Пређи на садржај

Пређи на садржај

Живети по Божјој вољи — данас и заувек

Живети по Божјој вољи — данас и заувек

Живети по Божјој вољи — данас и заувек

„Да проведете остатак тјелесног живота не више према људским страстима, већ према вољи Божјој“ (1. ПЕТРОВА 4:1, 2, СТ).

1, 2. а) Како реагују многи на помисао да се подложе нечијој вољи? б) Како реагују неки у хришћанској скупштини? в) Која се питања зато постављају?

 КАКО гледаш на мисао да би у свом животу био вођен од Бога? Многима је данас одвратна и сама помисао да се подложе вољи неког другог. Чак у такозваним стабилним друштвеним уређењима расте побуна против ауторитета. На дневном реду су устанци, протести, немири и насиље. „Фурнир“ цивилизације показао се под оптерећењем танким и ломљивим (2. Тимотију 3:1—3)

2 За разлику од тога, Јеховини сведоци показују својом верношћу, на пример у служби од куће до куће, да живе по Божјој вољи. Ипак, понекад се и код појединаца у хришћанској скупштини примећује дух независности. Можда се љуте због мера укора које изричу старешине. Неки омаловажавају класу „верног и разборитог роба“ и његово водеће тело (Матеј 24:45—47; Дела апостолска 15:2, 23). Зато се јављају следећа питања: Зашто да се покорим Божјој вољи? Зашто у животу треба бити вођен од Бога?

Христов пример несебичности

3. Који савет је дао Петар, с обзиром на наше мишљење?

3 Петар који је заједно с Исусом доживео много тога, објаснио је да постоји јако добар разлог да се живи по Божјој, а не по властитој вољи. Он је рекао: „Кад је дакле, Христос пострадао телом, наоружајте се и ви истом том мишљу, јер ко је пострадао телом престао је да греши — да преостало време живота у телу не проживите више по људским пожудама него по вољи Божјој“ (1. Петрова 4:1, 2, др Чарнић).

4. Како је Исус показао подложност своме Оцу?

4 Зашто је Исус трпео у телу? Зато што је у спорном питању универзалног суверенитета или владавине подупирао страну свог Оца. Он је доказао да је Бог истинит, а сотона лажа. Чинио је то тако што је дозволио да током свог земаљског живота буде вођен од Бога, иако је то водило до мученичке смрти (2. Коринћанима 5:14, 15).

5. На шта нас позива Христов пример?

5 Али, та смрт је била израз Божје љубави кроз Христа (1. Јованова 4:10). Зашто? Зато јер њом може да се користи цело човечанство (Римљанима 5:8; 6:23). Међутим, колико њих је заиста спремно да извуче корист из тога? Колико их је који су спремни да опонашају Христа, жртвујући своје властите жеље, да би се покорили Божјој вољи (Јеврејима 13:15, 17).

Корист сада и у будућности

6, 7. Које користи доноси са собом подвргавање Јеховиној вољи?

6 Зато је још и данас прикладан позив, који је пре 2700 година Јехова упутио Израелу: „Ја, Јахве Бог твој, твојем добру те учим, водим те путем којим ти је ићи. О да си пазио на заповиједи моје, као ријека срећа би твоја била, а правда твоја као морски валови“ (Исаија 48:17, 18, СТ; упореди 1 Мојсијева 22:18).

7 Јехова нас поучава, да би за нашу властиту корист живели по његовој вољи — а та корист се не састоји само у миру и правди овде и сада. Она укључује и будуће благослове, вечни живот који је Исус обећао: „Јер је то воља мога Оца, да сваки који гледа Сина — и верује у њега — има живот вечни и да га ја васкрснем у последњи дан“ (Јован 6:40, др Чарнић).

8. У ком погледу је утеха Исусово обећање о васкрсењу?

8 Ове речи су данас велика утеха за верне хришћане у поодмаклим годинама. Садашњи систем ствари налази се, рачунајући од одлучујуће 1914. године, у својој 72. години. Сотонин свет постоји дуже него што су то многи очекивали. Већ су помрли и неки верни хришћани који су очекивали да још за свог живота виде Армагедон и почетак новог система ствари. Ипак, није било узалуд што су живели према Божјој вољи. Исус ће их, веран својим речима, васкрснути и дати им благослов вечног живота (Јован 5:28, 29; 1. Коринћанима 15:58).

Христово мишљење

9, 10. а) Чиме морамо да се наоружамо? (Филибљанима 2:5—8). б) Шта је посебно у грчкој речи, која је у 1. Петровој 4:1 преведена са ,,мишљење“?

9 Шта може да нам олакша покоравање Божјој вољи? Према Петровом савету цитираном у 3. ставку, ми морамо да се наоружамо том мисли какву је имао Исус (1. Петрова 4:1).

10 Петар употребљава овде грчку реч која се само два пута појављује у Грчким списима: еноиа. Неки преводиоци је, додуше, преводе са „мисао“, али уобичајена грчка реч за „мисао“ гласи другачије, то јест нус. Дакле, Петар је под надахнућем имао у мислима одређен разлог зашто је изабрао ту мање употребљавану реч. Познавалац грчког језика В. Е. Вајн каже да еноиа значи „намера, наум, план“. Према Тајерсовом Грчко—енглеском лексикону, она значи „начин размишљања и осећања“.

11. Шта учимо из Исусовог примера с обзиром на наш начин живота?

11 Исусов самопожртвован начин поступања омогућио је да се јасно разуме његова намера или његов план. Он није живео површним начином живота, проводећи га једноставно у забавама и уживањима. Знао је да није напустио свој првобитни живот на небу, зато да би га неколико година живота на земљи расипао за себичне жеље (Види за разлику од тога 1. Мојсијеву 6:1, 2, 4 и Јуду 6). Зато је рекао: „Нисам сишао с неба да вршим своју вољу, него вољу онога који ме посла“ (Јован 6:38, НС). Исус је показао недељиво предање очевој ствари, стављајући је увек испред властите воље, чак до срамотне смрти (Лука 22:42).

12, 13. а) Како је Исус открио свој начин мишљења на Јаковљевом бунару? б) Шта је мислио Исус када је рекао: „Ја имам за јело храну, за коју ви не знате“?

12 Чак кад је био уморан и гладан, Исус је јасно показао шта мисли о вољи свог Оца. Једном приликом се одмарао на Јаковљевом бунару, док су његови ученици отишли по храну. Уместо да до њиховог доласка заслужено мало задрема, он се потрудио да врши Божју вољу. Тада је учинио нешто сасвим необично за једног Јеврејина, повео је разговор с неком Самарјанком. Отворио јој је очи, тако да је стекла разумевање о правом Богу. И шта је био резултат тога? „А многи Самарјани из онога града повероваше у њега због речи ове жене“ (Јован 4:6—26, 39—42, др Чарнић).

13 Кад су се ученици вратили, терали су га да нешто поједе. Шта им је одговорио? „Ја имам за јело храну за коју ви не знате.“ Запањио их је одговором, додавши: „Моја је храна да вршим вољу онога који ме је послао и да завршим његово дело.“ Очигледно је Исус налазио радост у подвргавању вољи свога Оца. За њега је то било као храна, налазио је у томе право задовољство — као неко, ко једе добро јело. Ако и ми желимо да нађемо право задовољство у животу, не можемо учинити ништа боље него да следимо пример Исуса Христа (Јован 4:31—38).

Учинци Христовог мишљења

14. Шта нам је потребно да би имали Христово мишљење? Објасни то.

14 Како треба да делује на нас поседовање Христовог мишљења? Ако научимо да мислимо као Христ, имаћемо унутрашњу снагу, која ће нас терати да радимо оно што би учинио Исус у сличним околностима (Лука 22:42; Ефесцима 4:23, 24). Та снага не долази само из страха пред казном, као што су на пример мере укора изречене од старешина у скупштинама, него шта више из неодољивог цењења Јеховиних закона и темељних начела. Иначе би били као учесник у саобраћају који поштује саобраћајне прописе само када га гледа милиционер — дакле покорава се спољашњим утицајима. Али, онај ко цени свој живот, ко љуби ближњега и ко зна колико су корисни саобраћајни знаци, тај слуша зато јер поштује закон. Он има јаку унутрашњу мотивацију (Псалам 51:10).

15. а) Шта доказује да је Исус имао унутрашњу снагу, која је терала његов ум? (Ефесцима 4:23, НС) б) Који примери хришћанске беспрекорности показују да хришћани новог времена поседују Христово мишљење?

15 Исус је имао ту унутрашњу ’снагу која тераше његов ум’. Тако је могао да остане веран вољи свога Оца, чак до смрти. Подносио је патње без жаљења, не вређајући своје прогонитеље (1. Петрова 2:21—24). Као хришћани и ми понекад можемо да будемо изложени сличном притиску. Непријатељски расположене власти могле би да покушају зауставити наше дело проповедања и да забране састанке, што се већ и догодило у Шпанији за време Франкове ере, те у многим другим европским земљама током нацистичке окупације. Многа браћа и сестре су били злостављани, да би их присилили на издају одговорне браће у месним скупштинама. Упркос прогонству, већина је остала постојана (Види Годишњак Јеховиних сведока 1978, стр. 171, 172, 182, 183. и 1986, стр. 137—159).

16. На којим подручјима можемо ми бити данас искушани? Како можемо да се одупремо?

16 Можда ћемо једном бити изложени притиску с обзиром на трансфузију крви или хришћанску неутралност (Дела апостолска 5:29; 15:28, 29). Тада ћемо бити суочени с изазовом: да ли живимо према Божјој вољи или према вољи људи? Можда ћемо доћи у кушњу у вези с телесним жељама и лошим друштвом. Можда нам се у школи или на радном месту пружа прилика да пушимо или узмемо дрогу, а да то не сазна нико из скупштине. Како стоји с кушњом да суделујемо у играма на срећу или да учинимо блуд или браколомство? Атмосфера на светском послу може често да нас наведе на неисправне мисли и поступке — ако нисмо као Христ чврсто одлучили да вршимо Божју вољу. Шта ћеш ти да учиниш? Да ли ћеш да поседујеш снагу на добро, која ће терати твој ум да под таквим околностима опонашаш Христов начин поступања? (Ефесцима 4:17—20; 1. Јованова 2:15, 16).

17, 18. а) Коју важну чињеницу је утврдио Петар у вези оних који греше? б) Шта је потребно да би се могло одупрети продирању греха?

17 Петар наглашава потребу вршења Божје воље, дајући савет: ,Доста је наиме што сте у прошлом времену вршили вољу погана живећи у развратностима, страстима, пијанчевању, разузданим гозбама, пијанкама и злочиначким идолопоклонствима. Зато се сад чуде да се не слијевате с њима у исту широку ријеку разузданости, и вријеђају вас. Они ће о томе полагати рачун оному који је спреман да суди живе и мртве“ (1. Петрова 4:3—5, СТ).

18 Петар долази овде до значајног закључка: онај ко омаловажава вољу Божју, мора да положи рачун (Упореди Римљанима 14:12 и Јеврејима 13:17). И Павле је у свом писму Колошанима дошао до сличног закључка, написавши: „Усмртите зато удове свога тела који су на Земљи у вези с блудништвом, нечистоћом, полним похотама, штетним пожудама и похлепама, што је идолопоклонство. Због тих ствари долази гњев Божји.“ Сви који раде такве ствари сигурно не живе по Божјој вољи, напротив, они задовољавају своје властите лакоме жеље. Ипак, могућ је спас од таквог моралног пропадања, јер Павле каже: „Али и неки од вас су били такви“ (Колошанима 3:5—7, НС; Ефесцима 4:19; види такође 1. Коринћанима 6:9—11, НС).

Уочити шта је Божја воља

19. Чиме показују данас многи да живе према Божјој вољи? (Римљанима 12:1, 2).

19 У овим задњим годинама 20—тог века преко три милиона људи уочило је у чему се састоји Божја воља за њих. Због тога они ревно проповедају добру вест о Божјој царској владавини (Дела апостолска 8:12; Марко 13:10). За разлику од већине, они не живе само за себе. Они знају да ће Бог ускоро учинити крај данашњем поквареном систему, зато се жртвују у помагању другима да стекну с тим у вези тачно разумевање, како је то и саветовао апостол Павле: „Зато добро пазите како поступате, не као луди, него као мудри. Користећи своје повољно време, јер су дани зли. Зато престаните бити неразумни, него и даље уочавајте шта је Јеховина воља“ (Ефесцима 5:15—17, НС).

20, 21. а) Како морамо мислити о дару живота? (Јаков 4:13—17) б) Како можемо избећи да нас свет обликује?

20 Живот је као чаша хладне, свеже воде. У првим деценијама свог живота, човек „пије“ дугачким, похлепним гутљајима — док не почне да се пита колико је још година преостало у „чаши“. Пред том загонетком стоји свако од нас. Колико је зато важно да проживимо живот с осећајем одговорности према Богу и ближњему! Колико је важно да узмемо у обзир Божју, а не само властиту, себичну вољу! (Матеј 7:21, 24, 26).

21 Али, пошто живимо у свету савладаном сотонским духом, није увек лако живети према Божјој вољи (Откривење 12:9). На нас се стално врши притисак у намери да будемо обликовани према вољи и мишљењу света. Модне лудости и маније могу да утичу чак на неке у скупштини, тако да има неких који настоје да изгледом копирају познате личности из забавног живота. Колико је зато одговарајући Павлов савет: „Немојте се више обликовати према овом систему ствари, него се промените обновљењем свога ума, да можете утврдити шта је добра, угодна и савршена воља Божја!“ (Римљанима 12:2, НС).

22. а) Шта је данас Божја воља? б) Како можемо показати да живимо према Божјој вољи? в) Који благослов стоји у изгледу онима који живе по Божјој вољи?

22 Божја воља је да се „ова добра вест о Царству“ проповеда широм света, пре него што он учини крај садашњем светском систему (Матеј 24:14; Откривење 14:6, 7). Зато је врло важно одазвати се позиву за више пуновремених слугу, ако то дозвољавају твоје околности. Такође је то разлог да се старешине и слуге помоћници преселе у скупштине где је потребна њихова помоћ. А за сваког Сведока изнад свега је важно бити прави хришћански сведок, не само носити назив, него заиста живети по Божјој вољи, сада и заувек. Тада можеш бити сигуран да тиме ’сакупљаш сигурно благо као добар темељ за будућност, да би одлучно захватио прави живот’ (1. Тимотију 6:19, НС).

Шта би одговорио?

◻ Како је Исус доказао да је живео по Божјој вољи?

◻ Које користи имају они који живе према Божјој вољи?

◻ У чему се састојало Христово мишљење с обзиром на Божју вољу?

◻ Како треба на нас да делује ’снага која тера ум’?

◻ Какво мора да буде наше гледиште о животу?

[Питања за разматрање]