Благослов Јеховин обогаћује
Благослов Јеховин обогаћује
„Тешко ће бити богаташу ... да уђе у царство небеско“ (МАТЕЈ 19:23, НС).
1, 2. Каква разлика постоји између две врсте богатства?
ШТА би било када би добио вест: „Постали сте богати!“? Многи би били изван себе од радости ако би тиме било мишљено богатство у новцу, имању и луксузним стварима. Али, размотри питање богатства са следеће тачке гледишта: „Благослов Јеховин — је оно што обогаћује а без икакве муке“ (Приче Соломунове 10:22, НС).
2 Када је саобраћао са древним патријарсима и израелском нацијом, за њихову верност Бог их је благословио благостањем (1. Мојсијева 13:2; 5. Мојсијева 28:11, 12; Јов 42:10—12). На тај начин је био благословен и краљ Соломун. Постао је веома богат. Ипак, из искуства је научио да живот усредсређен на материјално богатство је ’ништавост и хватање за ветром’ (Проповедник 2:4—11; 1. Царевима 3:11—13; 9:14, 28; 10:10). Зато Соломун није нагласио материјално богатство када је писао: „Благослов Јеховин — је оно што обогаћује.“ Тиме је изрекао истину: да ти је живот — ако имаш Божји благослов — неупоредиво богатији од живота оних који не служе Богу. У чему?
3. У ком погледу можеш да будеш стварно богат ако имаш Божји благослов?
3 Ако си хришћанин, можеш уживати Јеховино признање и примити од њега благослове као што је на пример, божанска мудрост. Ти можеш бити прихваћен од једне, породици сличне скупштине хришћана, који су у основи срећни, поуздани и заинтересовани за тебе. Божји закони те штите од многих болести и опасности. Ти имаш разлога да се надаш божанској заштити за време „велике невоље“ која предстоји овом злом поретку, а затим, животу у вечном рају на Земљи. Дакле, увиђаш ли да заиста можеш с обзиром на те дивне благослове и изгледе да кажеш: „Богат сам!“ (Матеј 24:21, 22).
4. Како би могао да угрозиш своје духовно богатство? (Откривење 3:17, 18).
4 Твоје богатство у Јеховином благослову може бити угрожено неким другим богатством — новцем или материјалним поседима. Мало ко од нас (било да је новчано осигуран или да располаже само ограниченим средствима) хоће добровољно да призна: „Заиста сам у опасности да залутам због љубави према новцу.“ Ипак, помисли на упозорење: „Јер је љубав према новцу корен свих врста штетних ствари и будући да су неки тежили за таквом љубави, залутали су од вере и сами себе проболи многим тешким мукама“ (1. Тимотију 6:10, НС). То је написано у време када су сви признати хришћани били помазани Божијим духом — као залогом да могу постати небески владари са Христом. Вероватно су многи од њих лично познавали апостоле и друге са којима је Исус био. Па ако је новац навео чак неке од њих да „залутају“, колико смо, онда, тек ми у великој опасности! (2. Коринћанима 5:5; Римљанима 8:17, 23).
Богаташ и камила
5. Шта је Исус мислио о богатству?
5 Исус је често говорио о опасности богатства, јер та опасност погађа сваког — свеједно да ли је ко богат или није (Матеј 6:24—32; Лука 6:24; 12:15—21). Основа за лично испитивање нека ти буде оно што је Исус рекао једном приликом, а што је записано у Матеју 19:16—24; Марку 10:17 —30; и Луки 18:18—30. Зашто ту не би мало застао и прочитао један или сва та три извештаја?
6, 7. а) Који се разговор заподенуо између Исуса и младића? б) Шта је, на крају, саветовао Исус?
6 Један млади предстојник дошао је ка Исусу и упитао га: „Шта да радим па да наследим вечни живот?“ Исус га је упутио на Закон и скренуо му пажњу да Јехова није пропустио да покаже људима шта је неопходно. Човек је одговорио да држи Божије заповести ’од своје младости’. Било је као да се налазио на вратима живота, али је осећао да му још нешто недостаје. Вероватно је мислио да му недостаје нешто додатно — неко јуначко дело, које би представљало коначни корак кроз врата ка вечном животу. Исусов одговор имао је опширније значење: „Продај све што имаш и раздај сиромасима, па ћеш имати благо на небесима, и хајде, следи ме.“ Шта се догодило? „Када је то чуо, постао је веома ожалошћен, јер је био врло богат.“ Тако је тај човек отишао од Исуса (Лука 18:18, 21—23, НС; Марко 10:22).
7 Затим је Исус приметио: „Како ће тешко бити онима, који имају новац, да уђу у царство Божије! Заиста, лакше је камили да прође кроз иглене ушице него богаташу да уђе у царство Божије“ (Лука 18:24, 25, НС). Да ли је тај савет важио само за тог богатог предстојника? Или то важи и за тебе — био ти богат или сиромашан? Хајде да то видимо.
8. а) Како се може илустровати ситуација јеврејског предстојника? б) Шта му је била мана и зашто треба то да нас занима?
8 Да би боље разумео ситуацију тог младог предстојника може ти помоћи ако замислиш савремен одговарајући пример — нека то буде пристојан, успешан млади хришћанин са добрим библијским знањем, изванредног морала, који потиче из имућне породице. Можда завидиш таквом младом човеку. Али Исус је открио код тог младог Јеврејина један велики недостатак: његово благостање или његови поседи играли су превелику улогу у његовом животу. Зато му је Исус дао изречени савет. Сигурно сада можеш да схватиш зашто тај библијски извештај важи за све нас — били ми богати или сиромашни. Новац и поседи могли би да постану исувише важни за било кога од нас — било да их већ имамо или чезнемо за њима.
9. Откуда знамо да Исус није осуђивао богатство као такво?
9 Исус није тврдио да материјално богат човек не може да служи Богу. Многи су то већ чинили. А и тај млад Јеврејин чинио је то — до извесне мере. Помисли на цариника Закхеја, који је ’био богат’ (Лука 19:2—10). Неки помазани хришћани у првом веку били су имућни, те их се позивало да буду ’подашни и спремни да деле’ (1. Тимотију 6:17, 18; Јаков 1:9, 10). Такође и данас има имућних хришћана. Често они великодушно доприносе подупирању дела Царства тиме да стављају на располагање своје станове за састанке и употребљавају своје аутомобиле за службу. Зашто је, онда, Исус изговорио те речи о богаташу и камили? Шта можемо ми из тога да научимо?
10. Шта можемо да закључимо из речи које је Исус једном приликом изговорио?
10 Једна је ствар почети обожавати Бога, а сасвим друга остати веран до краја (Матеј 24:13; Филипљанима 3:12—14). Исус је могао то да има на уму када је рекао: „Лакше је камили да прође кроз иглене ушице него богаташу да уђе у царство Божије“ (Марко 10:25, НС). Ниједна камила не може да се стисне толико, да прође кроз мајушну ушицу шиваће игле. Исус се очигледно користио хиперболом, преувеличавањем, које није требало дословно разумети. Тиме је показао колико је тешко богаташу да учини нешто сасвим одређено. А шта је то? Па, не само да почне да служи Богу него и да „уђе у царство Божије, што значи да заиста постигне вечни живот. Без обзира како стојиш у финансијском погледу, Исусов савет може ти помоћи што се тиче твог начина мишљења, духовног напретка и настојања да постигнеш вечни живот.
Зашто је богатима толико тешко?
11. Како је утицало Исусово проповедање на сиромашне и богате?
11 Исус и апостоли су својим проповедањем ’објавили добру вест сиромашнима’ (Матеј 11:5). То није била дискриминација богатих. Али изгледа да је било више сиромашних који су увидели своје духовне потребе и позитивно реаговали на поруку наде (Матеј 5:3, 6; 9:35, 36). Богати Јудејци били су више него задовољни својим животним условима (Упореди Луку 6:20, 24, 25). Па ипак, и у оно време је било изузетака, а и данас их има. Неки имућни људи прихватају поруку Библије и служе Богу. То их може довести до предивног резултата. Тако је било са Павлом који није дозволио да га његов положај омете (Филипљанима 3:4—8). Па ипак је Исус рекао да је богатима то теже.
„ВАРЉИВА МОЋ БОГАТСТВА“
12, 13. а) Шта је Исус рекао о бригама у једном поређењу? б) Зашто се имућни суочавају са додатном препреком?
12 У свом поређењу о семењу које је пало на различита земљишта, Исус је рекао да је неко ’пало у трње, те је трње нарасло и угушило га’. Затим је објаснио: „А посејан ’у трње’ јесте онај који слуша реч, али бриге овог састава ствари и варљива моћ богатства гуше реч, и он постаје неплодан“ (Матеј 13:7, 22, НС). Скоро су сви људи оптерећени ’бригама овог састава ствари’. То се лако може приметити када је човек сиромашан, незапослен или је душевно или физички осакаћен. Додуше, човек који је финансијски обезбеђен не мора да има исте бриге, али је забринут због последица инфлације, промена закона о порезу или опасности да буде покраден. Дакле, и имућни и сиромашни могу да имају бриге (Матеј 6:19—21).
13 Исус је показао да ће неке омести ’варљива моћ богатства’. Тежња за финансијским успехом може представљати подухват који све нагриза. Милионер Аристотел Оназис је једном рекао: „Кад се постигне извесна тачка, тада новац више није важан. Само успех важи. Разумно би било када бих сада престао. Али то не могу. Морам увек да тежим ка још вишим и вишим циљевима — већ због саме нервне напетости за неког хришћанина може бити узбудљиво да се пење лествицом успеха. Или може бити заведен, те хоће да прошири свој посао знатно више од онога што је раније сматрао да је „доста“. Уместо да ограничи свој посао (или оде у пензију) — да би ступио у пуновремену службу — ’он руши своја спремишта (или куће за становање)’. (Види Луку 12:15—21). Може ли то и теби да се догоди? Мислиш ли да ће Бог оценити да му неко под таквим условима служи свом душом? (Матеј 22: 37).
14. Како се може приказати да би богатство могло да буде препрека за хришћанина? (Приче Соломунове 28:20).
14 Богатство (или чежња за њим) може и на друге начине да спречи хришћанина да ’наследи вечни живот’. На пример: љубав према богатству могла би да га наведе да прихвати светске методе, рецимо, да један део добити затаји, или примени друге непоштене, али уобичајене методе. Или ако има као раднике поштену и вредну хришћанску браћу, он може да претпостави свој лични добитак њиховој духовној настројености. Да би их везао за њихова радна места, можда их подстиче да теже за луксузним начином живота (или чак да се задужују да би могли купити луксузне ствари). Па будући да је њихов шеф, тај однос може чак да се пренесе и на прилике у скупштини.
15. Како су неки рани хришћани осетили штетне последице богатства? (Псалам 73:3—8, 12, 27, 28).
15 Неки имућни хришћани у првом веку су изгледа припадали онима који су пали као жртве ’варљиве моћи богатства’. Јаков је писао о ’недаћама које ће задесити богате’. Они су поседовали скупе хаљине, накупили злата и сребра, тиме што су недовољно плаћали своје раднике, и огрезли у луксузу (Јаков 5:1—5). Слично је и данас. Материјално богатство често омогућује човеку да много једе и пије, што шкоди његовом телу. То не значи да су лепа одећа, накит, храна и путовања штетни сами по себи. Али, богатима, о којима је Јаков писао, такве ствари нису биле од помоћи; с обзиром на њихово слабо духовно стање и њихов положај пред Богом, имали су разлога да ’плачу и јаучу за недаће које су их задесиле’.
16. Зашто је Исус дао изричито упозорење о богатству и шта треба да се питаш?
16 Исус је сигурно знао за бол и препреке које се могу успротивити духовној настројености богатих. Знао је, такође, да материјална добра могу дословно да иструле или да постану безвредна, што се никада не може догодити са хришћанским богатством (Приче Соломунове 11:28; Марко 10:29, 30). Дакле, свима нама је Исус учинио праву услугу када је изрекао упозорење: „Како ће тешко бити онима, који имају новац да уђу у царство Божије“ (Лука 18:24, НС). То његово упозорење може нам помоћи чак и онда када располажемо са веома малим средствима. Како? Тако што ћемо угушити било какву амбицију да се сада обогатимо. Хришћани верују да је Исус говорио истину. Ми верујемо и држимо се онога што је Исус рекао о свом Оцу, о крају данашњег поретка и о гајењу љубави. Тај проповедник истине такође је рекао: „Лакше је камили да прође кроз иглене ушице него богаташу да уђе у царство небеско“ (Матеј 19:24, НС). Верујеш ли у то заиста? Доказујеш ли својим поступцима, начином живота и ставом да у то верујеш?
Остани богат у Богу
17. Шта раде многи хришћани да би их Јехова учинио богатим?
17 Извештаји из целог света доказују да огромна већина Божијих слугу узима к срцу савете које налазимо у Матеју 19:16—24. Многи млади хришћани донели су одлуку да, по завршетку уобичајеног школовања, ступе у пуновремену службу. Жене, које би могле да прихвате светско запослење да би им породице имале већа примања, посвећују, уместо тога, више времена хришћанским делатностима и тако духовно обогаћују себе и друге. Чак и неки мушкарци, који су по Библији обавезни да се брину материјално за породицу, налазе начина да прошире свој удео у служби.
18, 19. Које су кораке предузели неки који траже Јеховин благослов?
18 Један старешина, стар око тридесетпет година, признаје: „Пуновремена служба за мене није била ништа више од речи која је лако прелазила преко мојих усана.“ Он је зарађивао више од 25.000 долара годишње, још је имао посебан рачун за трошкове и користио кола од предузећа. Затим је био замољен да одржи предавање „Поставити и постићи исправне циљеве“ на обласном састанку 1983. године. Он признаје: „Док сам жељно читао градиво, био сам у толикој неприлици и постиђен да ме је савест малтене убила.“ Пре конгреса је разговарао о тој ситуацији са женом. Ускоро је почео да ради пола радног времена и прикључио се жени у пионирској служби. Они су још увек у пионирској служби и радују се многим духовним благословима.
19 Други су се одселили са подручја где су могли добро да зарађују и настанили се тамо где су могли да више прошире своје духовне делатности. Један брат из Канаде и његова жена писали су о својој пионирској служби у Јужној Америци: „Иако овде међу браћом влада велико сиромаштво, она имају дивну ревност за истину. У светском погледу су сиромашни, али у духовном погледу су милионери. Нас је 38 објавитеља, а од тога је 10 пионира. Састанке морамо да држимо двапут, јер имамо толико посетилаца — у просеку од 110 до 140. О свим тим састанцима морају да се брину двојица старешина и тројица слугу помоћника. Од наше скромне браће учимо шта, у ствари, значи ставити Јехову на прво место у свом животу. Она нам показују да се може свом душом служити Јехови, без обзира под каквим се условима живи.“
20. Какав став у срцу треба да имао према материјалном богатству?
20 Такви хришћани немају оправданог разлога да завиде богатима, унутар или изван скупштине, или да постану опседнути материјалистичким циљевима. Они схватају да је потребна извесна количина новца за нормалан живот (Проповедник 5:3; 7:12). Али, јасно им је да је Исус рекао истину — за богате постоје у духовном погледу многе препреке, искушења и опасности. Проблем за ’богате у садашњем поретку’ лежи у томе „да не буду уображени и не полажу своје наде у несигурно богатство, него у Бога“ (1. Тимотију 6:17, НС).
21. Како пролазе они који теже за духовним богатством?
21 На жалост, млади предстојник, који је разговарао са Исусом, није савладао тај проблем! Слично њему, тако су и други једно време служили Богу, а затим доживели муке и промашаје у духовном погледу због свог богатства. Насупрот њима, милиони лојалних хришћана настављају да доказују да „благослов Јеховин — је оно што обогаћује а без икакве муке“ (Приче Соломунове 10:22, НС). Њихов живот има смисла: имају вредне циљеве и свесни су да нешто постижу. Њихова добра дела остаће заувек и она их испуњавају дубоком радошћу — сада и у будућности. Нека свако од нас тежи за таквим богатством! (Филипљанима 4:1; 1. Солуњанима 2:19, 20).
Тачке за размишљање
◻ О каквом богатству се говори у Причама Соломуновим 10:22?
◻ Шта је хтео Исус да каже у свом коментару о богаташу и камили?
◻ Зашто је живот често тежи за богаташе?
◻ Како можемо тежити да будемо богати у Богу?
[Питања за разматрање]
[Оквир на 24. страни]
Богатство и породица
КАДА размишљаш о могућим последицама богатства, немој да превидиш породицу. Размотри следеће примере:
Психијатри из Канаде који су посматрали децу баснословних богаташа саставили су следећи извештај: „Живот им је досадан. Немају никаквих циљева осим да се сами себи допадну, и не могу да поднесу ни најмању фрустрацију. Једва да имају неке емоције. Њихове главне тежње су: куповање ствари, путовања и истраживање нових могућности узбуђења.“
Њујорк тајмс је писао о једном бившем милионеру: „Када је постао успешан у пословном свету и стекао богатство, настала је, вели он, велика промена у његовој породици. ’Жена и ћерке мериле су људе само по новцу који су имали, и када сам једној ћерки поклонио кућу од 300.000 долара, другој сам морао да дам 300.000 долара у готову.’“ Након што је претрпео срчани удар и „морао да види шта је богатство учинило од његове жене и деце“, променио је свој начин живота.
Арнолд Хотингер је изнео следећа запажања о једној блискоисточној земљи богатој нафтом: „Појаве болести везане за богатство су сасвим познате многим иностраним лекарима који су дошли овде да зараде много новца. Они извештавају да психосоматска обољења нигде нису толико распрострањена као овде — обољења која изазивају праве патње, али за која није установљено да су настала услед отказивања физичких функција организма. Како кажу, има младих људи који имају све симптоме старачких обољења, и старих људи који се понашају као млади.“