‘Не дајте се брзо поколебати у својој разборитости’

„А вас, браћо, молио... не дајте се брзо поколебати у разборитости нити уплашити, ни духом, ни речју, ни тобоже нашом посланицом“(2. СОЛУЊАНИМА 2:1, 2).

1. Која се лепа сећања буде у нама при помисли на време кад смо упознали истину?

 ПРИ помисли на време када смо упознавали истину из Божје Речи у нама се као хришћанима увек буде лепа сећања. Била је тако лепа, разумна и задовољавајућа. Како ли смо били испуњени захвалношћу када смо чули за Јехову и његова узвишена својства, укључујући његову велику љубав и милосрђе! Били смо радосни кад смо дошли у друштво суверника који су показивали праву хришћанску љубав и живели према библијским темељним начелима.

2. Које изгледе имамо као Јеховине слуге и у каквој духовној ситуацији се налазимо?

² Како смо били захвални кад смо сазнали да ће Јехова ускоро одстранити бол, патње, па чак и смрт (Откривење 21:3, 4). Какве ли наде; вечни живот у савршеном здрављу и пуној срећи на рајској земљи! Било је скоро прелепо, да би било истинито. Али, то је истина. То подупире Божја реч. Како одушевљавајуће! Недвосмислено смо се осећали као ученици којима се појавио Исус након свог васкрсења. Говорили су један другоме: „Зар није срце горело у нама док нам је путем говорио и тумачио Писма?“ (Лука 24:32). Да, откако смо упознали истину и предали се Јехови, ми се налазимо у духовном рају. Каквог ли благослова!

3. Како ђаво и остали противници покушавају да нам отму благодати духовног раја?

³ Али, бити у Јеховином духовном рају није нешто само то себи разумљиво. Ми смо добровољно ушли у тај рај; можемо изаћи из њега (или бити из њега избачени) ако постанемо неверни или почнемо намерно да преступамо Јеховине праведне законе. То се наравно неће догодити ако се чврсто држимо ’љубави коју смо у почетку имали’, ценећи и даље све Јеховине припреме, које нас духовно јачају (Откривење 2:4). Ипак, ђаво и остали противници правог обожавања спретни су у варању. Ми не смемо никада заборавити да су они у свако време спремни, ако би то било могуће, да сломе нашу чистоћу. Њихова пропаганда је усмерена на то да нас ослабе у вери, да охладе нашу љубав према Богу, да посеју сумњу у наше мисли — да побуде у нама привид како духовни рај у ствари није никакав рај.

4. Шта се може догодити ако дозволимо да нам ослаби вера и да у нама узрасте озбиљна сумња?

⁴ Послуживши се једном узречицом могли бисмо рећи да може доћи дотле да од дрвећа не видимо више шуму, наиме духовни рај, зато јер из превелике близине посматрамо несавршена људска дрвета која се сада налазе у њему. Може доћи до губљења одушевљења које смо поседовали упознавајући истину, до губитка величанствене наде коју смо постигли, као и љубави коју смо развили према Богу и нашој духовној браћи и ревности коју смо показивали у Јеховиној служби. Ако не предузмемо драстичне кораке против тог духовног пропадања, Божји љубазни захтеви ће нам се учинити теретом, корисна храна коју нам посредује „верни и разборити роб“ могла би се некоме учинити вредна презира, а братство љубазних Јеховиних слугу заједницом непријатеља. Такав човек налази једино противприродно задовољство у томе да се окрене и почне тући своје другове клеветама и полуистинама (Матеј 24:45—51).

5. Како можемо нечији губитак упоредити с оним што су изгубили Адам и Ева тиме што су били истерани из еденског раја?

⁵ Да, тако бисмо могли изгубити не само благослове које уживамо у садашњем духовном рају, него што је још озбиљније и наду у вечни живот у дословном рају. Могли бисмо претрпети губитак из истог разлога из ког су Адам и Ева изгубили еденски рај. Они су поседовали све што им је било потребно за потпуну срећу и вечни живот. Али, одједном је независност — једна друга врста учења — постала за њих важнија од послушности према Јехови и благослова Еденског врта. Додуше, Адам није био преварен, међутим,  дозволио је да буде наведен на грех притиснут спољним околностима, укључујући и јак утицај његове жене. Ради тога су били истерани из раја, проводећи остатак свог живота у борби за бедни опстанак. Обоје су изгубили изглед на вечни живот, оставивши својим потомцима у наслеђе грех и смрт (1. Мојсијева 3:1—7, 14—19, 24; 1. Тимотију 2:14; Римљанима 5:12). Како су скупо платили назови независност!

6. а) Коју забринутост је због неких у скупштини Коринта изразио Павле? б) Како се иста забринутост одразила у ономе што је писано скупштини у Солуну?

⁶ Апостол Павле је следећим речима изразио своју забринутост: „Али се бојим да се случајно не би, као што је змија завела Еву својим лукавством, ваше мисли поквариле те се удаљиле од Кристу дужне искрености и чистоће“ (2. Коринћанима 11:3, СТ). Павле је сматрао за потребно да пише због неких заблудних наука које су кружиле у његово време. У свом другом писму скупштини Солуна писао је: „А вас, браћо, молио... не дајте се брзо поколебати у разборитости нити уплашити, ни духом, ни речју, ни тобоже нашом посланицом“ — као да је дан Господњи (Јеховин, НС). Да вас нико не превари ни на који начин“ (2. Солуњанима 2:1—3, др Чарнић).

Не упуштај се с отпадницима

7. а) Која питања се постављају у случају да добијемо поштом литературу отпадника? б) Зашто претерано самопоуздање угрожава заштиту од утицаја отпадника?

⁷ Шта ћеш учинити када се суочиш с наукама отпадника, с лукавим размишљањима која би могла ожигосати неистинитом веру коју имаш као Јеховин сведок? Шта ћеш на пример учинити ако добијеш писмо или литературу, и већ приликом отварања те поште схватиш да потиче од неког отпадника? Хоће ли те радозналост навести да је прочиташ, само да би видео шта он има да каже? Можда мислиш: „Мени то не може да штети; превише сам јак у истини. А кад имамо истину не требамо се ничега плашити. Истина ће се одупрети искушењу“. Неки који су тако мислили хранили су своје мисли размишљањима отпадника, поставши жртвама сумњи и питања (Упореди Јаков 1:5—8). Дакле, сети се упозорења из 1. Коринћанима 10:12: „Јер који мисли да стоји, нека се чува да не падне“.

8. Каква помоћ је потребна некима који сумњају?

⁸ Неки од тих су се поново опоравили захваљујући љубазној помоћи брижне браће, након што су неко време пролазили кроз душевне муке и узбуђења. А те патње су могле да се избегну. У Причама Соломуновим 11:9 СТ, читамо: „Безбожник устима убија свога ближњега, а праведници се избављају знањем“. Јуда је рекао својој сабраћи: „Наставите да показујете милост некима који сумњају; спашавајте их, грабећи их из ватре“ (Јуда 22, 23, НС). Павле је саветовао надгледника Тимотија да поучава „противнике с благошћу, не би ли им Бог дао обраћење да потпуно упознају истину, да се отријезне и умакну из мреже ђавола, који их живе држи у ропству“ (2. Тимотију 2:25, 26, СТ).

9. Шта је трагичан крај оних који су напустили право обожавање?

⁹ Трагично је да су се неки вратили назад у потпуну таму, чак заблудним наукама хришћанства. Апостол Петар је писао о трагичном крају неких који су ходили у истини, али су се затим окренули. Рекао је: „Јер ако се они који су познањем Господа и Спаситеља Исуса Христа побегли од светске опогањености, па се опет у њих заплићу и подлежу им, онда им је ово последње постало горе од првога“. Петар их је упоредио са псом који се враћа на овоју бљувотину и с окупаном свињом, која се враћа да се ваља у каљужи (2. Петрова 2:20—22, др Чарнић).

10. а) Шта каже Јехова о слушању мишљења отпадника? б) Чему наликује читање литературе отпадника?

¹⁰ Ако нам неко каже: „Не читај то!“ или „Немој то слушати!“ могли бисмо покушати да пречујемо његов савет. Ипак, сети се да је Јехова тај који нам кроз своју Реч говори шта морамо да радимо. А шта он каже за отпаднике? „Избегавајте их“ (Римљанима 16:17, 18), ’Не дружите се више с њима’ (1. Коринћанима 5:11) и ’не примајте (их) у кућу и не поздрављајте (их)’ (2. Јованова 9, 10, НС). То су изразите речи, јасна упутства. Ако бисмо из радозналости читали писма отпадника, зар не би то било исто као да позивамо тог непријатеља правог обожавања директно у наш дом, да седи са нама и прича нам о својим отпадничким идејама?

11, 12. а) Које поређење нам помаже да разумемо да не можемо да читамо литературу отпадника, а да нам не шкоди? б) Како то можемо упоредити са Јеховином бригом за његов народ?

¹¹ Предочимо ту ствар на следећи начин: Претпоставимо да твој син, младић, добије поштом неке порнографске часописе. Шта  би ти учинио? Ако он из радозналости можда нагиње да их прочита, да ли би ти рекао: „Да, само ти то читај. То ти неће штетити. Ми смо те већ одмалена учили да је неморал нешто лоше. Осим тога, потребно је да знаш шта се догађа у свету, да би схватио да је он заиста лош“? Да ли би тако аргументовао? Апсолутно не! Напротив, са сигурношћу ћеш указати на опасност повезану са читањем порнографске литературе и захтевати да је уништи. Зашто? Зато јер, без обзира колико неко био чврст у истини, његово срце и мисли би могле да буду увучене у то, ако своје мисли почне да храни изопаченим начином размишљања, садржаном у таквим часописима. Неисправна пожуда која вреба из дубине срца може коначно да изазове изопачени полни захтев. А шта ће бити последица тога? Јаков каже да крива пожуда, пошто зачне, рађа грех, а грех води у смрт (Јаков 1:15). Дакле, зашто изазвати ту ланчану реакцију?

¹² Дакле, ако ми тако одлучно штитимо своју децу од утицаја порнографије, зар не треба очекивати да нас наш небески љубазни отац заштити на сличан начин од духовног неморала, у шта убрајамо и отпадништво? Он је рекао: Држите се далеко од њих!

13. Шта можемо учинити ако нам у служби проповедања буду постављена изазивачка питања, која се темеље на изјавама или литератури отпадника?

¹³ А како поступити у случају ако приликом проповедања добре вести наиђемо на питања или приговоре налик онима од противника? Ако дотични није искрен и тражи препирање, обично је најбоље кренути до других врата. Међутим, шта можемо да учинимо ако нас неко искрено упита у вези одређених тврдњи отпадника? Као прво, упитајмо дотичног шта је стварни разлог његове узнемирености. Можда се ради само о једној или две тачке. Тада се концентришимо на њих и дајмо одговор на темељу Библије, публикација Заједнице и у складу с нашим тачним разумевањем о тој теми. Не треба да мислимо како морамо читати трактате и књиге пуне клевета и полуистина, како бисмо могли побити лажне тврдње и науке противника.

Уздај се у Јехову

14. Како се наш небески отац љубазно брине за нас и зашто се можемо у потпуности уздати у њега?

¹⁴ Док учвршћујемо своју веру и док расте наша ревност у служби за Царство, можемо се са сигурношћу уздати у Јехову, јер знамо да нам он као наш љубазни небески отац жели најбоље. Бог нас поучава и опомиње. Он то ради кроз своју Реч и уз помоћ јасног вођства посредованог кроз његову видљиву организацију. Ако замолимо љубазне родитеље за хлеб и рибу, они нам неће дати камен или змију. Исто тако неће нас ни Бог преварити (Матеј 7:7—11). Па ипак, Бог нас неће у потпуности заштитити од искушења, чак ни од заблудних лажи и ђаволске пропаганде. Он каже сам за себе: „Ја Јахве, Бог твој, твојем добру те учим, водим те путем којим ти је ићи“ (Исаија 48:17, СТ). Да, Јехова ’нас учи добру’. Он нам говори да се морамо држати далеко од отпадника и њихових наука, што нам служи за заштиту. То значи за нас живот.

15. На шта је упозорио апостол Павле обзиром на неке који ће одвући ученике?

¹⁵ Апостол Павле је опоменуо хришћанске старешине: „Између вас самих дићи ће се неки који ће научавати криву науку, одвлачећи ученике за собом“ (Дела апостолска 20:30, НС). „Крива наука“ може чак истинито да звучи ако дуже време слушамо лукава размишљања и наводне доказе отпадника. Што је Ева дуже посматрала забрањени плод и слушала наопаке доказе ђавола, то је постајала све сигурнија да је он у праву. Павле упозорава: „Пазите да вас ко не одведе својом преварном филозофијом и испразном преваром, које се ослањају на обичаје људске и на елементарне ствари света, а не на Христа“ (Колошанима 2:8, НС). И као што је апостол указао, отпадници заводе „слатким и ласкавим речима срца безазлених“ (Римљанима 16:17, 18, НС; упореди 2. Коринћанима 11:13—15). Ипак, околност да су неки дозволили да буду одвучени том врстом пропаганде не значи да их ми морамо следити. Зато је потребно да стално будемо опрезни.

16. Уважавање којих библијских опомена нам може помоћи да се одупремо сотонином настојању да превари људе и одвуче их од правог обожавања?

¹⁶ Од времена Едена ђаволска тактика се није променила. Он поставља тешко проницљива питања, апелујући на себичне интересе. Петар је писао: „И међу вама ће бити лажних учитеља... Управо они ће неприметно унети разорне секте... И из лакомства ће вас искоришћавати лажним речима“ (2. Петрова 2:1—3, НС). Чак и нешто лажно може изгледати право или звучати истинито. У 2. Тимотију 2:14—19, НС, Павле истиче потребу да се уз помоћ Јеховине речи исправљају  ствари, али он опомиње такође да је потребно избегавати отпаднике, чије ’празне речи вређају што је свето’, јер како он каже „њихова реч се шири као гангрена“ (НС).

17, 18. а) Како можемо науке отпадника упоредити са гангреном? б) На шта опомиње апостол Петар у вези с онима који покушавају да нас одвуку од правог обожавања? в) На која питања ћемо одговорити у следећем чланку?

¹⁷ Како одговарајуће поређење! Отпадничке мисли шире се као гангрена, проузрокујући духовну смрт. Будући да су чланови скупштине као једно тело, постоји опасност да се и други заразе. Ако отпадника који шири своје науке није могуће духовно оздравити љубазном, али у исто време одлучном применом балсама из Божје Речи, може доћи до тога да ампутација (искључење) тог члана постане једина могућност да се заштите остали чланови тела (Упореди Титу 1:10, 11). Не дозволи да се заразиш смртоносном гангреном духовне природе! Сачувај добро духовно здравље тако да избегаваш заразу проузроковану начином на који размишљају отпадници. Уважи разуман савет из 2. Петрове 3:17, 18: „Према томе, љубљени, јер ово унапријед знате, чувајте се да не бисте заведени заблудом злочинаца (оних који пркосе закону, НС) изгубили свој чврсти став! Штовише, растите у милости и правој спознаји нашега Господина, Спаситеља, Исуса Криста“ (СТ).

¹⁸ Али, како се можемо заштитити од отпадника? Како можемо сачувати своје срце да не постане прихватљиво за размишљања отпадника? Ова питања ћемо осмотрити у следећем чланку.

Сећаш ли се?

◻ Како бисмо могли изгубити благодати Јеховиног духовног раја?

◻ Зашто се питање литературе отпадника може упоредити са читањем порнографске литературе?

◻ Шта можемо да учинимо ако будемо упитани у вези неких тврдњи отпадника?

◻ Зашто се науке отпадника могу упоредити са гангреном?

[Питања за разматрање]