Савесно следити наредбе Краља

„Бавићу се твојим наредбама и гледаћу на стазе твоје. За уредбе твоје показаћу нарочиту љубав. Реч твоју нећу заборавити“ (ПСАЛАМ 119:15, 16, НС).

1. Зашто је све и свако потчињен Јеховиним наредбама?

 СВЕ и свако је потчињен наредбама Јехове, свемогућег Бога, Краља вечности. Он је тај који је створио свемир. Он је извор свега живота. Начинио је Земљу и припремио је за становање. Он је Бог реда и применом његових уредби очуваће се ред у целом његовом стварству (Псалам 36:9; Исаија 45:18; Откривење 15:3).

2. Ко надгледава звездано небо и како?

² Јехова Бог је наредио звезданом небу да се простре попут шатора над Земљом, и затим је позвао свој народ: „Подигните очи своје и гледајте. Ко је то створио? Онај који на број изводи војску њихову и чак све именом зове.“ Јехова је био тај који је питао Јова: „Јеси ли упознао уредбе неба, или да ли би могао да успоставиш његов ауторитет на земљи?“ Његови закони гравитације и кретања држе скупа милионе галаксија са милијардама звезда и одређују путању Земље у свемиру (Исаија 40:26, НС: Јов 38:33, НС).

3. Помоћу чијих наредби преживљавају животиње, и шта би се догодило када не би слушале?

³ Јехова је тај који даје да расту зелене биљке, које попут тепиха прекривају земљу. На основу његових наредби ниче семење, расту биљке и размножавају се. На земљи врве безбројне врсте животиња — од поларних региона до тропских шума, од највиших ваздушних слојева па до дубоко у земљи, од површине мора па до најмрачнијих морских дубина. Свака од тих безбројних врста — да би уопште могла да постоји — мора да живи тако како је Јехова одредио. Посредством инстинкта он програмира у њих своје наредбе за њихов опстанак. „Они су инстинктивно мудри“ (Приче Соломунове 30:24, НС). Шта би било када би мајушна црна птица певачица са Аљаске рекла: „Нећу више да летим хиљаде километара за Јужну Америку. Шта ми то треба?“ Сигурно би угинула у зимским мећавама. Али она то неће рећи, јер је програмирана да се сели како би преживела. Тако је и са свим осталим животињама. Оне инстинктивно слушају наредбе које им је усадио Јехова, њихов Створитељ. Немају другог избора.

4. Какав избор имају људи и које су последице тога?

⁴ Са људима је друкчије. Они су створени у слици Божијој и тако имају  слободу избора. Иако нас Јехова није програмирао да поступамо само инстинктивно мудро, ипак нас није оставио у незнању. Преко своје Речи, Библије, упућује нам наредбе како да стекнемо живот. Живећемо само ако савесно следимо те наредбе Краља. А умрећемо ако искористимо своју слободу да их игноришемо и изаберемо пут који одговара нашем властитом, тј. независном мишљењу. Ми морамо да се програмирамо да преживимо. Тако је то једноставно. „Твоја је реч светиљка мојој нози и светло мојој стази“, рекао је псалмиста. Док с друге стране, ’неки пут може да се учини човеку исправан, а крај му је пут к смрти’ (Псалам 119:105, НС; Приче Соломунове 14:12, Шлехтер Библија). У ово време краја морамо неминовно да узмемо к срцу речи из Псалма које су управљене Јехови. „Бавићу се твојим наредбама и гледаћу на стазе твоје. За уредбе твоје показаћу нарочиту љубав. Реч твоју нећу заборавити“ (Псалам 119:15, 16, НС).

Јехова, организатор народа

5. У ком погледу је Јехова био Израелу судија, законодавац и краљ?

⁵ Јехова је говорио Мојсију на Синајској гори и издао му наредбе како да води Израел. На истакнутом месту биле су десет заповести, записане на каменим плочама прстом Божијим (2. Мојсијева 20:1—17; 31:18). Јехова није био само законодавац него и судија Израелу, делујући преко Мојсија и других старијих мужева. Мојсије је опоменуо те старије мужеве: „У суђењу немојте бити пристрасни. Саслушавајте малога као великога. Не треба да се плашите човека, јер суд припада Богу“ (5. Мојсијева 1:17, НС). Јехова је био и краљ Израелу. Организовао је те милионе људи да делотворно сређују своје прилике. С обзиром на све то, један од његових пророка могло је касније да изјави: „Јехова је наш судија, Јехова је наш законодавац, Јехова је наш краљ“ (Исаија 33:22, НС).

6. Како се Јехова показао као Израелов организатор и вођа у пустињи?

⁶ Израелска нација била је организована у племена, породице и домаћинства. Док су лутали по пустињи, Јехова је сваком племену доделио одређено место у марширању. Када су логоровали око шатора од састанка, сваком племену је било додељено одређено место (4. Мојсијева 2:1—34; Исус Навин 7:14). Јехова је одређивао куда ће да иду: „Кад би се год облак подигао изнад шатора, синови Израелови би после тога кренули. А где би облак стао, ту би се синови Израелови утаборили. На заповест Јеховину синови Израелови кретали су на пут, и на Јеховину се заповест утаборивали“ (4. Мојсијева 9:17, 18, НС).

7. Ко је спроводио организаторске промене у Израелу?

⁷ Кад год би била нужна нека организаторска промена, Јехова би је спровео. Мојсије се једном жалио: „Ја сам не могу носити сав овај народ, јер је претешко то за мене.“ Јехова је на то одговорио: „Скупи ми седамдесет мужева између старијих људи у Израелу, за које знаш да су старешине народа и његови чиновници, ... И мораће ти помоћи да сносе терет народа, да га не сносиш ти сам, да, једино ти“ (4. Мојсијева 1:14, 16, 17, НС). Чак и када је касније народ захтевао људског краља, велики Краљ вечности није напустио Израел. Људски краљ је имао препис Јеховиног закона. Пророци су објашњавали Јеховине судске одлуке. Верни краљеви служили су још увек као Божји управитељи, јер су ’седели на Јеховином престолу’ (1. Дневника 29:23; 5. Мојсијева 17:18; 2. Царевима 17:13; Јеремија 7:25).

Савршени пример у слеђењу краљевих наредби

8. Како, где и с којим резултатом је Исус објављивао Јеховино долазеће Царство?

⁸ Када је стигао обећани Месија, горљивом ревношћу је следио наредбе свог небеског Оца. На почетку своје велике службе у Галилеји „поче Исус проповедати и говорити: покајте се, јер се приближило царство небеско. И обилажаше Исус сву Галилеју, учећи у синагогама њиховим и проповедајући добру вест о царству и лечећи сваку болест и немоћ у народу. Отуда пође за њим велико мноштво из Галилеје и Декапоља, Јерусалима и Јудеје и с оне стране Јордана“ (Матеј 4:17, 23, 25, НС; Јован 2:17). Он није ограничио своју делатност само на синагоге.  Објављивао је добру вест о царству где год су били људи који су слушали: у храму, на обали мора, на обронку брда, на отвореном пољу, у градовима и селима, и по становима људи. Мноштво људи се стицало к њему и „слушали га са уживањем“. Они су „се нагињали према њему и слушали га“ (Марко 12:37, НС; Лука 19:48, НС).

9. Шта је радио Исус да би проширио дело проповедања и која је упутства дао?

⁹ Након што је Исус објаснио својим апостолима да треба више радника, послао је „дванаесторицу ... и дао им следећа упутства: не идите на пут народа и у град самарјански не улазите; него идите к изгубљеним овцама дома Израелова. А ходећи проповедајте и говорите: ’Приближи се царство небеско.’ У који год град или село уђете, испитајте ко је у њему достојан, и тамо останите док не изиђете. Када улазите у кућу, поздравите укућане; и ако кућа буде достојна, нека ваш мир пређе на њу, а ако не буде достојна, нека се ваш мир врати к вама“ (Матеј 10:5—7, 11—13, НС). Касније је дао слична упутства седамдесеторици других ученика и послао их. А они су доживели успех и осетили велику радост зато што су савесно следили његове наредбе (Лука 10:1, 17).

10. а) Који је додатни задатак дао Исус после свог васкрсења, и какав је био резултат тога? б) Зашто су била нужна извесна именовања мушкараца и које су захтеве они морали да испуне?

¹⁰ После своје смрти и васкрсења, Исус Христ је проширио подручје својих следбеника, рекавши им: „Дана ми је сва власт на небу и на Земљи. Зато идите и начините ученицима људе из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и духа светога, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Матеј 28:18—20, НС). Када је узашао на небо, дао је слично упутство: „Бићете ми сведоци како у Јерусалиму тако и по свој Јудеји и Самарији, и све до најудаљенијег дела земље“ (Дела апостолска 1: 8, НС.) Док су његови следбеници ширили краљевску вест, хиљаде особа прикључивало се њиховим редовима (Дела апостолска 2:41; 4:4; 5:14; 6:7). Свуда су ницале скупштине. Надгледници и слуге помоћници, који су испуњавали нарочите библијске захтеве, били су именовани да пазе на то мноштво људи и жена. Скупштине су цветале и бројчано расле (1. Тимотију 3:2—10, 12, 13; Титу 1:5—9).

11. Какву организацију имају данас Јеховини сведоци и зашто је сада преко потребна успешна организација?

¹¹ Данас је посебно важно да скупштине Јеховиних сведока следе Исусов пример у проповедању. Да би то делотворно вршили,  преузели су организациону структуру која је постојала у данима апостола. Ми живимо у време краја, у време за које је Исус прорекао да ће се спровести дело проповедања широм света: „И ова добра вест о Царству проповедаће се по читавој настањеној земљи за сведочанство свим народима; и тада ће доћи крај“ (Матеј 24:14, НС). После првог светског рата неколико хиљада особа почело је да проповеда добру вест о Царству; сада је њихов број премашио границу од 3 милиона! Хитна потреба нашег времена јесте да савесно следимо наредбе како великог Краља вечности, Јехове Бога, тако и Краља над краљевима, Исуса Христа.

Старешинама је потребно твоје поштовање и твоја подршка

12. Шта се данас захтева од старешина и како може свако појединачно да допринесе њиховој радости у служби?

¹² У слеђењу Краљевих наредби скупштинске старешине играју кључну улогу. Треба да буду примерни у томе: „Напасајте стадо Божије које је под вашом бригом, не присилно, него добровољно; не из љубави за непоштеним добитком, него у свој ревности; не као они који владају над онима који су Божије наследство, него будите пример стаду“ (1. Петрова 5:1—3, НС). То је Божије стадо. Старешине су Богу одговорне за то, али послушна сарадња сваког појединца може допринети томе да старешине радује њихов посао: „Слушајте оне који предводе међу вама и покоравајте им се, јер они бдију стално над вашим душама као они који ће о томе положити рачун; да то могу чинити с радошћу, а не уздишући, јер би вам то било на штету“ (Јеврејима 13:17, НС).

13. Зашто треба старешинама указати част и поштовање?

¹³ Свима у скупштини припада част, а посебно старешинама који вредно раде: „Старији мужеви, који на изванредан начин служе као предстојници, достојни су примили двоструку част, посебно они који ревно раде говорећи и поучавајући“ (1. Тимотију 5:17, НС; Римљанима 12:10). Зашто „двострука част“ старешинама? Због њиховог изванредног рада. За њих је написано да их је ’дух свети именовао надгледницима да штите скупштину’ (Дела апостолска 20:28, НС). Они ревно раде да теби и другима служе. Можда морају да прибегну дисциплинским мерама када се игноришу н преступају наредбе Краља — веома неугодан задатак, и неки се због тога можда вређају. Можда морају дати савет у вези облачења и живљења и неки им могу то замерити. Али све то они чине за духовну добробит скупштине. Зато треба старешинама указати част и поштовање.

14. а) Како могу старешине, према Јакову 4:12, да донесу правилне пресуде? б) Када је могућа попустљивост код суђења и када може милосрђе да ликује над судом?

¹⁴ Понекад старешине морају да служе у правним одборима и доносе пресуде — неки пут неомиљене. Како се такво суђење може ускладити са Јаковом 4:12? Тамо пише: „Законодавац и судија је само један — који може да спасе и погуби. А ко си ти да судиш ближњему?“ (НС). Да, појединци не смеју да осуђују једни друге. Поврх тога, старешине не треба да просуђују на основу свог властитог мишљења, него на темељу Јеховине речи. Запази на шта је упозорио краљ Јосафат судије које је именовао: „Не судите за човека, него за Јехову ... нека буде Јеховин страх над вама! Будите пажљиви и поступајте, јер у Јехове, Бога нашега, нема неправде, ни пристрасности, нити примања мита“ (2. Дневника 19:6, 7, НС). Организација мора да остане чиста. Па ипак, старешине не смеју бити строги „скидачи глава“. Треба да буду милосрдни и спремни да опросте онима који покажу дубоко жаљење и искрено кајање. Тада ће ’милосрђе победоносно ликовати над судом, биће јаче од суда’ (1. Тимотију 3:3; Јаков 2:13, Нови свет превод — са паралелним ставцима, фуснота).

15. Због којих служби заслужују старешине част и поштовање?

¹⁵ Дужности старешина су често тешке и много од њих траже, али старешине које прихватају своје обавезе верно и у љубави, могу да буду извор духовног освежења и пруже духовну заштиту. „Сваки мора да се покаже као заклон од ветра и као уточиште од невремена, као потоци у земљи без воде, као сенка велике стене у земљи измореној“ (Исаија 32:2, НС). Љубазан и пун љубави заштитник — а не брзоплети тужилац и  осорни васпитач — причињава свима радост и заслужује част и поштовање, те стиче Јеховино признање.

Будите стрпљиви једни према другима

16. а) Како неки реагују на туђе грешке и шта им може помоћи да буду мање критични и имају више разумевања за друге? б) Како гледа Јехова на верне слуге које греше?

¹⁶ Где год људи тесно сарађују, вероватно има проблема. Чине се грешке. Када се то догоди, неки су веома узнемирени. Неки чак користе туђе грешке као изговор да почине највећу грешку, наиме, да престану да служе Јехови. Међутим, ако своје грешке исто тако детаљно испитају као туђе, вероватно ће, онда, бити мање критични и имаће више разумевања за друге. Мојсије је грешио. Давид је грешио; а и Петар такође. Да, сви ми грешимо. Јехова је, ипак, наставио да употребљава те Верне мужеве старог времена, а и нас даље употребљава. Дакле, „ко си ти што судиш туђем кућном слуги? Он стоји или пада свом господару. Свакако ће устати, јер је Јехова кадар да га подигне“ (Римљанима 14: 4, НС).

17. Које додатне тачке треба да узмемо у обзир када су посреди туђе грешке и наше суђење других?

¹⁷ Не заборави: овде на Земљи Јехова се користи несавршеним људима — то је све што му за сада стоји на располагању. У стварности, то му причињава част. Он постиже толико много са тако мало! У нашој слабости његова моћ долази још више до изражаја: „Доста ти је моја незаслужена доброта; јер моја снага усавршује се у слабости“ (2. Коринћанима 12:9, НС). Дело сведочења широм света цвета из разлога који Јехова наводи: „Не војном снагом, ни силом, већ духом мојим“ (Захарија 4:6, НС). Зато, опраштајмо другима грешке и несавршености, да се и нама опросте наше. Сети се: „Ако опростите људима њихове преступе, опростиће и вама Отац ваш небески“ (Матеј 6:14, 15, НС).

Организовани да испунимо Краљев задатак да проповедамо

18. Које је уређење постојало у данима апостола и постоји у наше време да би давало јединствена упутства скупштинама за проповедање?

¹⁸ Апостол и старији мужеви у Јерусалиму сачињавали су водеће тело које је доносило одлуке, дајући јединствена упутства раним хришћанима (Дела апостолска 15:1—31; 16:1—5). Јеховини помазани сведоци данас, „верни и разборити роб“, имају водеће тело у њиховом главном седишту у Бруклину (Њујорк) (Матеј 24:45—47). Оно води огромно свеопште дело сведочења о Царству, које се сада спроводи широм земље у испуњењу задатака да се објављује Јеховино Царство (Матеј 24: 14). То се дело не би могло никако извршити без организације. Никада то не би могао да изврши појединац.

19. Које дело — које никада не би могли да обаве појединци — успешно спроводе Јеховини сведоци зато што савесно следе Краљеве наредбе?

¹⁹ Ниједан појединац и никакве неорганизоване и растурене групе појединаца не би могли да проповедају на преко 190 језика у 205 земаља, да воде редовно више од 2,25 милиона библијских студија и крсте годишње око 190.000 нових проповедника добре вести о Царству. Не, више од три милиона сведока морало је да проповеда скоро шест стотина милиона сати да би се тај посао обавио у току једне године, наиме, 1985. Они су то могли да изврше само зато што су успешно организовани у скоро 50.000 скупштина, које су све под видљивим вођством њиховог водећег тела. Па, упркос свему томе, то дело је могло да се обави само зато што су водеће тело, 94 подружница, 50.000 скупштина и 3,000.000 појединачних сведока, да, сви заједно следили уједињено и савесно Краљеве наредбе.

Сећаш ли се?

◻ Како је Јехова организовао израелски народ?

◻ Који је савршени пример оставио Исус за дело објављивања Јеховиног Царства?

◻ Због којих многих служби заслужују старешине да им укажемо част?

◻ Зашто независне групе или појединци не би могли да спроведу дело сведочења?

[Питања за разматрање]

[Слика на 19. страни]

Створитељ програмира све животиње да преживе

Људи морају сами себе да програмирају да преживе тиме што испитују Јеховине наредбе