Да ли си ти пронашао кључ?

ЗАШТО је љубав толико важна за хришћане? Јер је такав Бог ког обожавају. Апостол Јован га је описао следећим речима: „Бог је љубав“ (1. Јованова 4:8). Баш као што се многи родитељи надају да ће деца ићи њиховим стопама, тако Јехова Бог жели да хришћани покушају бити попут њега. Тако нас апостол Павле потиче: „Будите опонашатељи Бога, као љубљена деца, и наставите ходити у љубави“ (Ефесцима 5:1, 2, НС).

 Љубав исто тако уравнотежава и друге хришћанске особине. У Исусово време су Јевреји — нарочито њихове вође — марљиво проучавали Библију. Али, запазимо шта им је Исус рекао: „Истражујете Писма јер мислите да ћете помоћу њих имати вечни живот; ... али ја добро знам да ви у себи немате љубави Божје“ (Јован 5:39, 42, НС; Лука 11:42). Да су имали љубави онолико колико су имали знање, они би препознали Исуса као Месију. Већина их је изгубила могућност да буду међу првим члановима хришћанске скупштине.

Сетимо се исто тако римокатоличких освајача који су доносили своју религију у Нови свет. Они су сигурно имали јаку веру и горљиву ревност за оно што су чинили. Али, то није било подгрејано љубављу. Јер, иначе они не би пљачкали, мучили, силовали и убијали урођенике на америчком континенту.

Према томе, љубав је кључна хришћанска особина. Ко би требало да буде предмет те љубави? Исус нам каже: ,,’Љуби Јехову свог Бога свим својим срцем, свом својом душом и свом мисли својом’. Ово је највећа и прва заповест. Друга, попут ове, је ’љуби свог ближњега као самога себе’“ (Матеј 22:37—39, НС).

Хришћанска љубав заправо иде још и даље. Исус је такође рекао: „Љубите и своје непријатеље и молите за оне који вас прогоне, да бисте се показали синовима свог Оца који је на небесима, јер он чини да његово сунце излази и злима и добрима, и чини да киша пада и праведнима и неправеднима“ (Матеј 5:44, 45, НС). Другим речима, хришћанска љубав обухвата готово свакога! Али, шта то значи у пракси?

Ако заиста љубимо Бога

Уколико заиста желимо да љубимо Бога, мораћемо га боље упознати. Бог је то омогућио кроз Библију, која је заправо његово писмо упућено нама људима. Кад примимо писмо од некога кога волимо, одмах га прочитамо, без обзира колико смо запослени. Да ли би требало да буде нешто другачије код читања Библије? Наравно да не би. Истина, многима је живот данас пун немира и већина изгледа радије гледа телевизију него што чита нешто озбиљно. Али, прави хришћани не допуштају да их то спречи да читају Реч Божју. На тај начин су они попут псалмисте који је записао: „Моја душа држи твоје опомене (које се данас могу наћи у Библији), и ја их љубим неизмерно“ (Псалам 119:167, НС).

Кроз Библију нам Бог говори о томе како он жели да ми поступамо. Као што родитељи постављају мерила понашања својој деци, тако и Јехова поставља мерила за која очекује да ћемо их усвојити — мерила која су непроменљива. На пример, Библија нам каже: „Ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни они који се држе у неприродне сврхе, ни мушкарци који лежу с мушкарцима, ни лопови, ни похлепници, ни пијанице, ни псовачи, ни отимачи неће наследити Божје царство“ (1. Коринћанима 6:9, 10). То је приличан списак! Али, свако ко љуби Бога биће срећан да ово узме у обзир. Зашто? Јер је апостол Јован истакао: „Јер је ово љубав Божја да заповести његове држимо“ (1. Јованова 5:3).

Нажалост, многи поступци који се у Библији осуђују данас постају прихватљивима, чак и међу „хришћанима“. Извештај из једне протестантске деноминације у Канади препоручује да се узме у обзир прихватање хомосексуалаца за службу у цркви и тврди да полни однос изван брака може бити прихватљив под одређеним околностима, те препоручује да прељуба не треба да утиче на верност у браку. Нема сумње да су се аутори овог извештаја хтели показати као они који све разумеју и који се брину. Али, да ли су они показали љубав, било према Богу или према онима које потичу на такве неморалне поступке? Не би се могло рећи, будући да је Павле рекао да они који такве ствари чине неће наследити Божје Царство. Колико више љубави има у томе да се неустрашиво држимо Божјих мерила, помажући слабима да исто тако чине, а не да их сентиментално потичемо да следе лакши правац који ће их на крају довести до катастрофе!

Потакнути да делимо с другима

Кад читамо Библију учимо и о дивним стварима у вези намере коју Бог има са човечанством. Учимо да је „Бог толико љубио  свет да је свог јединорођеног Сина дао да ко год верује у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16, НС). Такође учимо о Божјој намери да одстрани зло и безбожност са Земље и да уведе мирни, рајски састав ствари преко свог Краљевства којим ће владати тај исти Исус (Матеј 6:9, 10; Откривење 21:3, 4). Библија обећава: „Још мало и више неће бити безбожника... А кротки ће поседовати Земљу и налазиће заиста савршено задовољство у обиљу мира“ (Псалам 37:10, 11, НС).

Библијска порука је, заправо, оно што је људима заиста потребно. Зато је жалосно када читамо о хришћанским мисионарима који су толико узнемирени због сиромаштва и неправде коју гледају у сиромашним земљама да су одлучили да се укључе у политику и да чак суделују у револуцијама. Револуције неће решити проблеме тих земаља. Да ли такви мисионари заиста љубе Бога? Кад би га љубили, зар не би показивали веру у његова обећања и указивали својим духовним стадима на његово Царство? Пастири који заиста љубе своја стада засигурно ће им показати како послушност Божјем закону може помоћи чак и данас, а неће их потицати да се укључе у политичке циљеве који могу завршити само разочарењем.

Библијска порука је заиста тако дивна да је нико ко има љубави не може држати само за себе. Зато љубав праве хришћане потиче на то да оно што знају поделе с другима. У хришћанству је говорење другима о Библији обично препуштено једној малој, плаћеној, професионалној класи — свештенству. То је довело до лоших резултата. Један лутерански пастор је признао у часопису Хришћанство данас: „Црква је данас слаба зато  што духовни вође нису успели оспособити вернике да раде исти посао који они раде. Или због тога што су верници пропустили да признају и прихвате такву службу“.

Прави хришћани „признају и прихватају“ такву службу. Они озбиљно узимају речи апостола Павла: „Држимо се чврсто јавног изражавања наше наде без колебања, јер је веран онај који је обећао“ (Јеврејима 10:23, НС). Какав је њихов мотив? Исти онај који је нагнао хришћане првог века, а које је апостол Павле срдачно похвалио: „Ови објављују Христа из љубави“ (Филипљанима 1:16, НС).

Љубав према другим хришћанима

Да, љубав је кључ за право хришћанство, зато што утиче на сваки вид живота правих хришћана. Тако они постају сасвим различити од људи око себе. Због чега? Апостол Јован је рекао следеће о овом свету: „Читав свет лежи у сили злога“ (1. Јованова 5:19, НС). Тај зли је сотона, ђаво, и свет у већини својих активности одражава његов систем вредности. Сотонин утицај се види у разузданом непоштењу, неморалности, неправедности, расној напетости и економским неправдама које данас постоје. Један хришћанин који обожава Бога љубави и опонаша га тако да негује љубав, мора да буде другачији!

Међутим, није лако то сам учинити. Зато нас Библија исто тако подбуђује да потражимо оне који поседују исто цењење љубави. На тај начин хришћани могу помагати једни другима. Зато је апостол Павле записао следеће охрабрујуће речи: „Помишљајмо да једни друге подбуђујемо на љубав и добра дела, не остављајући своје састанке,... охрабрујући једни друге“ (Јеврејима 10:23—25, НС).

Уколико бисте желели позитивно одговорити на ово охрабрење, Јеховини сведоци ће бити радосни да вас упознају с групом људи који се у свом животу труде да показују божанску љубав. Без сумње, таква група људи постоји у вашој близини, и Божји дух је на њима, јер је управо он извор праве, хришћанске љубави. „Плод духа је љубав“ (Галатима 5:22). Дружење с њима ће вам помоћи да узмете у обзир потицај апостола Петра: „Имајте љубав према читавој заједници браће“ (1. Петрова 2:17, НС).

Како би то било трагично кад бисмо се нашли међу онима који, након што су се усрдно трудили да служе Богу, чују судбоносне Исусове речи: „Никад вас нисам познавао! Одлазите од мене који чините безакоње“ (Матеј 7:23, НС). Ако негујемо љубав, кључ за право хришћанство, тада нам се то неће десити. Љубав ће нас мотивисати да читамо Библију, да живимо према њеним мерилима, да тражимо друге хришћане с којима ћемо се дружити и да говоримо другима о добрим стварима које садржи Библија. Да, љубав ће нас потакнути да чинимо оно што Бог жели да чинимо. А, као што је Исус рекао, „онај који извршава вољу (његовог) небеског Оца“ наследиће Божја обећања. Апостол Јован је додао: „Онај који врши Божју вољу остаје заувек“ (Матеј 7:21; 1. Јованова 2:17, НС).

Да, негујмо љубав. Нека нас она потиче да вршимо Божју вољу. Тако ћемо се показати правим хришћанима, будући да је Исус рекао: „По овоме ће сви знати да сте моји ученици, ако имате љубав међу собом“ (Јован 13:35, НС). Уживаћемо вечне благослове које је Бог обећао онима који га љубе.