Показујте стално љубав и веру

Ко остаје у љубави, остаје у заједници с Богом.“ „А ово је победа која је победила свет: наша вера“ (1. ЈОВАНОВА 4:16; 5:4, НС).

1, 2. Која су својства посебно истакнута у 1. Јовановој 4:7 до 5:21?

 ЈЕХОВА је оличење љубави и ко му се жели допасти мора показивати то божанско својство. Апостол Јован је то дао јасно до знања у последњем делу своје прве надахнуте посланице.

² Прави хришћани морају такође показивати веру. Само тако могу савладати свет, остајући и даље сигурни у Јеховину милост. Зато желимо, истражујући последњи део Јованове посланице, размотрити кроз молитву колико је важно показивати љубав и веру.

’Љубимо један другога’

3, 4. Која веза постоји између показивања љубави и познавања Бога?

³ Јован наглашава важност љубави. (Прочитај 1. Јованова 4:7, 8). Хришћански „љубљени“  се опомињу да ’наставе љубити један другога јер љубав долази од Бога’, јер је Јехова њен извор. „Ко год љуби, од Бога је рођен (као духом посведочена особа) и познаје Бога“, јер је упознат с Јеховиним својствима и намерама, те начином како Јехова изражава своју љубав. „Велико мноштво“ „Христових других оваца“ постиже данас такође то спознање о Богу.

⁴ Познати Бога значи заиста ценити његова својства, у потпуности га љубити и сматрати га сувереном. Али, „онај ко не љуби, није упознао Бога“. Они који не показују хришћанску љубав „нису упознали Бога, јер је Бог љубав“. Да, љубав је Јеховино превладавајуће својство, које долази до изражаја у његовим духовним и материјалним припремама за човечанство.

5. Шта је највећи доказ да „је Бог љубав“?

⁵ Као следеће наводи се највећи доказ да „је Бог љубав“. (Прочитај 1. Јованова 4:9, 10). Јован каже: „По томе се показа Божја љубав према нама, (као грешницима који заслужују смрт) што је Бог послао свог јединорођеног Сина на свет да можемо добити живот кроз њега.“ Исус је Јеховин „јединорођени Син“ тако што је био једино Божје непосредно створење (Јован 1:1—3, 14; Колошанима 1:13—16). Исус је био „послан на свет“, тако што је постао човек, који је јавно извршавао своју службу, а потом умро жртвеном смрћу (Јован 11:27; 12:46). ’Постићи кроз њега вечни живот’, било на небу или на Земљи, могуће је ако верујемо у вредност његове откупне жртве.

6. Шта је учинио Бог док смо ми још били грешници који га нису љубили?

⁶ Ми смо били још грешници, који нисмо љубили Бога, кад је он „нас љубио и послао свога Сина као жртву помирења за наше грехе“. Христовом жртвом нам је омогућено да поново дођемо у исправан однос с Богом (Римљанима 3:24, 25; Јеврејима 2:17). Да ли цениш тај највећи израз незаслужене љубави нашег небеског оца?

7. а) Како можемо показати да љубимо Јехову, будући да не можемо рећи да га љубимо зато што смо га видели? б) Шта доказујемо показивањем братске љубави?

⁷ Божја љубав према нама требала би утицати на наше становиште те према другима. (Прочитај 1. Јованова 4:11—13). Будући да је он нас љубио док смо још били грешници „и ми смо дужни љубити један другога“. Што се људи тиче „Бога никад нико није видео“. Зато не можемо рећи да љубимо Јехову зато јер смо га видели (2. Мојсијева 33:20; Јован 1:18; 4:24). Међутим, показујући љубав ми доказујемо да љубимо извор тог својства. Наша братска љубав доказује да „Бог остаје у нама и да је његова љубав савршена“, дакле да у нама потпуно долази до изражаја. Такође знамо да остајемо „у заједници“ с Јеховом, „јер нам је дао од свога духа“. Показујући братску љубав ми доказујемо да Јеховин дух делује у нама, јер је љубав један од плодова тог духа (Галатима 5:22, 23). То показује да познамо Бога, те да имамо његово признање.

8. Који даљњи докази постоје да смо ,,у заједници с Богом“?

⁸ Постоје даљњи докази да смо „у заједници с Богом“.(Прочитај 1. Јованова 4:14 —16а). Будући да је Јован „видео“ све што је Исус радио на Земљи и како је трпео у корист човечанства, могао је „посведочити да је Отац послао свог Сина као спаситеља света“, грешног човечанства (Јован 4:42; 12: 47). Према томе Бог ’остаје у заједници с нама и ми с њим’, ако од срца признајемо да је Исус Христ његов Син. То захтева од нас да показујемо веру и да јавно сведочимо да је Исус син Божји (Јован 3:36; Римљанима 10:10). Наше поуздање у ’Божју љубав према нама’ даљњи је доказ да смо у заједници с Јеховом, било да припадамо помазаном остатку или „другим овцама“.

9. а) У ком смислу може бити „савршена“ љубав према Богу и како ће то утицати на наш однос према другима? б) Шта се промиче ,,савршеном љубављу“?

⁹ Као следеће Јован показује да љубав може „бити савршена“. (Прочитај 1. Јованова 4:16б, 17). Подсећа нас се да ’је Бог љубав’. Будући да ’остајемо у љубави’, показујући тај плод Јеховиног духа, ’ми остајемо у заједници с Богом’. Ако је љубав према Јехови „савршена у нама“, дакле ако у потпуности долази до изражаја према њему, ми ћемо љубити и браћу у вери (Упореди ставак 12). „Савршена љубав“ промиче „слободу говора“ према Богу у молитви — сада и „на дан суда“, који је повезан с Христовом присутношћу. Они који показују такву љубав неће имати разлога за страховање да ће Божја  пресуда бити тада неповољна. Ако показујемо љубав може се рећи да „смо у овом свету једнако као што је и он (Исус)“. Да, ми смо на тај начин као он, ако у том од Бога отуђеном свету човечанства, уживамо милост што смо деца Божја.

10. Шта не осећају они који су ,,савршени“ у љубави?

¹⁰ Они у којима је љубав „савршена“ не осећају страх који би спречавао молитву. (Прочитај 1. Јованова 4:18, 19). ’Страх делује кочећи’, тако да се не можемо слободно приближити Јехови. Ако осећамо такав страх ми нисмо „савршени у љубави“. Међутим, ако смо „савршени у љубави“, то својство испуњава наше срце; оно нас наводи да вршимо Божју вољу и покреће нас да останемо кроз молитву у блиској вези с нашим небеским Оцем. Ми сигурно имамо разлога љубити Јехову и молити му се, јер је Јован рекао: „Тако и ми љубимо зато што је Бог најпре љубио нас“.

11. Зашто је разумно да послушамо заповест: ,,Онај ко љуби Бога, мора љубити и брата својега“?

¹¹ Наравно, није довољно само рећи да љубимо Бога. (Прочитај 1. Јованова 4:20, 21). Свако ко каже: „Ја љубим Бога“, док мрзи свог духовног брата, лажов је“. Будући да ми можемо видети свога брата и запазити његова побожна својства, морало би нам бити лакше показати њему љубав, него љубити невидљивог Бога. Заиста „ко не љуби свога брата кога види, не може љубити Бога, кога не види“. Зато је разумно да послушамо ову „заповест“: „Онај ко љуби Бога, мора љубити и брата својега“.

Ко побеђује свет?

12. Шта је за очекивати, коју ћемо још љубав имати, будући да љубимо Бога?

¹² Јован даље показује шта у ствари значи љубити Бога. (Прочитај 1. Јованова 5:1—5). Апостол истиче као прво да „ко год верује да Исус јесте Христ“ (Месија или Јеховин помазаник) „од Бога је рођен“, што значи да га је Јехова родио својим духом. Осим тога, свако ко љуби родитеља, Јехову, љуби и сваког другог „од њега рођеног“. Да, њега љубе сва помазана деца Божја, па се и од њих очекује да љубе један другога. Таква је братска љубав карактеристична и за „велико мноштво“ „других оваца“ које имају земаљску наду (Јован 10:16; Откривење 7:9).

13. а) Зашто нама нису ,,тешке“ Божје заповести? б) Како можемо ’победити свет’?

¹³ Ми знамо да ’љубимо децу Божју, ако љубимо Бога и држимо његове заповести’. У ствари „у овоме је љубав према Богу да држимо његове заповести“. Будући да љубимо Бога и праведност, држање његових заповести нас усрећује. Јован је рекао да нам оне нису „тешке“ „јер све што је од Бога рођено, побеђује свет“. Реч „све“ може означавати снагу добијену од Бога да би се могао ’победити свет’, што значи надвладати покушаје неправедног људског друштва да нас наведе на преступање Јеховиних заповести (Јован 16:33). „Победа која је победила свет“ је наша вера у Бога, у његову Реч и његовог Сина. Ако ’верујемо да је Исус Син Божји’ ’побеђујемо свет’, тиме што одбијамо његов наопаки начин размишљања и његов неморални начин поступања, као и тиме што држимо Божије заповести.

14. а) Како је Исус дошао „с водом“? б) Како се Христ „крвљу“ доказао као син Божји? в) Како је свети дух посведочио за Исуса Христа?

¹⁴ Будући да је вера у Исуса толико важна да би могли бити ’победници света’, Јован спомиње доказе „трију носиоца сведочанства“ с обзиром на Исуса (Прочитај 1. Јованова 5:6—8). Јован каже најпре да Исус „дође водом“. Кад се Исус дао крстити у води, да би се представио Богу, Јехова је објаснио: „Ово је мој Син љубљени, који ми се допао“ (Матеј 3:17, НС). Христ је такође описан као Божји син „с крвљу“, коју је пролио, умревши као откупна жртва (1. Тимотију 2:5, 6). Осим тога, Јован је рекао: „Свети дух је онај који сведочи, јер је дух истина“. Кад је приликом крштења на Исуса сишао дух, био је он потврђен за сина Божјег (Матеј 3:16; Јован 1:29—34). Јеховин дух је оспособио Исуса да испуни свој задатак и учини моћна дела (Јован 10:37, 38; Дела апостолска 10:38). Кад је Исус умро, Бог је својим духом проузроковао појаву необичне таме, земљотрес и цепање завесе у храму, а потом га је истим духом васкрснуо (Матеј 27:45—54).

15. Која су три „носиоца сведочанства“?

 ¹⁵ Дакле, постоје „три носиоца сведочанства“ чињенице да је Исус син Божји: 1. свети дух, 2. вода у којој се Исус крстио, те оно што је симболизовало (његово представљање Јехови) и 3. крв коју је пролио када је умро давши откупнину. То троје је „у сагласности“, посредујући доказ да је Исус син Божји у кога морамо исправно веровати, ако желимо да добијемо вечни живот (Упореди 5. Мојсијева 19:15).

Сведочанство које је Бог дао

16. Како је Јехова посведочио за Исуса?

¹⁶ Бог је сам посведочио у вези свог сина. (Прочитај 1. Јованова 5:9—12). Ако прихватамо као истинито сведочанство које дају (несавршени) људи (што је уобичајено код разговора или пред судом) онда је сведочанство које даје Бог веће“ (Јован 8:17, 18, НС). Будући да ’Бог не може лагати’ можемо се безусловно поуздати у ’сведочанство, које је он дао о свом сину’. А Јехова је рекао да је Исус Христ његов син (Титу 1:2; Матеј 3:17; 17:5). Осим тога, Бог стоји иза „три носиоца сведочанства“, то значи иза свог светог духа, воде у којој је Исус крштен и проливене Христове крви.

17. Који је једини могући пут до спасења?

¹⁷ „Ко верује у сина Божјег има сведочанство у свом властитом случају“ или „у себи самом“, јер су га сви ти докази уверили да је Исус син Божји. Међутим, „ко не верује у Бога“ као у поузданог сведока у вези свог Сина, чини Јехову лажовом. Наравно, сва сведочанства показују да „нам је Бог дао живот вечни и тај живот је у његовом Сину“. Само вером у Исуса као сина Божјег могуће је добити спасење за живот вечни (Јован 11:25, 26; 14:6; 17:1—3). Зато, онај ’ко има сина’, тиме што верује у њега, има незаслужени дар вечног живота (Јован 20:31). Међутим, „тај живот“ не добија онај ко не верује у Исуса као сина Божјег.

Молитва делује!

18. Зашто је Јован написао ,,те ствари“?

¹⁸ Као следеће, Јован указује на прави разлог своје посланице и објашњава молитву. (Прочитај 1. Јованова 5:13—15). Он је написао „те ствари“ да бисмо знали ’да имамо живот вечни’. То је наше поуздање, јер верујемо у „име“ сина Божјег. (Упореди 1. Јованова 3:23). Отпадници, који нису наше врсте, не могу разорити ту веру (1. Јованова 2:18, 19).

19. а) Које поуздање у Бога имамо према 1. Јовановој 5:14, 15? б) Које су неке од ствари за које с правом можемо да молимо?

¹⁹ Ми имамо „поуздање“ или „слободу“ у Бога „да нас чује, без обзира што год молили по вољи његовој“. Ми с правом молимо за ствари попут ових да се свети Јеховино име, за његов дух, за божанску мудрост и за ослобођење од зла (Матеј 6:9, 13; Лука 11:13; Јаков 1:5—8). Ми знамо да „ћемо  добити ствари за које молимо, јер молисмо од њега“ „слушача молитве“ (Псалам 65:2).

20, 21. а) Шта је грех ,,који не повлачи за собом смрт“? б) Зашто је неисправно молити у вези греха „који повлачи за собом смрт“?

²⁰ Јован говори затим о молитви и о две врсте греха. (Прочитај 1. Јованова 5:16, 17). „Грех који не повлачи смрт за собом“ не чини се намерно, зато није неисправно молити се да покајничком грешнику буде опроштено (Дела апостолска 2:36—38; 3:19; Јаков 5:13—18). Али, било би неисправно молити у вези греха „који за собом повлачи смрт“, јер је то намерни грех против светог духа, за који нема опроштења (Матеј 12:22— 32; Јеврејима 6:4—6; 10:26—31). Такви грешници одлазе у гехену, што значи да им је досуђено вечно уништење у „другој смрти“ (Откривење 21:8; Матеј 23:15). Па иако је Јехова коначни судија, ми ипак не желимо рескирати да му се не допаднемо, тиме што би молили за грешника, ако постоје докази да је крив за намеран грех „који повлачи за собом смрт“.

²¹ Дакле, ако „ко (посебно духом помазани старешина) види свога брата где чини грех који не повлачи за собом смрт („другу смрт“) он ће молити, и (Бог) ће му (грешнику) дати живот“, тиме што ће га сачувати од вечног уништења. Наравно, „свака је неправда грех“ или промашај циља, што се тиче Божјих праведних мерила. „Ипак, постоји грех који не повлачи за собом смрт“, јер потиче од наше несавршености, јер се кајемо и тако грех бива покривен Христовом жртвом.

Врхунске тачке Јованове посланице

22. Ко ’не може надвладати’ верног хришћанина и за шта се такав хришћанин може молити с поуздањем?

²² Јован сажима сада главне тачке своје посланице. (Прочитај 1. Јованова 5:18—21).  Свако ко је као духом помазани хришћанин „рођен од Бога“ ’не чини грех’. Исус Христ, који је духом светим „рођен од Бога“ „бдије над њим и зли (сотона) га не може надвладати“. Такав верни помазани хришћанин може с поуздањем да моли за ослобођење од злога, а захваљујући „великом штиту вере“ може одбијати духовно зло, „горуће стреле“ (Матеј 6:13; Ефесцима 6:16).

23. Како ’сав свет лежи у власти онога који је зао’?

²³ Будући да помазаници имају доказ да су Јеховини духовни синови, они могу да кажу: „Ми знамо да потичемо од Бога“. Чињеница да верују у Христа и да не понављају грех, доказ је да су деца Божја, коју сотона „не може надвладати“. „Али, сав свет (неправедно људско друштво) лежи у власти онога који је зао (у власти сотоне, ђавола)“ (Ефесцима 2:1, 2; Откривење 12:9). Свет попушта сотонином злом утицају и његовој превласти, не настојећи да га се ослободи, да би вршили Божју вољу.

24. За шта нам је Исус ,,дао духовно разумевање“?

²⁴ Неки су лажни учитељи тврдили да Христ није дошао у телу (2. Јованова 7). Међутим, докази наведени у овој посланици омогућили су Јовану да каже: „Ми знао... да је Син Божји дошао“ (1. Јованова 1:1—4; 5:5—8). Осим тога Исус нам је „дао духовно разумевање“ или „духовно опажање“, да „познамо истинитог“, то значи да стекнемо напредно спознање о Богу (Матеј 11:27). Тако смо „у заједници с истинитим (Јеховом Богом) кроз његовог сина, Исуса Христа“ (Упореди Јован 17:20, 21).

25. Како можемо као хришћани следити савет из 1. Јованове 5:21?

²⁵ Они који су у заједници с правим Богом, Јеховом, без обзира припадају ли помазаном остатку или „другим овцама“, желе му се допасти у сваком погледу. Међутим, било је како у првом веку, тако и данас, покушаја навођења на учествовање у идолопоклонству. Зато Јован одговарајуће закључује своју посланицу очинским саветом: „Дечице чувајте се идола“. Будући да смо хришћани, ми се не клањамо сликама (2. Мојсијева 20:4—6). Такође знамо да би било неисправно ставити себе, задовољства или било шта друго на место које припада Богу (2. Тимотију 3:1, 2, 4). Наше предање Богу искључује обожавање политичке „дивље звери“ и њеног „лика“ (Откривење 13:14—18; 14:9—12). Дакле, ако се желимо допасти нашем небеском Оцу и добити од њега дар  вечног живота, чврсто се одлучимо да ћемо избегавати свако идолопоклонство, не допуштајући никада да буде разорен наш драгоцени однос с Јеховом, омогућен кроз Исуса Христа.

Стална помоћ за нас

26. Које су неке пажње вредне карактеристике 1. посланице Јованове?

²⁶ Прва Јованова надахнута посланица помогла је првим хришћанима да избегну идолопоклонство. Помогла им је да се супротставе лажима отпадника, а томе служи и данас. На пример, она доказује да је Исус Христ живео као човек и да је умро као „жртва помирења“ за грехе. Посланица означава „антихристе“ и показује разлику између деце Божје и деце ђаволске. Она показује како је могуће испитати „надахнуте изјаве“ и сазнати да ли потичу од Јехове. Осим тога, Јованове речи нас уверавају да „је Бог љубав“, да права вера побеђује свет, те да Јехова саслушава молитве својих верних Сведока.

27. Како нам све може помоћи од Бога надахнута 1. посланица Јованова?

²⁷ Колико је мудро, с обзиром на светска искушења, задржати у мислима Јованово упозорење да не љубимо свет! Ако је наш лични однос према браћи у вери оптерећен личним разликама, нека нас речи апостола подсете да се можемо доказати као љубитељи Бога само ако показујемо братску љубав. Уз Божју помоћ и применом Јовановог савета можемо избећи понављање греха, те можемо сачувати веру која побеђује свет. Зато покажимо своју захвалност за ту надахнуту посланицу, тиме да наставимо ходати у божанској светлости, да наставимо живети као деца Божја, показујући увек љубав и веру на славу Јехове, нашег небеског Оца.

Како би одговорио?

◻ Како ће се наша љубав према Јехови одразити на наш однос према браћи у вери?

◻ Како можемо „победити свет“?

◻ Која су „три носиоца сведочанства“ у вези сина Божјег?

◻ Које „поуздање“ можемо имати с обзиром на молитву?

◻ Како нам све може помоћи 1. посланица Јованова?

[Питања за разматрање]

Истакнути текст на 27. страни]

Будући да нас је јехова љубио док смо ми још били грешници, ’дужни смо љубити један другога’

Истакнути текст на 28. страни]

Наша вера у Бога, у његову реч и његовог јединорођеног сина нам омогућује да ’победимо свет’

[Слика на 29. страни]

Свети дух, вода у којој је Исус крштен, његова проливена крв и сам Јехова посведочише да је Исус Христ син Божји