Пређи на садржај

Пређи на садржај

Библија — књига за све људе

Библија — књига за све људе

Библија — књига за све људе

„ГЛЕ! велико мноштво које ни један човек не може да изброји, из свих народа, племена и језика, стајало је пред престољем“.

Какво је то мноштво? И шта они раде? „С палминим гранама у рукама“, наставља извештај. „И викали су непрестано јаким гласом, говорећи: „’Спасење дугујемо свом Богу, који седи на престољу, и Јагњету’ „. Не, то није насилна руља која нешто захтева или због нечег демонстрира. То је срећно, радосно мноштво које је управо прошло кроз нешто што изазива највеће одушевљење. „То су они који долазе из велике невоље. . . Они више неће огладнети ни ожеднети. .  и Бог ће отрти сваку сузу с њихових очију“.

Порука за све људе

Опис тог међународног „великог мноштва“ налази се у последњој књизи Библије, Откривењу, у поглављу 7, ставци 9 до 17, НС. Ту нам се на сликовит начин унапред приказује време кад човечанство више неће бити раздељено на расе, језике и националности, него ће се ујединити у миру и хармонији и истински уживати ослобођено страха и невоља. То је, углавном, јединствена порука коју Библија нуди свим људима.

’Али’, питате се можда, ’на који начин је та порука јединствена? Зар људи по читавом свету не говоре о миру и јединству?’ Заиста, тако је. У ово време међународне напетости, која је још отежана политичким, расним, економским и религиозним сукобима, свако је забринут за светски мир. Али, давно пре тих међународних сукоба и давно пре него што је опстанак човечанства уопште био у питању, Библија је говорила о времену у ком ће читаво човечанство да ужива мир и јединство под једном владавином, Божјим Царством.

На почетку описан изглед света

Од самог почетка Библија описује изглед света у будућности човечанства. „Плодите се и множите, напуните Земљу и себи је подложите“, то је била прва заповест коју је Адаму и Еви дао њихов Створитељ, Јехова Бог (1. Мојсијева 1:28, НС). Адам и Ева нису требали да постану прародитељи неке посебне расе или нације, него прародитељи људске расе. Апостол Павле је посведочио ту чињеницу када је библијску поруку донео Грцима у Атини. Рекао им је да је „Бог из једног човека извео сваку људску нацију, да би наставили на читавој површини земље“ (Дела апостолска 17:26, НС).

Морамо признати да је концепт читаве људске расе као браће и сестара био још давно у мислима људи уопште. Зар није и данас чињеница да, упркос свом причању о светском миру и братству, расне предрасуде и национализам и даље настављају да буду међу оним силама које изазивају највећи раздор и заразу међу људима? Међутим, Библија прелази ове и друге баријере. Она говори људима свих нација као једној великој породици и говори о Земљи као о једном великом дому за читав људски род. У том смислу је она стварно књига за све људе.

Изглед да читав људски род живи као срећна породица по читавој Земљи био би остварен да су Адам и Ева остали послушни Јехови Богу. Али, није било тако. „Кроз једног је човека (Адама) грех ушао у свет и смрт кроз грех, и тако је смрт прешла на све људе, јер су ови сагрешили“, говори Библија (Римљанима 5:12, НС).

У светлу овога, ниједна раса или нација није супериорна (изнад) нити инфериорна (подређена) било којој другој раси или нацији. Овде се Библија опет обраћа свим људима без предрасуда или фаворизовања. Ова једноставно показује да су „сви сагрешили и остали без славе Божје“ (Римљанима 3:23, НС). Мада људи у неким подручјима можда материјално боље стоје, боље су образовани, итд., зар ипак није истина да се људи свуда суочавају с истим темељним проблемима — болешћу, старошћу, несавршеношћу и смрћу?

Обећање у корист свих људи

Мада је људско стање постало очајно, људи нису остављени без наде. У кључном моменту је Јехова Бог наступио с обећањем. Бог је рекао Авраму: „Твојим ће се семеном сви народи на Земљи зацело благосиљати“ (1. Мојсијева 22:18, НС). Узгред речено, то обећање су прихватиле три главне светске религије — јудаизам, хришћанство и ислам — као део свог веровања. Сама Библија открива остварење тог обећања описујући поступање Јехове Бога с Аврамом и његовим потомцима, укључујући и стари народ Израел.

Али, овде ће многи имати приговор. Они сматрају да је то типичан случај националистичког фаворизовања, односно предрасуде. На основу тога они одбацују Библију, или бар већину Хебрејских списа, као обичну племениту предају. Али, да ли је то разумно? Зашто је Јехова указао такво поверење Авраму и њему дао то обећање?

Библија објашњава: ’Аврам је веровао Јехови и то му се урачунало као праведност’, те је назван ’Јеховиним пријатељем’ (Јаков 2:23, НС). Интересантно је да исламска света књига, Коран, такође истиче веру као разлог због ког је Бог прихватио Аврама као пријатеља. „Ко је бољи верник од онога ко се преда Богу, чини доброчинства и следи чисту веру Ибрахимову (Аврамову), а Бог је Ибрахима учинио (Својим) пријатељем?“ (Поглавље IV, ставак 125, Кур’ан, превод Панџа—Чаушевић, СТВАРНОСТ, Загреб, 1974.).

А шта је с Израелцима? Више од 400 година након што је Бог дао обећање Авраму, Мојсије им је рекао: „Није вам зато што сте били најбројнији од свих народа Јехова показао наклоност и изабрао вас, јер сте били најмањи од свих народа. Него је то било зато што вас је Јехова љубио и држао заклетву којом се заклео вашим очевима“ (5. Мојсијева 7:7, 8, НС).

Дакле, то није било због тога што су Аврам и Израелци били супериорна раса или нација, или зато што су били на неки начин бољи од осталих људи. То је пре било због Божје љубави и незаслужене доброте коју је исказао, а на темељу вере и испразног поступања. Апостол Петар је ово лепо објаснио: „Бог није пристрасан, него му је из сваког народа угодан онај ко га се боји и праведно поступа“ (Дела апостолска 10:34, 35, НС).

Према томе, иако се Јехова Бог једно време бавио искључиво нацијом Израел, он је на уму заправо имао добробит читавог човечанства. Његово поступање с Израелом није записано у Библији из тог разлога да унапређује дух национализма или да једну нацију уздиже над другом. Пре бисмо могли да кажемо да је „све што је пре записано, записано је нама за поуку, да устрајношћу и утехом из Писма имамо наду“ (Римљанима 15:4, НС). Да, ти догађаји осветљавају Божју љубав и стрпљење у остваривању наде да ће човечанство једном бити уједињено у миру и хармонији. Како ће се остварити та нада?

Управа за мир

„То је према (Божјој) доброј вољи коју је наменио у себи за управу по испуњењу одређених времена, наиме, да се све поново састави у Христу, што је на небу и што је на Земљи“, објаснио је Павле (Ефесцима 1:9, 10, НС). Каква је то „управа“?

Тај израз је превод грчке речи оикономи’а, што у основи значи „управљање домаћинством“. Дакле, премда је човечанство политички, расно, економски и религиозно раздељено, Бог има намеру да елиминише, уклони све те силе које раздељују и да поново уједини послушно човечанство као једну срећну породицу читаве Земље. Како ће он то учинити? Он ће то спровести кроз Месијанско Краљевство у рукама његовог сина Исуса Христа (Види Данило 2:44; Исаија 9:6, 7).

Данас су, усред свеопште напетости и проблема, милиони људи широм света реаговали на библијску поруку о миру и хармонији. Они су се сакупили као безбројно „велико мноштво“ описано у књизи Откривења. Они симболично већ машу палминим гранама пред Божјим престолом, одајући хвалу и изражавајући подложност ономе „који седи на престољу“ Јехови Богу, „и Јагњету“, Исусу Христу (Откривење 7:9, 10).

Да ли привлачи и тебе та порука? Без обзира које си расе, националности или којим језиком говориш, истражујући и прихватајући библијску поруку ти се можеш придружити том међународном „великом мноштву“. Заједно с њима ти можеш с поверењем рећи: „Али чекамо по обећању (Божјему) ново небо и нову Земљу, где правда живи“ (2. Петрова 3:13).

Заиста, Библија може бити твоја књига!

[Слика на 5. страни]

Адам и Ева су били прародитељи људске расе

[Слика на 6. страни]

Аврам, који је напустио свој завичај, вером и исправним поступањем је задобио Божју наклоност