Обрадуј Јеховино срце — чувајући беспрекорност!
Обрадуј Јеховино срце — чувајући беспрекорност!
„Ако живимо, а и ако умремо Јехови припадамо“ (РИМЉАНИМА 14:8, НС)
1, 2. а) Зашто су Јеховини сведоци одлучили да сачувају своју беспрекорност према Богу? б) Која питања се постављају?
КАКО ли само одговарајуће изражавају ове речи апостола Павла осећаје оних који једини у овом 20. веку заиста чувају беспрекорност! Колике ли радости када будемо смели доживети како се пред нашим очима руши садашњи зао састав ствари! Али, можда ћемо пре тога морати да умремо у Божјој служби. Било како било, ми смо у сваком случају одлучили да останемо лојални сведоци нашег Бога Јехове. Ми ћемо сачувати беспрекорност према њему. Зашто? Зато, јер живели ми или умрли у стварности припадамо Јехови.
2 Али, шта је то беспрекорност? Који захтеви су везани уз њу? Да ли је Богу важно да ми сачувамо беспрекорност?
Беспрекорност и захтеви
3. Шта значи према Библији, сачувати беспрекорност?
3 Према Речи Божјој беспрекорност значи безгрешност и потпуност у моралном погледу. Под изразом беспрекорност подразумевамо непоколебљиву преданост праведности. У ствари, беспрекорност захтева непоколебљиво предање једној особи, Јехови Богу. Да, сачувати беспрекорност значи непрестано вршити вољу суверена Јехове.
4. Ко је први напустио своју беспрекорност и на шта је навео први људски пар?
4 Први који је напустио своју беспрекорност било је духовно створење, које је завело први људски пар на бунтовно понашање према Створитељу. Адам и Ева су имали прилику да докажу своју беспрекорност према Јехови тиме што би поштовали ограничење у вези с дрветом спознања. Али, када је велики противник извршио притисак на њих апелујући на себичност, дозволили су да буду наведени на непослушност. Њихова срца се нису показала беспрекорна према Јеховиним одредбама и тако нису сачували чистоћу према њему (Псалам 119:1, 80, НС).
5. Које спорно питање се појавило након сотонине побуне и како је то било доказано доживљајима поштеног Јова?
5 Сотонина побуна је проузроковала појаву спорног питања правоваљаности Јеховиног суверенитета над свим његовим створењима, његовог права да тражи од њих потпуну послушност. Тиме је питање чистоће човека према вољи Бога суверена постало важан део спорног питања, које се окреће око Јеховиног универзалног суверенитета. Доказ за то налазимо у примеру Јова, беспрекорног, поштеног и богобојазног Јеховиног слуге (Јов 1:1). Јов није скренуо с Божјег пута. Чувао се неморала. Никада није изрекао неправедну осуду, нити је био шкрт према удовицама, сирочади или према сиромашнима. Уместо да учини уточиштем материјално богатство, Јов се безусловно уздао у Највишега (Јов 31:7—40). Па ипак је ђаво тврдио да Јов служи Богу из себичних разлога. Иако је Јехова дозволио сотони да одузме Јову сво његово имање, па чак и децу, препреденом варалици није успело да сломи беспрекорност тог поштеног човека. Чак тешка болест и презрива критика од стране лажних тешитеља — све је то било узалудно, јер се Јов показао чуварем беспрекорности (Јов 1:6—2:13; 27:5, 6; 31:6; 42:8, 9).
6. Шта се тражи од оних који ’припадају Јехови’?
6 Дакле, људи имају непроцењиву предност, да допринесу слављењу Божјег имена. Како? Тиме да сачувају беспрекорност и тако покажу да лојално подупиру Јеховин универзални суверенитет. Дакле, шта се тражи од нас који припадамо Јехови? Ми треба да му служимо потпуном преданошћу, не заборављајући никада да је он Бог који „тражи искључиво предање“ (2. Мојсијева 20:5).
Како можемо обрадовати Јеховино срце?
7, 8. а) Како можемо ми као несавршени људи да сачувамо беспрекорност према Богу? б) Како се Приче Соломунове 27:11 односе и на нас, ако сачувамо беспрекорност?
7 Пошто смо сви несавршени, ми наравно не можемо савршено да одговарамо праведним Божјим мерилима. Зато у нашем случају чување беспрекорности не може да значи савршеност у говору и поступцима. Шта више, под тим подразумевамо цело срце или потпуно предање срца. Давид је, додуше, починио тежак грех, а ипак се за њега каже да је „ходао са беспрекорним срцем“ (1. Царевима 9:4, НС). Он је прихватио укор, променио свој начин поступања доказавши тиме да је његово срце било испуњено искреном љубављу према Јехови (Псалам 26:1—12). И ми можемо показати такву љубав ходећи „у неповређеној чистоћи свога срца“ (Псалам 78:72, НС).
8 Нама је могуће да сачувамо беспрекорност, јер чврсто верујемо у Јехову Бога, непоколебљиво се уздамо у њега, ослањајући се на његову моћ да нас спаси (Псалам 25:21; 41:12). Није лако сачувати беспрекорност, јер сотона, ђаво — како Јеховин, тако и наш највећи непријатељ — заслепљује мисли неверника и ’заводи целу настањену земљу’ (Откривење 12:9, НС; 2. Коринћанима 4:4). Али, и ми можемо сачувати беспрекорност као Јов. Упркос нашој несавршености ми можемо да обрадујемо срце нашег љубазног Бога. У Причама Соломуновим 27:11 НС, читамо: „Буди мудар, сине мој и обрадуј моје срце, да могу одговорити ономе који ми се руга“. Срећа је што можемо верно да служимо Јехови и допринесемо томе да он да јасан одговор противнику који му се руга. Зато је Богу заиста важно да ми сачувамо беспрекорност. Ако поступамо тако, можемо да обрадујемо његово срце. Колико то и нас радује!
Дугачак низ чувара беспрекорности
9. Ко је, на пример, припадао великом „облаку сведока“, који су сачували чистоћу и које кушње беспрекорности су претрпели?
9 Чињеница је да су данашњи Јеховини сведоци чланови дугачког низа чувара беспрекорности. Он досеже уназад све до верног Авеља, а укључивао ја осим Авеља мужеве и жене, као што су били Енох, Ноје, Аврам, Сара, Исак, Јаков, Јосиф, Мојсије, Рава, Гедеон, Варак, Самсон, Јефтај, Давид и Самуило. Чувари беспрекорности који су „угасили жестину огња“ били су вероватно и Седрах, Мисах и Авденаго, који су одбили да обожавају кип који је поставио вавилонски краљ Навуходоносор, па су зато били бачени у прегрејану огњену пећ. Остали претхришћански Јеховини сведоци „доживеше ругања и батине, а уз то окове и тамницу; Били су камењем побијени, престругани, искушењима подвргнути, помреше од мача, потуцаху се у овчијим кожусима, у козијим кожама, у оскудици, у невољи, у злопаћењу“. Сигурно смо сагласни са Павловим речима: „Којих свет не беше достојан“. Каквог ли одушевљења што смо окружени тим великим „облаком сведока“, који су сачували своју беспрекорност! (Јеврејима 11:1—12:1, др Чарнић; види такође Данило 3. главу).
10. Како је апостол Павле обрадовао Јеховино срце?
10 Храброшћу и снагом посредованом од Бога, апостол Павле је много претрпео — затвор, ударце, бродолом, опасности, бесане ноћи, глад, жеђ, хладноћу и голотињу — такође је „често био у смртној погибли“ (2. Коринћанима 11:23—27, СТ). Све то каљење је подносио за вољу његове службе, чиме је као храбри чувар беспрекорности обрадовао Јеховино срце. А то је и нама могуће.
11. Какав пример је оставио Исус с обзиром на беспрекорност?
11 Истакнуто место међу чуварима беспрекорности заузима Исус Христ „зачетник и усавршитељ наше вере“. Кад га је ђаво искушавао у пустињи он се чврсто држао своје беспрекорности, рекавши на крају: „Одлази сотоно! Јер стоји писано: ’Јехову, свога Бога, требаш обожавати и њему јединоме приносити свету службу’“. Очигледно немоћан, видевши одлучност коју је уз Божју помоћ показао Исус, ђаво је одступио од њега. То није био задњи сотонин напад на Исуса Христа, али ђаво је остао беспомоћан када се радило о томе да одврати Сина Божјег од беспрекорности. „Због предстојеће радости претрпео је мученички стуб“, не одступивши никада од своје беспрекорности. Нека бисмо и ми увек следили његов истакнути пример, радујући Јеховино срце као чувари беспрекорности! (Јеврејима 12:2, 3, НС; Матеј 4:1—11, НС).
12, 13. Којим кушњама беспрекорности су се успешно одупрли први хришћани?
12 Исус је рекао својим ученицима: „За вољу мог имена постаћете предмет мржње свих људи“ (Матеј 10:22, НС). Колико ли је то одговарало истини у случају првих хришћана! Е. Г. Харди је писао у својој књизи Хришћани и римска власт: „Из Плинијевих писама и Трајанове наредбе уверљиво произилази да су хришћани могли бити кажњени већ само због назива или признања да припадају хришћанству, а да уопште нису постојали тачни наводи и докази за одређени преступ“.
13 Какве ли су кушње беспрекорности успешно подносили први хришћани уз помоћ снаге добијене од Бога! За њих је, на пример било речено: „Понекад су били мучени и бацани у арене гладним дивљим зверима, на забаву становништва.“ Упркос тим патњама прогонство је проузроковало, како је писало, „јачање њихове вере, као и обраћање многих ка њиховом веровању“ Еуген А. Калиган и Максвел Ф. Литвин, Од старог света до новог, 1932, С. 90, 91). Исто су пролазили Јеховини сведоци 20. века, који су сачували своју беспрекорност. Ђаволови помагачи нису могли изаћи с њима на крај.
14, 15. Ко су „два сведока“ и шта су доживели године 1918. и 1919?
14 Сети се, на пример, шта су доживеле помазане Јеховине слуге, симболична „два сведока“ године 1918. и 1919. када су им њихови непријатељи створили невоље под окриљем закона (Откривење 11:3, 7—10; Псалам 94:20). Ј. Ф. Ратерфорд (тадашњи председник Удружења Куле стражара) и седморо његових сарадника били су неправедно бачени у затвор. У то време су „два сведока“ у складу с пророчанством била убијена на радост својих непријатеља. Реј X. Абрамс је писао у својој књизи Проповедници „Истрага целог случаја (у вези с Ратерфордом и његовим сарадницима) довела је до закључка да су од самог почетка црква и свештеници стајали иза те мере, како би истребили (истраживаче Библије) ... Кад су издавачи црквених новина сазнали да су оптужени осуђени на 20 година, клицали су практично сви ради тог догађаја, било мало или велико. Ни у једном ортодоксном религиозном часопису нисам наишао на једну једину реч симпатија.“
15 Ипак, неко време након тога ослобођено је и потпуно растерећено кривице осморо истраживача Библије — што је јако расрдило сотону и његове преварене помагаче. Оживљени Божјим духом стадоше опет на своје ноге у улози објавитеља Царства та „два сведока“ мале војске помазаника (Откривење 11:11). Од тада воде Јеховини непријатељи безнадежну борбу против чувара беспрекорности.
16. Шта је изразио један млади чувар беспрекорности?
16 Запази, на пример, речи које дирају срца, а написао их је својим рођацима један младић, суочен са смртном пресудом од стране националистичких прогонитеља. Оне гласе: „Прошла је поноћ. Ја још имам времена да променим мишљење. Ох! Да ли бих у овом свету могао икада бити срећан након што бих се одрекао нашег Господа? Сигурно никада! Али сада будите уверени да радосно и у миру напуштам овај свет“. Да ли су то речи човека који је ослабио или је кукавички напустио своју беспрекорност? Сигурно не!
17. Како су хапшења Јеховиних сведока у Совјетском Савезу деловала на објављивање Царства?
17 Покушаји да се сломи беспрекорност Јеховиних слугу нису престали. У својој књизи Религије у Совјетском Савезу писао је на пример Волтер Коларц о масовним хапшењима Јеховиних сведока почетком 1951. године, следеће: „Према процени самих Сведока, 7.000 особа било је депортовано на Урал, у Сибир, на далеки север (Воркута) и у Казахстан.“ Затим читамо даље: „То није био крај Сведоцима у Русији, него тек почетак новог поглавља њиховог покушаја обраћивања. Они су чак покушали да шире своју веру, док су се задржавали на железничким станицама на путу у прогонство. Совјетска влада није могла да учини ништа боље за ширење њихове вере, него да их расеје. Из своје сеоске усамљености, Сведоци су одведени у далеки свет, па макар то био и страшни свет концентрационих и радних логора“. Тамо су Јеховини сведоци нашли многе који су радосно прихватили охрабрујућу вест о Царству (Упореди Дела апостолска 11:19—21).
Победоносна војска
18, 19. Како је могуће победити као чувари беспрекорности?
18 Прогањање Божјег народа траје све до данашњег дана. Како је онда нама Јеховиним сведоцима могуће да победимо као чувари беспрекорности? Ако слушамо Божју Реч и „употребом увежбамо своју моћ разлучивања између исправног и погрешног“. Као лојални Јеховини сведоци ’ми се више не обликујемо према овом саставу ствари, него се мењамо обнављањем свога ума’. Ми изабирамо радосно да чинимо оно што се допада Јехови, а он нам поклања победу над нашим непријатељима, били то демони или људи (Јеврејима 5:12—14, НС; Римљанима 12:1, 2. НС).
19 Ми који припадамо Јехови можемо бити упоређени са победоносном војском. Наравно, ми водимо духовну борбу и „јаки смо у Господину и његовој силној моћи“. Обукли смо се у потпуну духовну бојну опрему Божју, а његов нас дух подупире. Зато смо у стању „да се супротставимо Ђаволским нападима“ (Ефесцима 6:10—20, СТ; 2. Коринћанима 10:3, 4). Да, зато ћемо и у будућности побеђивати као чувари беспрекорности.
20. Коју помоћ и коју гаранцију имамо ако радимо на сачувању наше беспрекорности?
20 Ми смо сигурно необична војна сила. Међу нама су чак „жене које објављују добру вест... велика војска“ (Псалам 68:11, НС). Суочени смо, додуше, са страшним непријатељима, али ’више их има са нама, него са њима’ (2. Царевима 6:16, СТ). Уз потпору анђела ми објављујемо добру вест становницима земље (Откривење 14:6). А као чувари беспрекорности имамо гаранцију да „какво год могло бити оружје, начињено против нас, неће бити успешно“ (Исаија 54:17, НС).
21. Шта се наставља упркос прогонству?
21 Нема сумње да су бојне линије повучене. Сотонске бојне снаге су одлучиле да зауставе наше дело сведочења. Зато морамо да наставимо ’узорну борбу’ (1. Тимотеју 1:18, НС). Уз прослављеног Исуса Христа као свог господара и вођу ми желимо служити као ’врсни војници Христа Исуса’ (2. Тимотеју 2:3, 4, НС). Иако смо нападнути са свих страна ми морамо, а то и желимо, Божјом незаслуженом добротом да останемо постојани као чувари беспрекорности. Наше очи се сјаје при погледу на стално множење. „Пожељне ствари свих народа“ долазе у све већем броју, испуњавајући славом Јеховин дом (Агеј 2:7, НС). Упркос прогонству, хапшењима, ударцима, забрани нашег дела у разним земљама и жестоком настојању да нас ућуткају — велико дело прављења ученика се наставља и добија на замаху (Матеј 24:14; 28:19, 20).
22. Шта морамо да радимо пошто ’припадамо Јехови’?
22 Слављење Јехове постаје све гласније. Ми живимо данас заиста у времену када се свако на Земљи мора одлучити. Какве ли предности за нас да смемо ширити добру вест и поучавамо оне који нам се прикључују у правом обожавању! Нека бисмо, док расте „велико мноштво“ и даље остали храбри слуге највишега Бога (Откривење 7:9). ’Живели ми или умрли, Јехови припадамо’. Зато желимо, идући у сусрет циљу вечног живота да будемо увек захвални за велику предност да радујемо Јеховино срце, чувајући беспрекорност.
Можеш ли да одговориш?
◻ Шта је беспрекорност?
◻ Шта се тражи од Јеховиних слугу, ако желе да сачувају беспрекорност?
◻ Како можемо да објаснимо да Бог полаже важност на то да ми сачувамо беспрекорност?
◻ На који начин су се неки у прошлости показали као чувари беспрекорности?
◻ Како је Јеховиним сведоцима данас могуће да буду чувари беспрекорности?
[Питања за разматрање]
[Слика на страни 10]
Јеховине слуге данашњице припадају дугачком низу Сведока који су сачували беспрекорност. Да ли си и ти један од њих?
Енох
Сара
Јефтај
Павле