Да ли је твоје око „чисто“?
Да ли је твоје око „чисто“?
„Зато, ако ти је око чисто, све тело твоје биће светло“ (МАТЕЈ 6:22, НС)
1. Зашто можемо рећи да је око чудо интелигентног стварства?
ЧУЛО вида обично важи као најдрагоценије чуло — нарочито онима који су изгубили свој вид. Научници кажу да сваке секунде десет билиона светлосних честица пролази кроз зенице наших очију. Када допру до мрежњаче, примају их ћелије које имају облик штапића и чепића. Стимулисане светлошћу, те ћелије видног живца шаљу електричне сигнале мозгу. А у мозгу, добар део од сто милијарди неурона ради на дешифровању сигнала и одлучивању које су реакције неопходне. Све то траје само делић секунде. Свакако, око је пример чудесног стварства које сведочи о интелигенцији. Да, оно је пример који улива страхопоштовање (Псалам 139:14).
2. Који аспекат чула вида је још увек загонетка за научнике?
2 Научници, додуше, доста знају о биолошким функцијама ока и мозга, али мало знају о томе како и зашто ми реагујемо на оно што видимо. Они, рецимо, не разумеју потпуно зашто неко више воли црвену боју од плаве, док други више воле плаву од црвене, или зашто различите боје различито делују на нас. Однос између онога што се види и реакције на то остаје загонетка. Али Јехова, створитељ ока, и његов син и сарадник, Исус Христ, тачно знају компликовану грађу физичког ока, а још знају и како оно утиче на наше поступке, да, на наш читав живот.
„Светиљка телу“
3. Како је око ,,светиљка телу“?
3 Исус је приметио да је „око светиљка телу“ (Матеј 6:22, НС). Светиљка служи да осветли тамно место тако да знамо где смо, како да поступамо, куда да идемо итд. Тиме што примамо светлост својим очима, очи обављају, тако рећи, функцију једне светиљке. Омогућавају нам да останемо у блиском контакту са околином и реагујемо на интелигентан и сврсисходан начин, уместо да пипамо по мраку, спотичемо се и можда чак повредимо.
4. Како утиче на нас стање ока?
4 У којој мери око служи телу као светиљка зависи углавном од стања ока. Из тог разлога је Исус даље рекао: „Зато, ако је око твоје чисто, ове тело твоје биће светло; али ако је око твоје зло, све тело твоје биће мрачно. Ако је заправо светлост која је у теби тамна, колика ће тама бити!“ (Матеј 6:22, 23, НС). Из овога можемо видети Колико велики утицај врши око на наш целокупни начин живота — било на добро или зло.
Утицај ока
5. У којој је мери учествовало око када је сотона кушао Еву?
5 Размотри случај прве жене, Еве. У којој мери је утицало око на њене поступке, можемо видети из библијског извештаја о њеном сусрету са варалицом сотоном, ђаволом (2. Коринћанима 11:3; 1. Тимотију 2:14). Сотона је тврдио да ’ће јој се сигурно отворити очи’ ако би игнорисала Божју заповест, те узела и јела од плода ’дрвета спознања добра и зла’. Како је она на то реаговала? У Библији пише: „Потом виде жена да је дрво добро за јело, да је нешто за чим жуде очи, да, дрво беше пожељно за гледање“. Дозволила је својим очима да почивају на нечему што јој је било забрањено. Куда ју је то довело? „Убере плода његова и поче јести“ (1. Мојсијева 2:17; 3:4—6, НС).
6. Како утиче око па лоше поступке?
6 То није било, без сумње, први пут да је Ева видела „дрво спознања добра и зла“. Али овај пут се одиграло нешто сасвим друго. Дрво јој се учинило као „нешто за чим очи жуде“ и што „је пожељно за гледање“. Чежња и жудња обично нису особине очију, него срца. Али, оно што види око појачава чежњу и жудњу срца, тако да на то услеђују поступци. У случају Еве један такав поступак довео је до катастрофалних последица по њу и њеног мужа Адама, као и сто читаво будуће потомство, укључујући и нашу данашњу генерацију (Римљанима 5:12; Јаков 1:14, 15).
7. Како је око било уплетено у трећи покушај сотоне да заведе Исуса, и какав је био резултат тога?
7 Али, да бисмо показали да је могуће одолети сваком злом утицају, који може допрети кроз око, желимо да укажемо на пример Исуса Христа. Ту је био опет умешан кушач сотона. Код свог трећег покушаја да одврати Исуса од вршења воље Божје, „поведе га (Исуса) ђаво на необично високу гору и показа му сва царства света и њихову славу“. Запази да сотана није само речима понудио Исусу сву моћ и славу света у замену за чин обожавања. Он „му показа“ те ствари, користећи при томе снажан утицај ока. Али пошто Исус није скренуо око на примамљиву понуду, него је управио потпуно своје око на свој однос према свом небеском Оцу Јехови, могао је да осујети сотонину подмуклу намеру (Матеј 4:8—10, НС).
8. Које поуке можемо да извучемо из Евиног и Исусовог примера?
8 Шта можемо да научимо из горе наведеног примера? Прво: да оно на шта управимо своје очи може да појача добре или рђаве жеље нашег срца. То може довести до поступака који нама и другима могу донети благослов или несрећу. Друго, сасвим је јасно да је око сотонин омиљени инструмент којим се служи да превари своје жртве. Од свих „Планова“ које сотона спроводи да би завео човечанство, изгледа да је најснажнији апел на око (2. Коринћанима 2:11, НС).
9. Како промиче сотона данас ,,жељу очију“?
9 Данас сотона примењује још увек исту тактику у својим подмуклим плановима да одврати све људе од вршења воље Божје. Сјајом света промиче „жељу тела и жељу очију и упадљиво истицање својих средстава за живот“ (1. Јованова 2:16, НС). То се јасно препозанаје у стратегији комерцијалне пропаганде. Зар нису најуспешније оне рекламе које се користе визуелним ефектом? Плакати у боји, светлеће рекламе, сјајне слике у часописима и новинама, домишљате телевизијске рекламе — огромне своте новца које се издају за то — све то сведочи да се цела замисао реклама састоји у томе да стимулише „жељу очију“ потрошача.
10. Шта уствари промиче комерцијални свет?
10 Код већине реклама је, додуше, циљ сасвим јасан, али што је још лукавије, оне не стимулишу само продају производа него подстичу и на одређени начин живота. Често се производи приказују као омиљени артикли привилегованих, утицајних, срећних и лепих људи. Рекламе посредују још идеју да потрошач који купује понуђене производе, на основу тих ’средстава за живот’, аутоматски припада једној од споменутих категорија људи. Стручњаци за пропаганду знају да чим неко прихвати одређени начин живота, не треба дуго да га се наговара да прихвати и робу и артикле који припадају таквом начину живота. Посматрајући ствари у том светлу, Богу предани хришћани поступају мудро ако следе савет из Јеврејима 13:5. Тамо читамо: „Нека ваш начин живота буде без среброљубља и будите задовољни оним што имате“ (НС).
Око треба да буде „чисто“, а не „зло“
11. Објасни изразе „чисто“ и ,,зло“ који се појављују у Исусовој изјави о оку.
11 Пошто се ми свакодневно суочавамо са стварима које нас одвраћају и апелују на наше очи, још нам је јасније зашто нас је Исус Христ опоменуо да пазимо да нам буде око „чисто“, а не „зло“ (Матеј 6:22, 23, НС). Шта то значи? Овде је реч „чисто“ превод грчке речи хаплус која у суштини значи недељивост срца и посвећеност без уздржавања. А реч „зло“ је превод грчке речи понерос, која значи рђаво, безвредно, неупотребљиво. „Чисто“ око не обраћа пажњу на оно што се управо догађа, него је обраћа само на једну једину ствар. А „зло“ око је, напротив, нестабилно, препредено и похлепно, и привлаче га сумњиве и мрачне ствари.
12. Понови и објасни контекст Исусове расправе.
12 Али на шта треба бити управљено око како ’би ове тело било светло’? Осматрање контекста помоћи ће нам да пронађемо одговор. У претходним ставцима Исус је говорио о ’благу на земљи’ и ’благу на небу’. Он је рекао: „Где је благо твоје, ту ће бити и срце твоје“. Након свог излагања о оку, изнова је нагласио колико је неопходно посветити се, без уздржавања, само једној ствари, рекавши: „Нико не може робовати двојици господара (Богу и богатству)“. У следећим ставцима дао је савет како треба гледати на свакодневне потребе и закључио опоменом: „Тако наставите најпре да тражите Царство и његову праведност, а све ово друго додаће вам се“ (Матеј 6:19—34, НС).
13. На шта треба да усмеримо своје око како ’би све тело наше било светло’? Зашто?
13 Шта можемо закључити из свега тога? Исус је говорио овде о животним циљевима, указујући на то колико је бескорисно тежити за материјалним стварима, а колико је благословено развијати интересовање за духовне ствари. Недвосмислено нам је показао да ће ’све наше тело бити светло’ ако своје очи управимо само и једино на интересе Царства. Зашто? Зато што ћемо се трудити да одражавамо славну добру вест на сваком пољу свог живота ако вршење Божје воље поставимо себи за животни циљ. Тада не ишчекујемо само блиставу будућност него можемо већ сада да се ослободимо мрачних и подмуклих ствари које су производ живота посвећеног себичним циљевима (2. Коринћанима 4:1—6).
14. Како може неко доспети у ,,таму“ ако усмери своје око на материјално богатство?
14 остол Павле је потврдио Исусове речи када је изјавио: „Који су пак решени да се обогате упадају у искушење и замку и многе неразумне и шкодљиве жеље које гурају људе у пропаст и уништење“ (1. Тимотију 6:9, НС). Те речи се, заиста, увек наново потврђују. Вести врве извештајима о члановима владе, градоначелницима, судијама, банкарима, члановима управних одбора и другима, који су уплетени у утаје и подмићивања, а чији обим, по једном извештају „досеже најмање 200 милијарди долара годишње“, и то само у Сједињеним Државама. ’Искушење и замка’ обогаћивања начинили су од многих поштених грађана тешке преступнике и криминалце. Свакако желимо избећи да будемо ’гурнути у пропаст и уништење’, те доживимо таму на коју је Исус упозорио (Види Приче Соломунове 23:4, 5).
15, 16. а) Које друге ’жеље очију’ треба да се чувамо? б) Како би применио савет из Прича Соломунових 27:20 у нашој расправи?
15 Да ли су у опасности, да ходају у мраку, само они који усмере своје око на богаћење? Не, јер ,,жеља очију“ обухвата много штошта. Сети се Исусових речи из Матеја 5:28. „А ја вам кажем да је сваки, који са страшћу погледа жену, већ учинио прељубу с њом у срцу свом“ (НС). Тиме се, сигурно упозорава да не треба дозволити очима да почивају на сликама и другом материјалу који су тако опремљени да пробуде и изазову неисправне страсти и пожуде.
16 Још треба споменути и бригу око јела, пића и одеће, о чему је Исус такође говорио (Матеј 6:25—32). Те ствари су, додуше, неопходне, али претерана жеља увек за најновијим, највреднијим и најтраженијим стварима може да зароби наш ум и срце (Римљанима 16:18; Филипљанима 3:19). Чак и у рекреацији, хобијима и спорту морамо чувати исправну равнотежу и пазити да се не предамо модним лудостима и чудима света. Било би мудро да на свим тим подручјима задржимо на уму речи из Прича Соломунових 27:20: „Шеол и место уништења неће се заситити; тако ни очи човечије неће бити сите“ (НС). Заиста морамо да се савладавамо да не угрозимо себе у духовном погледу, покушавајући да задовољимо своје очи.
Благослови — ако се очува чистота ока
17. Како је очување чистоте ока помогло некима да следе интересе Царства?
17 Они који су очували чистоту ока и непоколебљиво управили око на Божја обећања о Царству примају многе благослове од Јехове. То веома добро долази до изражаја у искуствима људи из целог света, људи са најразличитијим животним путевима. Ево неколико примера:
„Када сам служио у Колумбији (Јужна Америка) на подручју где је била потребна помоћ, морао сам да живим од месечног примања у висини од око 100 долара. Одмах на почетку месеца, у ком сам ступио у пионирску службу, пао сам и сломио глежањ. Након што сам платио трошкове лечења, остало ми је веома мало новца, и морао сам да чекам на следећу плату коју добијам тек на крају месеца. Требало је још да дам добровољни прилог за краљевску салу. Али, мислио сам ако дам добровољни прилог за салу, тада нећу моћи да купим животне намирнице за следећу недељу. После око једног дана размишљања, дошао сам до закључка да кирија за салу мора да се плати, те спустио новац у сандучић за добровољни прилог. Следећег дана, одмах ујутро, добио сам писмо од сестре из Сједињених Држава, која ме је посетила у Колумбији. У коверту се налазило и нешто колумбијског новца који није потрошила за време свог путовања. Управо онолико колико сам ставио у сандучић за добровољни прилог“.
Догодило се то једног уторка поподне. Врућина је била велика. Киа, начелника клинике у Тавхуну (Кореја), позвала су његова тројица сарадника да проведе поподне са њима на плажи. Предлог је био примамљив, али Ки је знао да неће стићи на време на скупштински студиј књиге ако буде отишао са њима на плажу. Зато је одбио позив. Кратко после тога та иста тројица била су доведена у клинику — мртва! Одмах по изласку из клинике имали су тешку саобраћајну несрећу и у њој погинули. Ки је био веома ожалошћен због тог несрећног случаја, али се ипак радовао што је спасио себи живот, држећи се добре навике коју је стекао током година (Јеврејима 10:24, 25).
18. Како се може научити младе да очувају чистоту ока?
18 Може се чак и децу научити да управе своје очи на интересе Царства. То потврђује следеће искуство:
„Када су нам испричала два посетиоца да браћа из три скупштине на Филипинима морају да скупе 1.000 долара за сваку скупштину — прилично велику суму новца за њихове могућности — да би поново саградили своје изгореле краљевске сале, одлучили смо мој муж и ја да и ми нешто допринесемо. А како је било са наше четворо деце, у старости између четири месеца и шест година? Мој муж је сваке недеље, када прими плату, куповао за свако дете по један сребрни долар. Он је новчиће расподелио тако да ,је свако дете могло да види колико има, Споменули смо им неке од ствари које су деца желела да купе за овој новац. Али одговор је био увек исти — хтела су да поклоне новац браћи“. Уз 99 долара, деца су послала и једно писмо које су саставила својим дечијим речима. Браћа на Филипинима била су дирнута таквом љубави и дарежљивости, па су се многима појавиле сузе у очима када им се прочитало писмо.
19. На шта морамо да управимо очи ако желимо да будемо сигурни у блиставу будућност?
19 „Нека твоје очи гледају право, да, твоје очи које сијају нека гледају право испред тебе“ (Приче Соломунове 4:25, НС). Колико је мудро од нас да следимо тај савет и не допустимо да нам очи лутају, те тако скренемо од главног предмета. „Зато строго пазите како живите — не као немудри, него као мудри“, саветовао је Павле, „користећи за себе погодно време, јер су дани зли“. Још је опоменуо: „И даље уочавајте шта је воља Јеховина“ (Ефесцима 5:15—17, НС). Чинећи то, можемо бити сигурни да ће нам успети да очувамо чистоту ока, и тако можемо поуздано ишчекивати блиставу будућност — вечни живот у Божјем обећаном новом саставу ствари (Упореди 1. Коринћанима 4:17, 18).
Можеш ли да објасниш?
◻ Како је око „светиљка телу“?
◻ Како утиче око на наше поступке, што се да видети на Евином и Исусовом примеру?
◻ На којим пољима апелује сотона данас на „жељу очију“?
◻ Шта морамо ми да радимо како бисмо очували чистоту ока?
◻ На шта треба сада да управимо своје очи?
[Питања за разматрање]
[Слика на 10. страни]
Жељу срца може да појача оно на шта управимо своје очи