Чувај се да не отврднеш услед греха!

ВЕОМА су је волела њена хришћанска браћа и сестре. Пријатељски и отворено су она и њена мала бистра ћерка биле стални другови у служби проповедања и на састанцима. А онда су скупштинске старешине примиле извештаје да она на послу пуши — и то дрско, чак пред другим сведоцима! Суочена с тим оптужбама, признала је и пушење и блуд и хладно рекла: „Мислим да сада више не желим бити у истини.„ Грех ју је отврднуо.

 У Јеврејима 3:13 (НС) апостол Павле је упозорио да неко може „отврднути услед преварне моћи греха“. То се показало истинитим код наших прародитеља, Адама и Еве. Позван на одговорност због своје непослушности, Адам се неосетљиво изговарао: „Жена коју си ми дао да буде са мном, дала ми је плод са дрвета, те сам јео.“ Како се Адам изменио од оног дана када је први пут угледао своју лепу невесту и кад је рекао: „Ово је напокон кост од мојих костију и тело од мојега тела.“ Сада је Ева постала „жена коју си ми дао да буде самном.“ Ева је опет у својој слабости окривљавала змију (1. Мојсијева 2:23; 3:1—13).

Још јадан човек који је непоправљиво отврднуо услед греха био је Јуда Искариот. Он је сигурно у почетку имао добро срце, јер га иначе Исус не би изабрао за апостола. Али, након што га је Исус једном приликом укорио, Јуда је срдито смишљао издају овог Учитеља (Матеј 26:6—16). Када је Исус разоткрио да ће га један од дванаесторице издати, Јуда, оличење невиности, упитао је: „Зар сам то ја?“ (Матеј 26:25, НС). Само се намерни грешник може тако дрско претварати. А кад су војници дошли да ухапсе Исуса, од свега, Јуда је изабрао стари знак блискости и пријатељства — пољубац — као знак препознавања. „Јудо“, упитао је Исус, „зар пољупцем издајеш Сипа човечјег?“ (Лука 22:48, НС).

Како грех отврдњава

На који начин грех овладава особом? У Јеврејима 3:7—11, НС, Павле показује како је грех услед надостатка вере заразио Израелску нацију. Цитирајући Псалам 95:7—11, Павле каже: „Зато, баш као што каже свети дух: Данас, људи, ако слушате његов глас не отврдњавајте своја срца као у случају изазивања горког гнева, као у дан искушавања у пустињи, у којој су ме ваши праоци искушавали, премда су гледали моја дела четрдесет година. Зато сам омрзнуо тај нараштај и рекао: „Они у својим срцима увек залутају и моје путеве нису упознали.“ Зато сам се у свом гневу заклео, „Они неће ући у мој починак“.

„Случај изазивања горког гнева“ збио се на месту званом и Мерива и Маса (Псалам 95:8). Тамо је, убрзо након чудесног ослобођења из Египта, народ заподенуо препирку с Мојсијем и говорио: „Дај нам воде да пијемо!“ (2. Мојсијева 17:2, НС). Сетимо се да су они већ видели десет невоља у Египту, видели су како се раздваја узбуркано Црвено море и како мана пада с неба. Па ипак су „залутали у својим срцима“. Они су превише били заокупљени својим себичним жељама да би размишљали о Јеховиним делима. Тако ’нису упознали Божје путеве’ и нису развили поверење да се Јехова може побринути за њих под свим околностима. „Дај нам воде!„ рекли су, као да је Бог који раздваја море немоћан. Онда и није чудно што су касније поверовали лошем извештају десет уплашених ухода који су прегледали Обећану земљу (4. Мојсијева 13:32—14:4). Због такве неверности Јехова је објавио: „Они неће ући у моје почивалиште“ (Псалам 95:11, НС).

Извлачећи поуку из тога, Павле је упозорио: „Пазите браћо, како се не би никад у било коме од вас развило зло срце коме недостаје вера и одвратило вас од живог Бога; не, него опомињите једни друге сваки дан, све док се може рећи данас’, како нико од вас не би отврднуо услед преварне моћи греха“ (Јеврејима 3:12, 13, НС). „Грех“ Израелаца био је недостатак вере (Види Јеврејима 3:19; упореди са 12:1). Због тога су се ’одвратили од живог Бога’, сасвим изгубили поверење у Јехову, упркос свим чудима која је учинио. Упадање у морални преступ било је неизбежно.

Недостатак вере може исто тако и код данашњег хришћанина проузроковати да ’залута у свом срцу’, да подлегне природном нагињању срца. „Срце је подмуклије од свега и безнадежно, Ко га може знати?“ (Јеремија 17:9).

Испуњавање срца потребним мислима и жељама је покретање смртоносне ланчане реакције. „Али свакога искушава његова лична жеља, која га вуче и мами. Затим, кад та жеља постане плодна рађа грех; а опет грех, кад је учињен, доноси смрт“ (Јаков 1:14, 15 НС).

Када неко отврдне услед греха

Јадан човек је као старешина уживао знатне предности, премда је лукаво прикривао своју кривицу као блудник. Чак и након што се оженио наставио је с неморалом. Још увек, то му није представљало проблем да  задржи обличје невиности и чак је служио у правним одборима пресуђујући другима. Грех га је почео отврдњавати. Ускоро је почео да сумња чак и у основне науке Библије. Коначно присиљен да призна своју кривицу, само је слегнуо раменима и рекао: „Па, зар је то сада тако важно?“

Лицемерство може отупети нечију савест и учинити је неосетљивом као да је жигосана „гвозденим жигом“ (1. Тимотијева 4:2), Приче Соломунове то овако описују: „Такав је пут прељубнице: наједе се, обрише уста и вели: ’Нисам сагријешила’“ (Приче Соломунове 3:20, СТ). Отврднули грешник чак замишља: „Бог је заборавио. Он је сакрио своје лице“ (Псалам 10:11, НС). И што дуже неко устраје у греху, то је већа могућност да му срце постане „неосетљиво као сало“ (Псалам 119:70). Један младић је признао: „Први пут кад сам починио блуд, то ме је раздирало изнутра. Али, сваки пут након тога ишло је лакше, све док нисам дошао до таквог стања када ме то уопште није узнемиравало.“

Заиста срце чини све да би рационализовало, учинило нормалним лоше поступање. Један младић, након што је починио блуд са својом девојком, одвратио је њу да потражи помоћ старешина, рекавши: „Венчаћемо се! А ти знаш, кад двоје људи између себе одлучи да су једно за друго, тада су они у Јеховиним очима такорећи венчани.“ Какво себично, преварно резоновање! Жалосно, грех се развио до те мере да је довео до убиства — абортуса! Девојка је касније признала: „Почињеш бити веома неосећајан и почињеш осећати да можеш сам себе укротити.“ Један младић, који је слично упао у блуд, признао је: „То је попут алкохоличара који каже: ’Ја могу престати кад год то зажелим. Али да попијем само још једно пиће’. И тако одгађаш разговор са старешинама.„ Грешник постаје тако вешт у варању других, да почиње варати и самог себе. „Али лаже себи у очи, мјесто да призна своје безакоње и омрзне на њ“ (Псалам 36:2).

Избећи замки греха

Пошто се „срцем верује“, хришћанин мора учиниш све да га сачува. (Римљанима 10:10; Приче Соломунове 4:23). Молитва, састанци и лични студиј помаже нам да срца испунимо изграђујућим мислима. Истина, лоше мисли ће с времена на време ући у наше мишљење. Али, кад се то деси ми можемо једноставно одбити да се бавимо њима. Кад год осећамо искушење да учинимо нешто лоше требали би одмах доћи к Јехови у молитви (Псалам 55:22). И нека се ’блуд и нечистоћа сваке врсте или похлепа ни не спомиње мећу нама, као што то пристоји светима’ (Ефесцима 5:3). На тај начин ланчана реакција која „рађа грех“ и смрт бива заустављена пре него што започне.

Упамтимо такође, да је уживање у греху само „привремено“ (Јеврејима 11:25). Пре или касније „знајте да ће вас ваш грех стићи“ и мораћете се суочити с горким последицама (4. Мојсијева 32:23). Упитајмо сами себе: ’Да ли ја заиста желим постати отврднут услед греха? Можда ми то сада причињава задовољство, али гледајући дугорочније како ће то утицали на мене?

А шта ако је неко сада ухваћен у замку погрешног поступања? Не треба закључити да се напрезањем у хришћанској служби грех може „опрати“. „Жртва је Богу дух скрушен“, каже покајнички краљ Давид (Псалам 51:17). Библијски савет за духовно болесне јесте: Идите, разговарајте са старешинама! (Јаков 5:14, 15). Ти зрели мужеви учиниће све што могу да помогну оболелом да духовно оздрави. Онако је како Библија каже: „Ко прикрива своје преступе неће бити успешан, а ономе ко их признаје и оставља биће указана милост“ .(Приче Соломунове 28:13, НС). Након што је коначно признао свој грех старешинама, један човек је рекао: „То је било као да је огроман терет скинут с мојих рамена“ (Упореди Псалам 32:1—5).

Будући да овај свет постаје све неморалнији, изазов, да хришћанин одржи своју беспрекорност, биће све већи. Ипак, имајмо на уму следеће: „Иако грешник може чинити зло сто пута и чини то дуго, колико му драго, ... добро ће бити онима који се боје истинитог Бога“ (Проповедник 8:12, НС). Дакле, бој се Јехове Бога! Он ће ти омогућити да избегнеш отврдњавање као последицу греха.