута уверени смо да је Јеховина истина и пре и сада лепа и задовољавајућа — сада још више него у време кад смо је први пут чули. Буди зато у свом срцу чврсто одлучан да никада не дођеш у везу с отровом, који би ти покушали понудити отпадници. Држи се Јеховине мудре, а ипак изричите заповести да у потпуности избегаваш оне који те желе преварити и навести да кренеш путем смрти. Ако љубимо нашег Бога Јехову свим срцем, свом душом и свим својим умом, а ближњега као самога себе, неће остати празно место у које би могле продрети отпадничке мисли (Матеј 22: 37—39). Ми нећемо ’дати места ђаволу’ нити ћемо хтети да се огледамо било где на другом месту. Нећемо дозволити да се заблудном науком ’брзо уздрмамо у својим разумним мислима’ (2. Солуњанима 2:1, 2, СТ).

19. Што морамо чинити да би засигурали награду вечног живота?

¹⁹ Ценимо увек своју предност да се налазимо у Јеховином духовном рају, где се радујемо толиким духовним благословима. Ми знамо ко се верно држи Речи вечнога живота. Останимо зато у тесној заједници с њима, свесни да су они наша права, лојална браћа и сестре у вери. Нека бисмо и даље осећали исту радост и задовољство као у време док смо упознавали истину, имајући поуздање да ћемо постићи велику награду, вечни живот у Јеховином новом саставу ствари. Павле је одговарајуће рекао: „Нека вас нико не лиши награде“ (Колошанима 2:18, НС).

Можеш ли да одговориш?

◻ Зашто може да се каже да нико није унапред одређен да напусти веру?

◻ Како се у срцу може дати места ђаволу кроз мржњу, понос и нестрпљивост?

◻ Шта обично стоји иза критиковања савета добијеног од оних који преузимају вођство?

◻ Који одлични плодови које доносе Јеховини сведоци, доказују да су они једина организација којом се Бог служи?

[Питања за разматрање]

[Слика на 28. страни]

Марљиве и срећне Јеховине слуге не дају ’места ђаволу’ или отпадничким мислима