Јехова — Бог времена и раздобља
Јехова — Бог времена и раздобља
„За све има одређено време“ (ПРОПОВЕДНИК 3:1, НС).
1, 2. а) У ком погледу су људи свесни времена? б) Шта би се догодило у нашем животу када не бисмо могли да меримо време?
У СВАКОДНЕВНОМ животу свесни смо времена. На пример, када часовник показује да је вече и ми видимо да сунце залази и наступа сумрак, знамо да долази ноћ. Ако је по календару позна јесен и ми примећујемо да температура опада из недеље у недељу, сигурни смо да је зима близу. Дакле, знакови за време и годишња доба потврђују нам оно што показују часовници и календари.
2 Наш живот би се добрим делом претворио у хаос када не бисмо били у стању да утврдимо времена и раздобља. Замисли како би било када би се стотине авиона спустило на прометан аеродром, а да се не би мерило време и не би постојао никакав временски распоред спуштања. Или замисли, милиони покушавају да иду редовно на посао, а да не могу да мере време.
3. Ко је узрочник времена и раздобља?
3 Ко је узрочник времена и раздобља? Створитељ свемира, Јехова Бог. У 1. Мојсијевој 1:14 пише: „И Бог још рече: ’Нека буду светла на своду небеса, да деле дан од ноћи; и нека служе као знаци и за одређивање раздобља, дана и година’“ (НС).
Још важнија времена и раздобља
4—6. а) Шта је важније од познавања времена и раздобља за људске делатности? Зашто? б) Која би питања требало да поставимо?
4 Иако је код многих људских делатности веома важно познавати време и раздобља, постоји још нешто важније: у ком времену или у ком раздобљу ми живимо с Божје тачке гледишта? У Проповеднику 3:1 читамо: „За све има одређено време, да, време за сваки посао под небесима“ (НС). То је тачно с људске тачке гледишта, али је још тачније са Створитељеве тачке гледишта. Он има одређена времена и раздобља за извршење своје намере. Ако не ускладимо свој живот с том чињеницом, неће нам, на крају, ништа помоћи што се равнамо по часовницима и календарима.
5 Зашто не? Зато што Јехова има одређену намеру са Земљом и људима на њој; иначе их не би створио. Ако не ускладимо свој живот с том намером нећемо бити укључени у њу. Његова намера биће спроведена тачно по временском плану. Он изјављује: „Тако ће се доказати моја реч која излази из мојих уста. Неће се вратити к мени без резултата, него ће сигурно учинити оно што ми се допада. И сигурно ће имати успеха у оном због чега је послах“ (НС).
6 Зато треба да се питамо: У ком времену или раздобљу живимо с Јеховине тачке гледишта? Како се нације и народи овог света равнају по његовом временском плану? Да, како се ти равнаш по њему? Јеси ли ускладио свој живот са Божјом намером и његовим временским планом?
Да ли одговара свет Божјој намери?
7. Какво гледиште има већина религиозних људи, али зашто оно нема никакве основе?
7 Многи људи мисле да су укључени у Божју намеру јер, како кажу, верују у Бога. Но, ако их замолиш да ти покажу из Божје речи у чему се састоји та намера, нису у стању да ти то покажу. Иду својим путем, а ипак мисле да ће им Бог некако поклонити милост. Многи светски владари показали су током векова сличан став. Веровали су да Бог извршава своју намеру преко њих, не марећи за њихове поступке. Али, ни они нису били у стању да кажу у чему се састоји та намера.
8. Зашто није разумно мислити да Бог подупире владаре и народ овог света?
8 Да ли се види из Библије да Бог подупире овај свет — укључујући и владаре и народ који имају религију? Размотри следеће: Божја моћ улива страхопоштовање. Бог је створио свемир са милијардама галаксија које се састоје из многих милијарди звезда (Псалам 147:4). Осим тога, Бог поседује неограничену мудрост. Ако би Бог подупирао нације својом моћи и мудрошћу — да ли би онда било толико насиља, ратова, неправде и патње током векова? Да ли би Бог повео у рат националне вође и милионе њихових поданика да би убијали друге националне вође и милионе њихових поданика, који исто тврде да их Бог води? Да ли је разумно у то веровати?
9. У каквом духовном стању морају да буду Божје слуге према његовој Речи?
9 Према 1. Коринћанима 14:33 Библија изјављује: „Бог није Бог нереда, него мира“ (НС). Поред тога, Јехова је рекао својим истинским слугама: „Опомињем вас,..., да сви једногласно говорите и да не буде раздора међу вама, него да будете чврсто сједињени у истом разуму и истом току мисли“ (1. Коринћанима 1:10, НС). А шта ако се чланови Божјег народа не би придржавали тог мерила? У Римљанима 16:17 саветује се: „Припазите на оне који проузрокују раздоре... супротно науци коју сте ви научили, и клоните се њих“ (НС).
10, 11. Који библијски ставци показују ко подупире владаре и народ овог света?
10 Па, ко их, онда, подупире? У 1. Јовановој 3. глави, од 10. до 12. ставка налазимо објашњење: „По овом се познају деца Божја и деца ђавоља: свако, ко не чини правду и ко не воли овога брата, не потиче од Бога. Јер, ово је порука коју сте чули од почетка: да волимо један другога; не као што Кајин, који беше од злога, уби брата свога“ (НС). А у 1. Јовановој 4. глави, 20. ставку пише: „Ако ко изјави: волим Бога, а мрзи брата свога, лажов је. Јер ко не воли свога брата кога је видео, не може волети Бога кога није видео“ (НС). Зато је Исус поставио следеће правило према Јовану 13:35: „По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубави међусобно“ (НС).
11 Видиш ли било какву сличност између љубави и јединства, који морају да владају међу Божјим слугама, и начина поступања који је током векова био уобичајен међу властодршцима и људима уопште? Само у нашем веку било је поклано на десетине милиона религиозно настројених људи од стране људи који су били другачије религиозно настројени. Често су се убијали и припадници исте религије! То је сигуран доказ да их Бог не подупире. Штавише, Божја реч показује да њих не подупире нико други него сотона, ђаво. Зато је апостол Јован могао да каже: „Знамо да од Бога потичемо а сав свет лежи у власти онога који је зао“ (1. Јованова 5:19, НС). Да, сотона је „Бог овог састава ствари“ (2. Коринћанима 4:4, НС). Он је та сила која се налази иза владара и народа овог света, који својим поступцима показују да не потичу од Бога.
Јеховина намера за кротке
12, 13. Шта је Божја намера са Земљом и људима?
12 Међутим, када је Јехова створио људе, намеравао је да читава Земља постане рај као Еденски врт, настањена савршеним, уједињеним, срећним људима (1. Мојсијева 1:26—28; 2:15; Исаија 45:18). Ту намеру нису могли да осујете бунтовни људи и зла духовна створења. Осим тога, пошто је Јехова Бог времена и раздобља, он ће остварити своју намеру у време које је за то одредио. Јехова неће дозволити да се од њега независно људске владавине боре против његове намере дуже но што је то одређено.
13 Исус је имао потпуно поверење у Јеховину намеру са Земљом. Рекао је злочинцу који је исказао да верује у њега: „Бићеш са мном у рају“ (Лука 23:43, НС). Ту се мислило на будући земаљски рај. Једном приликом раније Исус је рекао: „Срећни су они који имају благу нарав, јер ће наследити Земљу“ (Матеј 5:5, НС). Исус се овде, вероватно, осврнуо на мисли из Псалма 37:11, где пише: „Земљу ће поседовати кротки и уживаће у изобиљу мира“ (НС).
14. Какви ће људи наследити Земљу?
14 Ко су ти који ће наследити Земљу? У Псалму 37:34 изјављује се: „Надај се у Јехову и држи се пута његова; он ће те узвисити да узмеш земљу у посед. Видећеш како ће зли бити истребљени“ (НС). У 37. и 38. ставку пише даље: „Гледај на беспрекорнога и припази на честитога, јер ће будућност тог човека бити мирна. А преступници биће, сигурно, заједно истребљени; будућност злога биће, свакако, одсечена“ (НС). Дакле, људи који ће Земљу наследити морају да упознају Јехову, верују у његова обећања, и Бог их мора сматрати беспрекорнима и честитима, јер поштују његове законе. У 1. Јовановој 2:17 пише: „Свет пролази и пожуда његова, а ко твори вољу Божју остаје заувек“ (НС).
15. Шта се мора обавезно догодити да би се велике промене спровеле у корист човечанства?
15 Међутим, да би се могле спровести такве промене, неопходан је потпун преокрет данашњег стања. У сваком случају, то би значило одстрањење свих данашњих земаљских влада, јер људске владавине никада нису довеле до пожељног стања. Али, такве промене, које ће потрести свет, не представљају никакав проблем за Јехову, узимајући у обзир његове способности. У Библији, на пример, пише: „Он мења времена и раздобља, смењује и поставља краљеве“ (Данило 2:21, НС).
Одстрањење противника
16, 17. а) Како је Јехова поступио с Фараоном који се супротставио његовој намери? б) Како је била потврђена Јеховина пророчанска реч?
16 Запазимо како је Јехова у прошлости поступао са моћним владарима и династијама, посебно са онима који су покушали да осујете његове намере. Они и њихове владавине били су смрвљени и претворени у прашину коју је ветар разнео. На пример, ту је био Фараон из Египта који је поробио Божји народ. Али Јехова је нешто намеравао са својим слугама и послао је Мојсија да саопшти Фарану да ослободи његов народ. Уместо да је то учинио, Фараон је арогантно одговорио: „Ко је Јехова да послушам глас његов?“ Затим је додао: „Ја тога Јехову уопште не знам, нити ћу послати Израела“ (2. Мојсијева 5:2, НС).
17 Јехова је Фараону пружио доста прилика да промени своје мишљење. Па ипак, Фараон је увек наново „окорео“, како то пише у 2. Мојсијевој 11:10. Међутим, Јехова има несавладиву моћ. Када је дошло од њега одређено време, потопио је Фараона и сву његову војску у Црвеном мору. У 2. Мојсијевој 14:28 читамо: „И не остаде од њих ни један једини“ (НС). С друге стране, Јеховине слуге биле су заштићене и ослобођене. То се догодило тачно у време које је било проречено Јеховином пророчанском речи, наиме, на крају 400—годишњег периода који је Бог, вековима пре, споменуо верном Авраму.
18. Шта је Јехова учинио с Навуходоносором од Вавилона? Зашто?
18 Затим је ту био краљ Вавилона, Навуходоносор. Он је почео да се хвалише својом моћи и достигнућима, баш као да је сам био бог. Према Данилу 4:31 „те речи беху још у устима краља кад с неба дође глас: ’Теби се говори, краљу Навуходоносоре! Краљевство је одступило од тебе’“. Јехова му је рекао да ће бити понижен слично пољској животињи све док, како пише у 32. ставку, не спозна „да је Свевишњи владар над краљевством људским, и да га он даје коме хоће“ (НС). То се управо догодило у време које је Јехова предвидео за то.
19. Зашто је пала Јеховина осуда уништења на Вавилон и његовог последњег владара Валтазара?
19 Последњи краљ који је владао у Вавилону био је Валтазар. Тада је дошло време да пропадне то огромно светско царство. Зашто? Зато што су Вавилонци држали у ропству Јеховин народ и хулили на Јехову. У Данилу, 5. глави читамо да је Валтазар приредио велику гозбу за хиљаду својих чиновника. Валтазар је затим наредио „Да се донесу златни и сребрни судови који његов отац Навуходоносор беше узео из храма (Јеховиног) у Јерусалиму, па да из њих пију краљ и његови великаши, његове конкубине и иноче“ (Данило 5:2, 3, НС). Запазимо шта су затим радили: „Пили су вино и хвалили богове од злата и сребра, бакра, гвожђа, дрвета и камена“ (Данило 5:4, НС). Тиме што су пили из светих судова, који су се употребљавали приликом обожавања Јехове, ругали су се Јехови и хулили на њега. Обожавајући лажне богове, обожавали су сотону.
20, 21. Коју поруку је саопштио Данило Валтазару и како се она обистинила?
20 Међутим, управо у том тренутку догодило се нешто застрашујуће. Видели су како прсти руке пишу по зиду палате! То је краља толико преплашило да ’промени боју и његове помисли почеше да га плаше, зглобови кукова његових олабавише се и колена му удараше једно о друго’ (Данило 5:6, НС). Нико од Валтазарових религиозних саветника није могао да протумачи тај рукопис, те је био позван Јеховин слуга Данило да га протумачи. Данило је обавестио краља да је порука од Јехове и да значи: „Бог је избројао дане твог краљевства и учинио му крај... измерен си на ваги и нашао се сувише лак... раздељено је твоје краљевство и предано Медијанцима и Персијанцима“ (Данило 5:26—28, НС).
21 Те ноћи је медо—персијска војска упала у град кроз градске капије које су биле непажњом остављене отворене. Извештај у Данилу 5:30 закључен је речима: „Исте те ноће... Валтазар би убијен“ (НС). Пропашћу Вавилона било је омогућено Јеховином народу да се врати у своју домовину, тачно 70 година након почетка његовог робовања. То је тачно одговарало Јеховином временском плану споменутом у Јеремији 29:10.
22, 23. Како је поступио Јехова с краљем Иродом Агрипом И, који се супротставио хришћанима у првом веку?
22 У Првом веку живео је краљ Ирод Агрипа И, последњи владар Палестине — једног дела Римског Царства. Ирод је наредио да се апостол Петар баци у тамницу и прогонио је и друге хришћане. Дао је да се убије апостол Јаков (Дела апостолска 12:1, 2). Ирод је приређивао убилачке гладијаторске борбе и друге паганске приредбе. Све то га је натерало у лаж када је тврдио да је Божји обожавалац.
23 Али тада је дошло од Јехове одређено време да се погуби тај противник. Дела апостолска 12:21—23 извештавају нас: „Одређеног дана Ирод обуче краљевско одело, седе на судијску столицу и поче да говори јавно. А сакупљени народ поче викати: ’Божји глас а не човечији’!“ Шта се затим догодило? У Библији пише: „У то га одмах удари анђео Јеховин, зато што није дао славе Богу; и би изједен од црва те издахну“ (НС). То је био још један пример да Јехова „смењује краљеве“, како то пише у Данилу 2:21.
24. Шта потврђују такви историјски догађаји?
24 Такви историјски догађаји потврђују да Јехова има времена и раздобља за своје намере. Они, такође, доказују да он има, без сумње, способности и моћи да оствари своју намеру, наиме, да претвори Земљу у рај где ће ’правда живети’ (2. Петрова 2:13, НС).
Можеш ли да се сетиш?
◻ Зашто је толико важно знати Јеховина времена и раздобља?
◻ Зашто не подупире Јехова владаре и народ овог света?
◻ Какви ће људи наследити будући рај на Земљи?
◻ Како је Јехова доказао да је способан да понизи владаре који му се супротстављају?
[Питања за разматрање]