Остати неукаљан, неупрљан и очувати мир

„Дајте све од себе да вас он нађе неокаљане и неупрљане и у миру“ (2. ПЕТРОВА 3:14, НС).

1, 2. Шта је светост?

 ЈЕХОВА БОГ је свет. Његов син Исус Христ ословио га је у молитви са „оче свети“ (Јован 17:1, 11). За духовна створења на небу речено је да једни другима узвикују: „Свет, свет, свет је Јехова над војскама“ (Исаија 6:3, НС). Али, шта је светост?

² Изрази „свето“ и „светост“ јесу превод јеврејских речи чији корен, вероватно, значи „бити сјајан“ или „бити нов или свеж, бити неокаљан или чист“ у физичком погледу. У Писму се те речи углавном употребљавају у моралном или духовном погледу. Оригиналне речи на јеврејском језику посредују, такође, идеју одвојености, искључивости или осећања свом Богу, Јехови. У хришћанским грчким списима, речи преведене са „свето“ или „светост“ значе, такође, одвојеност за Бога. Оне исто означавају светост као Јеховину особину, те чистоту или савршенство у појединачном поступању човека. Дакле, светост значи чистоћу, чистоту, и одвојеност.

Светост се захтева од Јеховиног народа

3. Зашто припада Јехови чисто обожавање?

³ Шта значи, онда, небески узвик: „Свет, свет, свет је Јехова Бог, Свемогући“? (Откривење 4:8, НС). Тиме се приписују Богу светост и чистота у највишем облику. Отуда Јехови, „Пресветом“, припада чисто обожавање (Приче Соломунове 9:10). Према томе, Јехова Бог је поучио пророка Мојсија да каже Израелцима: „Треба да се покажете свети, јер сам свет ја, Јехова, Бог ваш“ (3. Мојсијева 19:1, 2, НС).

4. Како је једино могуће обожавати Јехову на прихватљив начин?

⁴ Ко год ,тврди да доприноси Јехови прихватљиву службу, а истовремено чини нечисте ствари, одвратан је у Божјим очима, јер обожавање Бога на прихватљив начин могуће је само у божанској мудрости и светости (Приче Соломунове 20:25; 21:27). Када је Бог прорекао да ће свом народу поравнати пут  из вавилонског ропства натраг у Јерусалим, рекао је: „Зваће се ’пут светости’. Неће ићи по њему нечисти“ (Исаија 35:8, НС). Остатак се вратио 537. пре н. е. из светих мотива, наиме, да поново успостави право обожавање „Преоветога“. И Израелци су могли да се покажу свети да су слушали Бога. Али, они нису остали у његовим очима свети или неокаљани (Упореди Јаков 1:27).

5. Како је Павле показао да духовни Израелци морају да обожавају Бога у светости?

⁵ Духовни Израелци или помазани хришћани морају, такође, да обожавају Јехову у светости (Галатима 6:16). Зато је апостол Павле свесрдно молио своју браћу по вери да ’принесу своја тела као жртву живу, свету, прихватљиву Богу’. Да би то чинили, ти верници су морали да пазе да врше вољу Божју, јер је Павле додао: „Немојте више да се обликујете по овом саставу ствари, него се преобразите обновом ума свога, да можете утврдити шта је добра, прихватљива и савршена воља Божја“ (Римљанима 12:1, 2, НС).

6. Чега морају да се чувају сви хришћани?

⁶ У ово време множења многи нови долазе у Јеховину организацију. И они обожавају Јехову у светости. Колико раздрагано кличу због изгледа да преживе „велику невољу“ и радују се вечном животу на рајској Земљи у Божјим праведном новом поретку! (Матеј 24.21; Лука 23:43). Али, ако они са небеском надом и „велико мноштво“, чији чланови имају земаљску наду, желе да се радују бескрајном животу, онда морају да се чувају навика које би их упрљале, као и свега онога што је против библијских моралних начела и наука (Откривење 7:9, 14).

7. Којим се Петровим речима истиче да је нужно бити примеран ,,у светим поступцима владања“?

⁷ Апостол Петар је писао о нашем времену: „А дан Јеховин доћи ће као лопов; тога дана небеса (светске владавине) ће уз снажну хуку проћи, а елементи (светска мишљења и поступци) ће се, од ужарене врућине, распасти, и земља (људско друштво од Бога отуђено) и сва дела на њој биће откривена“ да су исто тако, као „небеса“ и „елементи“, запаљива у разорној „ватри“ Јеховиног дана. Зато је Петар додао: „Пошто све ово треба тако да се распадне, какви онда морате ви бити у светим поступцима владања и делима оданости Богу, очекујући и чврсто држећи у мислима присутност Јеховиног дана, у коме ће се небеса у ватри распасти а елементи од ужарене врућине растопити!„ Да, сви Јеховини сведоци треба да буду примерни у „светим поступцима владања“. Они који очувају светост имају изгледе на сигурно место у Божјем  новом поретку — ’новим небесима и новој земљи’ (2. Петрова 3:7, 10—13, НС). Какви благословени изгледи!

8. Шта мора да ради хришћанин ако је скренуо са пута светости?

⁸ А шта ако је неки хришћанин једно време служио Јехови на прихватљив начин, а касније развио навике које су га упрљале и поступао противно наукама и моралним начелима Библије? Онда је скренуо са пута светости и мора да покаже искрено кајање као и да предузме одговарајуће кораке лечења. Павле је писао помазаној хришћанској браћи: „Будући да имамо ова обећања, очистимо се, љубљени, од сваког каљања тела и духа, усавршавајући светост у страху Божјем“ (2. Коринћанима 7:1, НС). Сваки хришћанин који мора да се врати са погрешног пута сматраће благословом библијске савете љубазних надгледника (Приче Соломунове 28:13; Јаков 5:13—20).

9. Које питање се појављује имајући у виду 2. Петрову 3:14?

⁹ Након што је указано на праведан нови поредак, Петар је додао: ,,Зато љубљени, пошто ово чекате, дајте све од себе да вас он нађе неокаљане и неупрљане, и у миру“ (2. Петрова 3:14, НС). Те су речи биле упућене помазаним хришћанима, али и сви Јеховини сведоци морају, свакако, да се нађу „неокаљани и неупрљани, и у миру“. Па шта, онда, морамо да радимо?

Неокаљани и неупрљани

10. Како су чланови „великог мноштва“ очистили своје ,,дугачке хаљине“ у крви Исусовој?

¹⁰ Морамо да дамо све од себе да се нађемо „неокаљани и неупрљани“. Чланови „великог мноштва“, „опрали су своје дугачке хаљине и обелили их у крви Јагњетовој“. Некада су били део грешног света и зато су биле њихове хаљине, тј. знаци препознавања, окаљане и упрљане у Јеховиним очима. Како су скинули мрље са својих дугачких хаљина у „крви Јагњетовој“ (Исус Христ)? Тако што су показали да верују да ’нема опроштаја без проливене крви’ и да је Исус „Јагње Божије који уклања грех са света“ (Откривење 7:9, 14, НС; Јеврејима 9:22; Јован 1:29,36). То су учинили тиме што су се безусловно предали Богу и то симболизовали крштењем, потпуним потапањем у воду. Такво предање морало је да уследи преко Исуса Христа, у убеђењу да је Исусовом проливеном крвљу Богу могуће да им опрости грехе и учини их прихватљивим у својим очима.

11. У ком стању морамо да останемо пошто грех ремети наш мир са Јеховом?

¹¹ Чланови „великог мноштва“ морају да чувају своје ’дугачке хаљине’ да остану беле тиме што пазе да се не окаљају светским ставом, те тако изгубе своју хришћанску личност и знаке препознавања као Јеховини признати сведоци. Да, сви прави хришћани не смеју да допусте да се окаљају светским методама, поступцима и назорима. Пошто грех ремети наш мир са Јеховом, ми можемо да се нађемо „у миру“ код доласка великог „дана Јеховиног“ само ако останемо у стању у којем могу да се измире наши греси. Не смемо да се окаљамо обичајима лажне религије и неморалом света.

12. Како може 2. Петрова 2:13 да се примени и унутар хришћанске скупштине?

¹² Очување неокаљаности и неупрљаности захтева начин живота и став супротан оном од „лажних учитеља“ о којима је писао Петар: „Они луксузан живот дању сматрају за ужитак. Они су љага и мрље, који се необуздано наслађују својим преварним наукама док се с вама госте“ (2. Петрова 2:1, 13 НС). Да, чак и унутар скупштине морамо да се чувамо лажних учитеља који „луксузан живот дању сматрају за ужитак“. Дању, када се толико тога може учинити у духовну корист других, особе које нису духовно настројене предају се лумповању и прекомерном јелу и пићу. Оне могу покушати да претворе друштвене догађаје, као што су свадбене свечаности, у прилику за свирање музике која узбуђује страсти, чулне плесове, ждерање и претерану употребу алкохола. Ништа од тога не би требало допустити да се догоди међу Јеховиним народом (Исаија 5:11,12; види Кулу стражару од 1. августа 1984. стр. 24—28).

13. Шта може да учини домаћин да би друштвени скуп био духовно изграђујућ?

¹³ Домаћин друштвеног скупа одговоран је за оно што се догађа на таквом скупу. Да би такав скуп био духовно изграђујућ, разумно је да не треба да буде тако велики да се изгуби сваки преглед и да не треба позвати никога ко би могао негативно да утиче на скуп. Из Павлових речи у 2. Тимотеју 2:20—22 разивдно је да нису сви који су повезани са скупштином обавезно пожељни другови. Дакле, хришћански домаћин није обавезан да позове особе за које се зна да су необуздане у изражавању или неумерене у јелу и пићу. Он мисли на то да ’ако једемо, ако пијемо, ако ма шта чинимо, све чинимо на славу Божју’ (1. Коринћанима 10:31).

14. Какав став треба да заузмемо према лажним учитељима?

¹⁴ Мало је оних који су ’љаге и мрље и необуздано се наслађују преварним наукама’, а истовремено су повезани са нама. Па ипак, надгледници и други у скупштини морају да буду будни и одлучно одбијају сваког лажног учитеља, који се ушуња у скупштину и жели да промиче неморал или лажне науке (Јуда 3, 4). Само ако се чврсто држимо Божјих праведних мерила, биће нам могуће да очувамо неокаљаност и неупрљаност скупштине.

Бити „у миру“ — шта се захтева?

15. а) Како може неко да постигне мир са Богом? б) Шта морамо да радимо да бисмо се нашли ,,у миру“ код доласка великог дана Јеховиног?

¹⁵ Јеховин народ мора да очува мир са Богом да би се нашао „у миру“ (2. Петрова 3:14). Нама је загарантован тај положај захваљујући Исусу Христу о коме је Павле писао: „Бог је нашао за добро да се у њему настани сва пунина и да посредством њега све друго измири са собом, успоставивши мир његовом крвљу, коју је пролио на мученичком стубу — било да је то оно што је на Земљи или што је на небу“ (Колошанима 1:19, 20, НС). Тешки греси оптерећују нечији однос са Јеховом и изазивају код дотичнога грижу савести и узнемиреност, док мир поседују они који поштују Божје заповести (Псалам 38:3; Исаија 48:18). Да би се нашли „у миру“ код доласка великог дана Јеховиног, морамо да останемо у Богу допадљивом положају, у којем могу да се измире ваши греси Исусовом крвљу која је проливена на мученичком стубу.

16. Како можемо да тежимо за миром са својом браћом у вери, према речима апостола Павла?

¹⁶ Такође морамо да живимо у миру са осталим обожаваоцима Јехове. Павле побуђује: „Тежимо за оним што ствара мир и доприноси узајамној изградњи“ (НС). Контекст показује да морамо пазити да не саблажњавамо своју браћу у вери јелом, пићем или било чим другим (Римљанима 14:13—23). Али, ту се не ради само о томе, јер је Павле писао хришћанима у Ефесу: „Преклињем вас.... да живите достојно позива којим сте позвани, са потпуном понизношћу и благошћу, дуготрпљивошћу, сносећи један другога у љубави,  озбиљно се трудећи да задржите јединство духа у сједињавајућој свези мира“ (Ефесцима 4:1—3, НС). Сигурно желимо да докажемо своје јединство тиме што избегавамо било какве речи и дела која ремете мир и чврсто стојимо као непоколебљиви поборници Јеховиног суверенитета.

17. Шта је укључено у ’тражење мира’ према 1. Петровој 3:10—12?

¹⁷ ’Тражење мира’ захтева да пазимо на своја дела и речи, јер је апостол Петар писао: „Ко хоће да воли живот и види добре дане, нека задржи свој језик од зла и усне своје да не говоре превару, нека се уклони од зла и нека чини добро, нека тражи мир и тежи за њим. Јер су Јеховине очи управљене на праведнике и уши су његове приклоњене њиховом мољењу“ (1. Петрова 3:10 —12, НС; Псалам 34:12—16). Јеховине лојалне слуге морају на различите начине да наставе да ’траже мир’ ако хоће да се нађу „у миру“.

Ослони се на Јеховину помоћ

18. Шта можемо да радимо када нас привлаче светске методе и поступци или назори?

¹⁸ Петар је наговестио да ће се „елементи“, тј. светски дух или светски напори и поступци, „распасти“, или бити уништени, у „дан Јеховин“ (2. Петрова 3:7, 10). Али, шта треба да радимо када нас привлаче светске методе, поступци или назори? Морамо, свакако, потпуно да се окористимо из духовних припрема које нам Јехова нуди преко своје организације. Између осталог, треба редовно да студирамо Божју реч и хришћанску литературу коју нам пружа „верни и разборити роб“ (Матеј 24:45—47). Осим тога, увек морамо да показујемо захвалност за припрему откупнине, ’за скупоцену крв Исуса као неокаљана и неупрљана Јагњета’ (1. Петрова 1:18, 19, НС).

19. Како може молитва да нам помогне када смо под утицајем светских назора?

¹⁹ Треба да се молимо Богу да нам помогне да ’тежимо за праведношћу’ (1. Тимотеју 6:11—14). Када приметимо да смо под утицајем светских назора, или ако нам неки забринути брат по вери скрене на то пажњу, тада би било мудро да баш тај проблем споменемо у својим молитвама и замолимо Јехову да нам помогне да превазиђемо то нагињање. Било би прикладно да молимо за Божији дух и његову помоћ како бисмо могли да доприносимо плодове духа, сасвим друкчије од светског мишљења и поступања (Галатима 5:16—26; Псалам 25:4, 5; 119:27, 35). Јехова може да нам помогне да се концентришемо на праведне, честите, пуне врлина и похвалне ствари. Колико је на месту да га озбиљно преклињемо како би неупоредиви „мир Божји“ чувао наша срца и мисаону снагу! (Филипљанима 4:6,7). Тада бриге, искушења и други проблеми неће се намножити до тог степена да их више не можемо контролисати. Место тога, наш живот биће обележен спокојношћу која потиче од Бога. Свакако , „обиље мира припада онима који љубе (Јеховин) закон“ (Псалам 119:165, НС).

Остани ’неокаљан, неупрљан и у миру’

20. Зашто можемо рећи да је могуће стање духовне неупрљаности?

²⁰ Срећом, сви унутар Јеховине организације, укључујући и нове који у њу долазе, могу да буду прихватљиви за Бога (Дела апостолска 10:34, 35). Уз Јеховину помоћ могуће је „да се одрекнемо безбожности и светских пожуда“ и живимо како доликује правим хришћанима (Титу 2:11—14). Мада смо некада били отуђени од Јехове и ум нам је био управљан на зла дела, смрћу Христовом измирени смо са Богом. Отуда је могуће стање духовне неупрљаности, под условом да останемо у вери и не окренемо од наде добре вести (Колошанима 1:21—23).

21. Како нас може Бог, на крају, наћи ’неокаљане, неупрљане и у миру’?

²¹ Уз помоћ Јехове, његове Речи и његове организације можемо сачувати себе да се не окаљамо и упрљамо овим светом и његовим методама, поступањем и назорима. На тај начин можемо доживети прави мир. Да, ако истрајемо у овом светом обожавању Јехове, он нас, на крају, може наћи ’неокаљане, неупрљане и у миру’.

Како би одговорио?

◻ Зашто се захтева светост од Јеховиног народа?

◻ Како можемо остати неокаљани и неупрљани?

◻ Шта се све захтева да бисмо остали „у миру“?

◻ На који начин можемо показати да се ослањамо на Јеховину помоћ?

[Питања за разматрање]

[Слике на 16. и 17. страни]

КАКО МОЖЕМО ОСТАТИ НЕОКАЉАНИ И НЕУПРЉАНИ И ОЧУВАТИ МИР

Служити Богу из свесрдног предања

Развијати хришћанску личност

Бити у друштву које је духовно изграђујуће

У молитви тражити мир са Богом