Да ли цениш Божји дар рађања?

„КАД сам легла на тврди, уски сто у породилишту“, присећа се Џоан, „мучан бол је достигао свој врхунац. Доктор је прао руке, али не довољно брзо. ’Докторе! ’, викнула је сестра, ’беба је овде’. Дотрчавши до стола, рекао је: ’Још једанпут’. Бол је постао скоро неподношљив! И тада?

’Честитам’, рекао је доктор, ’добили сте прекрасну девојчицу’. Како је бол који је трајао још претходног тренутка постао безначајан кад је то топло, меко мало тело смештено уз моја прса. Муж и ја смо, држећи се за руке, посматрали то дивно мало чудо за које је била крива узајамна љубав“.

Божји дар рађања је нешто чему се треба дивити. Др Џозеф Кримски је након неколико десетака година медицинске праксе написао следеће: „Зачеће и рађање су чуда која превазилазе наше разумевање ... И сам осећај љубави и заноса који доводи до сједињења мушке и женске ћелије је тајна... то наука не може да објасни“. — Докторов монолог.

Библијско објашњење

’Осећај љубави и заноса’ код брачних партнера је дар од Бога. Библија за ожењеног човека каже: „Весели се жени младости своје... Наслађуј се вазда у љубави њезиној“ (Приче Соломунове 5:18, 19, ША). Очигледно је да је Божја намера да полни односи између мушкарца и његове жене допринесе стварању присне и трајне везе. Деца која су резултат таквог сједињења имаће добар животни почетак. На тај начин би Божја намера да људи напуне Земљу била испуњена на леп начин (1. Мојсијева 1:27, 28)

Али, многи нису имали добар почетак у животу. Неки су одрасли у лошој морално околини, а неки су живели у раздељеним домовима. Где је грешка? Библија објашњава да се први људски пар побунио против Бога и прекршио његову заповест. Њихова деца су зачета извесно време након тог греха (1. Мојсијева 3:1—4:1). На тај начин је њихово потомство наследило несавршенство и нагињање ка греху (Римљанима 5:12). Због тога се Божји дар рађања често злоупотребљава.

Да ли свештеници заступају Библијско гледиште?

Данас је злоупотреба полног односа достигла свој врхунац. Због чега? Током протеклих векова су милиони људи тражили морално вођство у хришћанским црквама. Да ли су свештеници искористили свој утицај да би унапредили цењење за дар рађања?

„Главне протестантске цркве — лутеранска, реформаторска, англиканска, конгрегацијска, методистичка, те многе баптистичке заједнице — релативно су се лако приклониле... идеји о еволуцији“, објашњава Нова Енциклопедија Британика. Али, размислимо. Да ли би они који тврде да заступају Библију смели да се ’приклоне нечему таквом као што је еволуција? Не, јер је еволуција теорија која не зна ништа о моралу. Она пориче и Божје стварање и човекову потребу за избављењем од греха и смрти (1. Мојсијева 2:7, 18, 19; 1. Коринћанима 15:21, 22).

 Католичка црква се такође поклонила теорији о еволуцији. Године 1950. је папа Пио XII у својој енциклици Хумани генерис потакао истраживања на подручју еволуције. Током 1982. године је 11 научника позвано у Ватикан на расправу о еволуцији којој је председавао председник Понтификалне (бискупске) академије наука. Након тога је највише научно тело Католичке цркве објавило књигу која садржи тврдњу да „човек, шимпанза и горила изгледа потичу од једног заједничког претка који је живео пре 5 до 7 милиона година“.

Теорија о еволуцији значи одбацивање Библије која каже да су човек и животиње створени одвојено ‘према својим врстама’ (1. Мојсијева 1:20—27). А занимљиво је што Библија предсказује: „Због све већег безакоња охладнеће љубав многих“ (Матеј 24:3, 11, 12, 33)’. Да ли је еволуција допринела ‘повећању безакоња’?

Да ли је еволуција унапредила неморалност?

Тиме што су се приклонили теорији еволуције, многи свештеници су заправо поткопали поверење у Библију. ‘Ако извештај о стварању из 1. Мојсијеве није истинит, шта је онда с преосталим делом Библије?’ питају се људи. А чак и свештеници оповргавају оно што Библија каже о предбрачним полним односима, хомосексуалности, као и библијско гледиште о животу нерођеног детета (2. Мојсијева 20:13, 14; 21:22, 23; 3. Мојсијева 18:22; 1. Коринћанима 6:9, 10).

Још је на један начин теорија еволуције допринела безакоњу. Недавно су у једној хришћанској земљи, у шпици телевизијског програма, милиони посматрали причу једног оца који је сексуално напаствовао своју кћер. Према писању часописа Сајенс 85 (Наука 85), заузет је став да се никога не може сматрати потпуно одговорним за његово или њено понашање онда кад је страст снажно подбуђена. Милиони људи, каже овај часопис, спремни су да се сложе с оваквим гледиштем. Зашто? Јер верују да су људи блиско повезани са животињама. Овај научни часопис признаје да људи лако прихватају Дарвиново гледиште да човек у свом телу још носи неизбрисив печат свог нижег порекла.

Такав еволуционистички начин размишљања је озбиљно утицао на то како људи гледају на Библију. Да ли је то донело благослове? Не. Одбацивање библијских врсних моралних мерила довело је до алармантног пораста броја абортуса и полних обољења. Исто тако, све више деце се рађа ванбрачно и никад нема прилике упознати благослове топлог породичног живота.

Како ти Библија може помоћи

Библија показује да је Створитељ човечанства, Јехова, Бог милости (Псалам 103:10 —13). Он жели помоћи грешним људима да достигну његова морална (мерила (Исаија 1:18; 55:6—9). Узмимо, на пример, стари град Колосеју, у ком су предбрачни полни односи и прељуба били уобичајени. „У свим тим стварима сте и ви некада ходали, онда кад сте живели у њима“, каже библијско писмо упућено хришћанима у Колосеји (Колошанима 3:5—7, НС). Међутим, кроз охрабрење садржано у Божјој речи и кроз снагу његовог светог духа, многи Колошани су учинили корисне промене у свом начину живота. Постали су прави хришћани.

Узмимо, такође, и становнике старог Коринта. То је био неморалан град пун хомосексуалаца и проститутки. „Такви су неки од вас били“, каже библијско писмо упућено тамошњим хришћанима. „Али сте се опрали, посветили сте се и проглашени сте праведни у име нашег Господа Исуса Христа и духом Бога нашега“ (1. Коринћанима 6:9—11, НС; види такође Лука 11:13).

Да ли се све то дешава и данас? Да, јер су прошли бројеви овог часописа помогли многим хиљадама људи да свој живот доведу  у склад с Библијом. Погледајмо пример једне тинејџерке из Африке која је као дете била напаствована. С временом се уплела у све врсте неморалног понашања, укључујући и лезбејство. „Свет може пружити задовољство накратко“, каже она, „али, то постаје попут дроге која има за последицу осећај изгубљености и безвредности“. У очајању је покушала извршити самоубиство, али се током тог критичног периода десило нешто што је изменило њен живот. Почела је похађати састанке Јеховиних сведока и прихватила је савет да свакодневно чита Библију. То јој је дало снаге да надвлада неморално поступање. „Сада се осећам много боље“, каже она. „Задивљујуће је шта Јехова може за неког да учини“.

Млади који одрастају у топлој атмосфери хришћанске породице имају предност. Хришћански родитељи треба да учине све што могу да својој деци објасне чуда рађања (Ефесцима 6:4). Тако ће се помоћи деци да цене своје полне органе, а не да се њима користе као играчкама. Злоупотреба својих властитих органа често је први корак према озбиљнијим облицима неморалности. a

Данас је хитно потребно надвладати неморалне поступке.„Због тих ствари“, упозорава Библија, „иде гњев Божји“ (Колошанима 3:5, 6, НС). Да, Јеховина милост има граница. Он је такође и Бог правде (5. Мојсијева 32:4). Након што је прорекао савремено ’повећање безакоња’, Исус је рекао: „Тада ће бити велика невоља какве није било од постанка света до сада, не, нити ће је више бити“ (Матеј 24:11, 12, 21, НС). Та Божја мера ће учинити крај безакоњу и означити почетак праведног новог система (Псалам 37:9—11, 29).

[Фуснота]

[Слика на 5. страни]

Деци је потребна топла породична атмосфера како би имала добар почетак у животу

[Слика на 6. страни]

Богобојазни родитељи треба да помогну децу да стекну исправно гледиште о рађању