Коју бисте ви књигу изабрали за све људе?

КАД бисте, уз своје свакодневне обавезе, успели да прочитате једну књигу седмично, током свог живота прочитали бисте преко 3000 књига. Мада то може да изгледа као јако велика цифра, то је само кап у мору осталих публикација, којих се само у САД сваке године штампа десет пута више. А то не укључује хиљаде стандардних класичних књига за које се претпоставља да их је свака образована особа прочитала.

Јасно је, дакле, да је једна примедба у вези књига, а која је дата пре неких 3000 година, данас прикладнија но икад: „Нема краја састављању многих књига и много читање умор је тијелу“ (Проповедник 12:12).

Али, да ли у свом том мноштву књига постоји једна која је толико вредна и важна да се истиче изнад свих као књига коју би ови требало да прочитају? Да ли постоји књига која прелази националне, културне и језичне баријере и коју би се могло квалификовати као књигу за читаво човечанство?

Питање шта бисмо требали да читамо није само теоретско, пошто оно што читамо у крајњој линији утиче на наш начин размишљања, наш систем вредности и наш став. То је питање заокупило пажњу учитеља, васпитача, родитеља и других — у прошлости и садашњости. Вршила су се многа потраживања о ономе шта би било најважније, што би требало да се чита, а резултати су много тога открили.

Избор стручњака

Један издавач књига је 1890. године спровео анкету међу многим водећим књижевним личностима тог времена. Запитао их је који је наслов књиге коју сматрају најзначајнијом. И какав је био резултат? „Библија, Шекспир и Хомер били су изразити фаворити међу људима од пера током 19 векова“, извештава један приручник. „А та почасна места би и данас остала неизмењена“, додаје се.

Недавна истраживања се слажу с тим. На пример, у септембру 1982. је часопис Тајм објавио одговор осам истакнутих професора, историчара и библиотекара на питање, ,,Којих пет књига би свака образована особа требала да прочита?“ Иако се стручњаци нису у потпуности сложили, петорица од осморице — већина — укључили су Библију у своје препоруке. Часопис Психологија данас извештава у вези једног сличног истраживања да је „од 165 наведених књига Библија добила највише гласова: 15. Није јој се приближила ни једна друга књига“.

Нарочито оу интересантна открића једне анкете коју је спровео лист Кориа Тајмс да би установио како нехришћани у тој земљи гледају на хришћанске цркве. „Резултати анкете показују да су хришћани, у поређењу с нехришћанима, егоистичнији, похлепнији за новцем и мање савесни“, каже тај лист. Међутим, извештај даље наставља: „Без обзира на њихово неверовање, 70 посто анкетираних високо цени величину Библије“.

 Најчитанија књига

Може се навести многе сличне анкете и истраживања да би се показало како је Библија увек бирана као књига која се далеко истиче изнад свих других књига. Из разних разлога, она се показала основном и најчитанијом књигом |у прошлости и садашњости, на запада и на истоку.

Што је још важније, међутим, требали бисмо се запитати какав је наш личан став? Ако живимо у некој западној земљи, да ли можда сматрамо да је Библија застарела у овом нашом савременом, научном свету и да је од мале вредности у излажењу на крај са данашњим проблемима? Ако живимо у некој источној земљи, да ли Библију сматрамо западњачком књигом, па она због тога није од стварне важности за вас? Или Библија можда носи поруку коју би сви људи данас требали да чују? Да ли се она хвата у коштац с проблемима с којима се данас ови људи суочавају? Да ли је то стварно књига за све људе?