Коју каријеру ћеш изабрати?

ДА ЛИ СИ млад и идеш у школу? Ако да, тада си вероватно благословљен предностима које младост са собом доноси — добрим здрављем, мноштвом енергије и снагом. Пред тобом се пружа живот као пут којим још нико није прошао. Како ћеш, у годинама које долазе, искористити тај живот?

Док размишљаш о будућности, без сумње у мислима ти се појављују многа питања. Хоћу ли на факултет и тако стварати каријеру лекара, правника или научника? Да ли ме занима финансијски успех, напредовање и углед? Желим ли постати познато име у уметности путем глуме или сликарства? Или бих као млада особа која је предана Јехови Богу, за своју животну каријеру, требало да одаберем пуновремену службу, ’сећајући се тако свог Створитеља у данима своје младости’? (Проповедник 12:1).

Чланци у новинама и часописима често осликавају живот познатих особа (људи) као узбудљив и разнолик, али шта ти знаш о животу пуновременог слуге? Да ли је он заморан или досадан? Или је заиста занимљив и узбудљив? Ако размотриш нека животна искуства оних који су много година провели у пуновременој служби, то ш може помоћи да се одлучиш.

Зашто су изабрали пуновремену службу

Док је беснео рат у Вијетнаму, Хари је похађао универзитет Хаваји, где је студирао историју и намеравао постати учитељ. Уз то је и проучавао Библију са Јеховиним сведоцима. Као и многи његови другови с факултета и он је био захваћен популарним студентским  радикализмом тог времена, почео је да експериментише са дрогама, а нарочито га је одушевио ЛСД. Једног јутра, пробудио се у свом стану и нашао у ужасном дармару разбијених боца, опушака цигарета и људи и жена расејаних унаоколо по поду. Хари се само нејасно сећао препирке с полицијом око налога за претрес и каснијих претњи његовог станодавца да ће га избацити из стана. У том тренутку је одлучио или да престане с проучавањем Библије или да очисти свој живот. Мудро, одабрао је ово друго.

Пошто се код Харија повећавало библијско знање, циљ остваривања факултетског образовања и каријера учитеља изгубила је своју привлачност. Напустио је универзитет, узео посао са скраћеним радним временом, крстио се и ускоро оспособио да постане пионир — пуновремени проповедник. Тако се Хари упустио у нову каријеру, каријеру испуњену изазовом и корисним, занимљивим искуствима.

Из редова специјалних пионира, Хари и његова супруга су наименовани за мисионаре и упућени на дивна „Стеновита острва“ Палау на западном Пацифику, где још увек служе. Како изгледа мисионарски живот на тим острвима?

Сведочење чамцем

Сведочење се на острвима Микронезије углавном обавља чамцем и пешице. Хари и његова супруга Рена сећају се кад су први пут сведочили чамцем на једном истуреном острву. „Становали смо у кући која је била смештена узводно на једној дугој кривудавој реци која је вијугала кроз гуштаре манговог дрвета и кроз џунглу тако густу да је исплела зелени застор изнад наших глава“, присећа се он. „Путовали смо од наше куће по реци, заустављајући се да проповедамо људима који живе уз њене обале. Једне вечери, мало пре него што се смрачило, враћали смо се из службе проповедања и журили да дођемо кући пре мрака. Одједном Рена је вриснула. Окренуо сам се управо у тренутку када је велики крокодилски реп заронио у воду. То је био крокодил који живи у сланим водама и највећа врста на свету. На срећу, стигли смо кући здрави и читави. Иако је било време да се окупамо у реци, сада кад смо видели мамутског крокодила мислили смо да је сигурније да привежемо ведро на уже и довучемо воду у чамац“.

Пошто се до многих села и кућа не може доћи копненим возилом или чамцем, мисионари сатима ходају кроз дивне кокосовим палмама окружене стазе да би дошли до пријатељских, понизних луди. Хари прича: „Увек смо проналазили уши које прихватају истину. Ти изоловани људи често показују гостопримство. Пењу се на кокосово дрво и уберу свежи кокос, одрежу му врх мачем и понуде нам пиће из оригиналног ’паковања’. Веома је освежавајуће, укусно и хранљиво“.

Како су награђени проповднички напори мисионара на Палау? Они сада имају скупштину од 42 правих хришћана. Прошле године, просечно, било их је 10 сваког месеца у пуновременој служби, а на Спомен свечаности Христове смрти у 1985. години било је присутно 193 особе.

Како Хари сада, после 17 година проведених у пуновременој служби, гледа на своју одлуку да свој живот потпуно искористи за службу Јехови? „Да нисам пре 17 година упознао истину, моје време и живот трошили би се на светске циљеве“, каже он. „Ја никад не бих пронашао душевни мир и сигурност коју сам упознао током проведених година као пионир и мисионар, и то током многих година као самац, а касније и с Реном, с којом сам учествовао у мисионарској служби задњих осам година.“

Препоручује се пуновремена служба

Милхон је похађао средњу школу на Хавајима. Други су га охрабривали да оствари обећавајућу каријеру с финансијском сигурношћу, али примери његове сестре и два старија брата, који су већ били у пуновременој пионирској служби, охрабрили су га да исто тако размисли о уласку у пуновремену службу. Уз то чуо је приче о благословима пуновремене службе и о томе како се Јехова брине за наше материјалне потребе ако имамо поверење у њега и стављамо га на прво место у свом животу. Милтон каже: „То ме је мотивисало да одаберем пуновремену службу за своју животну каријеру. Зато сам се, пре нега што сам завршио средњу школу, крстио и прихватио пуновремену службу“.

 Када је Миштон започео с пионирском службом, у скупштини је било мање од десет пионира. Шта је он учинио? „Позвао сам младу браћу да раде са мном у служби проповедања“, каже он. „Последица тога, многи од њих су ми се касније придружили у пуновременој служби“.

„Мој зет је био старешина и пионир“, наставља Милтон. „Били амо у истој скупштини и радили заједно на томе да охрабримо дуге да прихвате пионирску службу. Било је одлучено да ја охрабрујем тинејџере, а он домаћице. После неколико месеци у скупштини је било 25 пуновремених слугу. Кад је дошао покрајински надгледник, позвао је десеторо од њих да се пријаве као специјални пионири и преселе у оближње скупштине. Затим смо разговарали о томе како би помогли другој десеторици да прихвате пионирску службу и тако замене оне који су отпослани. Приликом следеће пасете покрајинског надгледника, још петнаесторо је прихватило пуновремену службу. Сада имамо 30 пионира. Поново је покрајински надгледник затражио да се десеторо пресели у друге скупштине. И поново смо тражили замене. Пре следеће пасете покрајинског надгледника још двадесеторо се пријавило за пуновремену службу!“

Прихватљив пионирски дух је прешао на младе. Док су били у средњој школи, готово сви они су поставили себи за циљ пуновремену службу. Једна сестра је у старости од 13 година одлучила да буде пионир. Рекла је: „То ми је изгледало као нешто потпуно природно“. Она, као ни други омладинци, никад нису озбиљније помишљали ни на шта друго. Након школе, било је организовано групно сведочење и коначно је 60 ученика из три различите школе подупирало ту активност заједно с пионирима. Током летњих месеци било је веома охрабрујуће видети ако 130 окупљених за групну службу проповедања!

Пионирска служба је донеле већа предности

„1974. године“, присећа се Милтон, „био сам позван да прихватим мисионарски посао на подручју које је од мог дома удаљено око 6400 км — на острвима Палау у Микронезији.“ Изазов је представљало дуго ходање кроз тропско растиње и путовање чамцем, те је било потребно много времена за прилагођавање.

Једног врућег, влажног дана, након доста сати проведених у ходању по прашњавим путевима, присећа се Милтон, „били смо исцрпљени када смо дошли до куће једне заинтересоване породице. Мајка је послала сина на реку. Вратио се с великом, расхлађеном лубеницом. Појели смо више од пола. Како је само то било освежавајуће!“

Након годину дана своје мисионарске службе, Милтон је зажелео да види три циља остварена на Падау, наиме, месну браћу која преузимају скупштинске одговорности, младе који улазе у пуновремену службу и скупштину која ће изградити своју личну Краљевску салу. Сада он коментарише: „После десет година проведених овде, моје молитве су услишене и испуњена сва три циља“.

Да ли Милтон сматра да је направио добар избор пре 14 година, када је прихватио пуновремену службу за своју животну каријеру? „Једна ствар коју сам научио из свих ових година које сам провео у пуновраменој служби је следећа: Ако смо вољни, Јехова ће нас искористити у право време“, одговара он. „Никад не смемо одустати, него се морамо вољно понудити у његовој служби. Никад нећете зажалити, уколико тежите за каријером служења Јехови као пуновремени слуга“.

 Како ћеш искористити свој живот?

Млади, како ћете искористити своју будућност? За себе или за Јехову? (Римљанима 14:8). У молитви пажљиво размотрите циљ пуновремене службе сада док сте млади. Опонашајте Исуса тако да свој живот проживите „Божјој вољи“ (1. Петрова 4:2). То ће бити заштита од штетних светских амбиција, каријера и друштава. Размотрите своје околности и поставите себи одређени датум за почетак пуновремене службе. Радите у том правцу. Молите се Јехови за помоћ да то постигнете (Ефесцима 6:18).

Избор пионирске службе за животни позив може довести до многих дивних службених предности које су изнад ваших очекивања. Живот ће вам бити испуњен срећом, сигурношћу и љубављу. Биће узбудљив, занимљив и донеће многа задовољства. А изнад свега, то ће бити живот који се допада Јехови (Приче Соломунове 27:11).