Наставите живети као деца Божја

„Свако, ко не поступа праведно и ко не љуби брата својега, не потиче од Бога“ (1. ЈОВАНОВА 3:10, НС).

1, 2. Који ћемо апостолов савет разматрати у даљњем проучавању 1. посланице Јованове?

 ЈЕХОВА има универзалну породицу и неки људи су сада део ње. Они су деца божја. Али, у чему се разликује од других?

² Апостол Јован описује те најповлашћеније људе у својој првој од Бога надахнутој посланици. Он им такође даје савет који ће им помоћи да наставе живети као деца Божја. Оно што каже, биће од користи и свим другим Богу преданим Сведоцима.

Како је велика Божја љубав!

3. Како су неки постали „деца Божја“ и шта мисли о њима свет?

³ Јован спомиње наду помазаних хришћана. (Прочитај 1. Јованова 3:1—3). Какву је велику љубав показао Јехова прихвативши их као духовне синове, учинивши их „децом Божјом“! (Римљанима 5:8—10). Њихов божански дух, циљеви и наде разликују се од оних из „света“ — неправедног људског друштва. То светско друштво мрзи Христа  и његове присталице, па зато и Оца такође (Јован 15:17—25). Дакле, свет позна помазанике као појединце, али не и као децу Божју, јер он „није упознао“ Јехову (1. Коринћанима 2:14).

4. Шта би требало да ради свако ко има наду у небески живот?

⁴ Помазаници су већ сада деца Божја. „Али“, каже Јован „још се није показало шта ћемо бити“, то јест када умру у верности и васкрсну у духовном телу у небески живот (Филипљанима 3:20, 21). Међутим, кад Бог то „покаже“, тада ће постати „њему слични“, и видети га онаквог какав јест, као „Јехову, духа“ (2. Коринћанима 3:17, 18). Свако ко поседује „ту наду“ у небески живот, требало би да се осећа наведеним да се очисти „као што је он (Јехова) чист“. Иако су помазаници сада несавршени, они морају водити чист живот у сагласности с надом да ће видети чистог, светог Бога у небесима (Псалам 99:5, 9; 2. Коринћанима 7:1).

Поступати праведно

5, 6. Шта, гледано с Божјег становишта, чини свако ко греши, а шта у том погледу важи за оне који остају ,,у заједници“ с Исусом Христом?

⁵ Живети као деца Божја значи такође праведно поступати. (Прочитај 1. Јованова 3:4, 5). „Свако, ко чини грех, чини безакоње“ са Јеховине тачке гледишта, чије законе грешник преступа (Исаија 33:22; Јаков 4:12). Сваки „грех“ је „безакоње“, преступање Божјих закона. Грешити је противно хришћанском духу, и ми смо захвални да се Исус Христ „објавио“ као човек, „да би узео наше грехе“. Будући да у њему нема греха могао је да допринесе Богу сасвим задовољавајућу жртву помирења (Исаија 53:11, 12; Јеврејима 7:26—28; 1. Петрова 2:22—25).

⁶ „Свако ко остаје у заједници с њим (са Сином) не чини грех“. (Прочитај 1. Јованова 3:6, НС). Пошто смо несавршени, ми можда понекад ипак учинимо грех. Међутим, код оних који остају у заједници са Сином, па тако и у заједници с Оцем, грешење није навика. Онај ко по навици чини грех није „видео“ Исуса очима вере. Осим тога, ти грешници из навике као отпадници не ’познају’ и не цене Христа као ’јагње Божје’ које односи грех (Јован 1:36).

7, 8. Од кога потиче онај ко намерно греши, а према 1. Јовановој 3:7, 8, али ради чега се с тим у вези „појавио“ Син Божји?

⁷ Јован нас упозорава да се не дамо завести. (Прочитај 1. Јованова 3:7, 8). „Нека вас нико не заведе“, каже апостол и додаје: „Ко чини што је праведно (тиме што држи Божји закон), праведан је као што је он (Исус Христ) праведан“. Наша нас грешност спречава да будемо праведни у мери у којој је то био наш велики узор. Ипак, захваљујући Јеховиној незаслуженој доброти, Исусови помазани следбеници могу сада наставити да живе као деца Божја.

⁸ Онај ко намерно греши „потиче од ђавола“, који греши „од почетка“ своје каријере као бунтовник против Јехове. Међутим, „појавио“ се „син Божји“, да би „уништио“ сотонска „дела“, то јест унапређивање греха и зла. У то је укључено и одстрањивање последица Адамове смрти и то посредством Христове откупне жртве, те посредством васкрсења оних који су у шеолу (хадес), као и сатирањем сотонине главе (1. Мојсијева 3:15; 1. Коринћанима 15:26). А до тада ћемо се ми, помазани остатак и „велико мноштво“ чувати да не грешимо и не поступамо неправедно.

Држи Божји закон

9. У ком смислу ,,не може грешити“ духом помазани хришћанин и зашто је то тако?

⁹ Као следеће Јован спомиње разлику између деце Божје и деце ђавоље. (Прочитај 1. Јованова 3:9—12). Свако, „ко је од Бога рођен не греши непрестано“, не чини то из навике. Јеховино „репродуктивно семе“ или свети дух који проузрокује „ново рођење“ у небески живот, остаје у појединцу, осим ако се он одупире духу, чиме га „жалости“, тако да га Бог повлачи од њега (1. Петрова 1:3, 4, 18, 19, 23; Ефесцима 4:30). Духом помазани хришћанин „не може грешити“ ако жели да остане дете Божје. Као „ново створење“ с „новом личношћу“, он се бори против греха. Он је „умакнуо покварености која је због опаке пожуде у свету“ и не жели грешити из навике у дубини свог срца (2. Коринћанима 5:16, 17; Колошанима 3:5—11; 1. Петрова 1:4, СТ).

10. Која је једна од могућности разликовати децу Божју од деце ђавола?

¹⁰ На једну од даљњих могућности како разликовати децу Божју од деце ђавоље, указује се следећим речима: „Свако ко не поступа праведно не потиче од Бога“. Неправда је тако карактеристична за децу ђавољу да ’они не спавају ако не учине зла, а сан им не долази ако кога не оборе (не наведу на  спотицање, НС)’ — управо то би отпадници радо учинили верним хришћанима (Приче Соломунове 4:14—16).

11. а) Која је даљња могућност препознати оне који нису деца Божја? б) Шта би требало у нама проузроковати размишљање о Кајиновом поступку?

¹¹ Исто тако ’не потиче од Бога ко не љуби брата својега’. Чињеница је да се „вест“ коју смо чули од „почетка“ нашег живота као Јеховини сведоци, састоји у томе да „љубимо један другога“ (Јован 13:34, НС). Ми нисмо „као Кајин“ који је показао да „потиче од злога“, тиме што је на насилнички начин — што је карактеристично за сотонске убице — „убио брата свога“ (1. Мојсијева 3:2—10; Јован 8:44). Кајин је убио Авеља зато „јер су његова дела била зла, а брата му праведна“. Размишљање о Кајиновом поступку сигурно би требало проузроковати да се чувамо сличне мржње према нашој духовној браћи.

Љубав „у делу и истини“

12. Како знамо да смо „прешли из смрти у живот“ и шта то значи?

¹² Ако бисмо опонашали Кајина, били би духовно мртви. (Прочитај 1. Јованова 3:13—15). Он је толико мрзео свог брата да га је убио, и зато нисмо изненађени да и нас мрзи свет на сличан начин, јер је Исус то прорекао (Марко 13:13). Али, „ми знамо (уверени смо) да смо из (духовне) смрти прешли у (вечни) живот, јер љубимо браћу“ своје сараднике Јеховине сведоке. Темељем те братске љубави повезане с вером у Христа, нисмо више ’мртви’ у преступима и гресима, него је Бог скинуо с нас проклетство и васкрснути смо из духовне смрти, примивши наду у вечни живот (Јован 5:24; Ефесцима 2:1—7). Отпадници без љубави немају такву наду, јер „ко не љуби, остаје у (духовној) смрти“.

13. Зашто морамо, ако мрзимо свог брата, учинити то предметом наше молитве?

¹³ Заиста „свако ко мрзи свога брата је убица“. Не мора се учинити дословно убиство (као што је Кајин из љубоморе убио Авеља) али онај ко мрзи радо би видео да његов духовни брат не живи више. Будући да Јехова може видети у срце онај ко мрзи осуђен је (Приче Соломунове 21:2; упореди Матеј 5:21, 22). Ниједан такав непокајнички „убица“ или онај ко мрзи свог суверника, „нема вечног живота у себи“. Зар онда не би требало, ако потајно мрзимо било ког сведока, да молимо Јехову за помоћ, како би наш дух преобратио у дух братске љубави?

14. До које мере треба да показујемо братску љубав?

¹⁴ Ако желимо и даље живети као деца Божја, тада морамо речима и делима настављати да показујемо братску љубав. (Прочитај 1. Јованова 3:16—18). То је могуће, јер смо упознали љубав, јер је он (Исус Христ) предао за нас своју душу (или „живот“). Обзиром да је Исус показао љубав до те мере, и ми морамо према нашим друговима у вери показивати ту љубав која се базира на темељним начелима (грчки: агапе). На пример, у време прогонства „дужни смо душе своје положити за браћу“, као што су Прискила и Акила „изложили опасности свој врат за моју душу (апостола Павла)“ (Римљанима 16:3, 4, НС; Јован 15:12, 13, НС).

15. Шта тражи од нас љубав ако је неки брат у невољи, а ми имамо ,,средства овог свега за потребе живота“?

¹⁵ Ако би свој живот дали за браћу, онда морамо да будемо спремни да учинимо за њих и мање тешке ствари. Претпоставимо да имамо „средства овога света за потребе живота“ — новац, храну, одећу и слично, што омогућава свет. Могли би ’видети’ неког брата у невољи, што не значи само повремено то приметити, него пажљиво посматрати његову ситуацију. Његова би невоља могла проузроковати да се отворе „врата“ нашег „унутрашњег саосећања“ или наших најдубљих осећаја. Међутим, шта ако затворимо „врата“ допустивши да себичност осујети нашу намеру да му помогнемо? „Како тада љубав Божја остаје“ у нама? Није довољно само говорити о братској љубави. Као деца Божја морамо је показивати „у делу и истини“. На пример, брату који скапава од глади потребна је храна, а не празне речи (Јаков 2:14—17).

Срце које нас не осуђује

16. а) Како је Бог ’већи од нашег срца’? б) Зашто Јехова саслушава наше молитве?

¹⁶ Јован говори даље о гаранцијама које показују да смо деца Божја. (Прочитај 1. Јованова 3:19—24). „По томе“ — кроз чињеницу да показујемо братску љубав „ћемо познати да смо од истине“, да нисмо постали жртве завођења отпадника. Тако ћемо ’осигурати своје срце пред Богом’ (Псалам 119:11, НС). Ако нас наше срце осуђује, јер можда мислимо да нисмо показали довољно љубави  према браћи, не смемо заборавити да је „Бог већи од нашег срца и зна све“. Он је милосрдан, јер види нашу „нелицемерну братску наклоност“, нашу борбу против греха и настојање да живимо на њему допадљив начин (1. Петрова 1:22; Псалам 103: 10—14). „Ако нас наше срце не осуђује“, јер постоје дела која доказују нашу братску љубав и зато јер нисмо криви за тајне грехе „имамо слободу говора према Богу“ у молитви (Псалам 19:12). А он саслушава наше молитве „јер држимо његове заповести и чинимо што је добро у његовим очима“.

17. Која два захтева укључује Божја ,,заповест“?

¹⁷ Ако очекујемо да наше молитве буду услишене ми морамо држати Божју „заповест“, која укључује следећа два захтева: 1. Морамо имати веру у Исусово ,,име“, тиме да прихватимо откупнину и признамо његов од Бога му дани ауторитет (Филипљанима 2:9—11). 2. Морамо такође „љубити један другога“, како је то Исус заповедио (Јован 15:12, 17). Сигурно је да свако ко верује у Христово име, љуби и друге који показују такву веру.

18. Како знамо да Јехова „остаје у заједништву с нама“?

¹⁸ Онај ко држи Божје заповести „остаје у заједништву с њим“, у јединству с Јеховом (Упореди Јован 17:20, 21). Али, како можемо знати да Бог „остаје у заједништву с нама“? Ми то знамо „захваљујући (светом) духу, којег нам је дао“. Ако имамо Божји свети дух и способност доноси његове плодове, укључујући и братску љубав, доказујемо да смо у заједништву с Јеховом (Галатима 5:22, 23).

Буди опрезан!

19, 20. Зашто морамо ’испитивати надахнуте изјаве’ и коју нам помоћ пружа Јован у том погледу?

¹⁹ Као следеће Јован указује да морамо бити опрезни. (Прочитај 1. Јованова 4:1). Ми не смемо веровати сваком духу или свакој „надахнутој изјави“, него морамо ’испитивати надахнуте изјаве, да би видели да ли потичу од Бога’. Зашто? „Зато јер су се у свету појавили многи лажни пророци“. У најмању руку неки од тих преварљивих учитеља путовали су около, повезујући се са скупштинама у настојању да „одвуку ученике за собом“ (Дела апостолска 20:29, 30; 2. Јованова 7). Дакле, верни су морали бити опрезни.

²⁰ Неки хришћани првог века су били способни „разликовати надахнуте изјаве“ — био је то чудесни дар делујуће Божје силе, који им је очигледно помогао да установе да ли потичу надахнуте изјаве од Јехове (1. Коринћанима 12:4, 10). Али, чини се да је Јованово упозорење у опште примењивано за све хришћане и да помаже и данас у случају кад отпадници покушавају да поткопају веру Јеховиних сведока. Иако данас више не постоји дар духа за „разликовање надахнутих изјава“, Јованове нам речи пружају могућност да утврдимо да ли су учитељи потакнути Божјим духом или демонским утицајима.

21. Која је једна од могућности да се испитају „надахнуте изјаве“?

²¹ Запази једну од могућности испитивања. (Прочитај 1. Јованова 4:2, 3). „Свака надахнута изјава која призна да је Исус Христ дошао у телу потиче од Бога“. Ми признајемо да је Исус једном живео као човек, те да је он Син Божји, а наша нас вера подстиче да поучавамо и друге о тим истинама (Матеј 3:16, 17; 17:5; 20:28; 28:19, 20). „А свака надахнута изјава која не призна Исуса, не потиче од Бога.“ Шта више, то је „надахнута изјава антихриста“ против Христа и библијских наука о њему. Очигледно су Јован и остали апостоли упозоравали на појаву „надахнутих изјава антихриста“ (2. Коринћанима 11:3, 4; 2. Петрова 2:1). Будући да су криви учитељи тада претили правим хришћанима,  Јован је могао да каже: „Он је већ на свету“.

22. Која је даљња могућност да се испитају ,,надахнуте изјаве“?

²² Даљња могућност да се испитају „надахнуте изјаве“ састоји се у томе да обратимо пажњу на то ко их слуша. (Прочитај 1. Јованова 4:4—6). Као Јеховини слуге ми смо „победили“ лажне учитеље или савладали их, одневши победу над њиховим покушајима да нас одвуку од божанске истине. Ова је духовна победа могућа зато јер је Бог који је „у заједништву“ с верним хришћанима „већи од онога (ђавола) који је са светом“, то јест „у заједништву“ с неправедним људским друштвом (2. Коринћанима 4:4). Будући да отпадници ’потичу од света’, те поседују његов зао дух, „они говоре што долази из света, и свет их слуша“. С обзиром да ми поседујемо Јеховин дух, можемо открити духу противну суштину њихових „надахнутих изјава“ и одбацити их.

23. Ко нас слуша и препознаје да смо вођени Божјим духом?

²³ Али, ми знамо да ’потичемо од Бога’, јер онај ’ко познаје Бога слуша нас’. Овцама слични људи знају да ми учимо истину која се темељи на Речи Божјој (Упореди Јован 10:4, 5, 16, 26, 27). „Ко не потиче од Бога, не слуша нас“. Криви пророци или учитељи нису слушали Јована ни остале који су ’потицали од Бога’ и посредовали духовну здраву поуку. „На тај начин познајемо надахнуту изјаву истине и надахнуту изјаву заблуде“. Ми који сачињавамо породицу Јеховиних обожаваоца говоримо „чистим језиком“ библијске истине, коју посредује Божја организација (Софонија 3:9). Овцама сличне особе могу по ономе што ми говоримо препознати да смо вођени Божјим светим духом.

24. Шта Јован показује као следеће?

²⁴ Јован је до сада споменуо неке основне захтеве које морамо испуњавати ако желимо наставити да живимо као деца Божја. Као следеће, он објашњава зашто морамо увек да показујемо љубав и веру.

Шта кажеш на то?

◻ Како су неки учињени „децом Божјом“?

◻ Како можемо разликовати између ’деце Божје и деце ђавоље’?

◻ Шта би требало код нас проузроковати размишљање о Кајиновом поступку?

◻ До које мере морамо показивати братску љубав?

◻ Како је могуће испитати „надахнуте изјаве“?

[Питања за разматрање]

[Слика на 25. страни]

Обожаваоци Јехове говоре „чистим језиком“ библијске истине, које посредује Божја организација