Прикључити се Јеховиним чуварима беспрекорности

„Што се мене тиче, ходићу у својој неокрњеној беспрекорности. ... Усред сакупљеног мноштва, благосиљаћу Јехову“ (ПСАЛАМ 26:11, 12, НС).

1, 2. а) Како већина религиозних организација хришћанства придобија следбенике? б) Којом методом поучавања се служио Исус? (Матеј 11:28—30)

 ГОДИНЕ 1985. крстило се 189 800 особа у знак свог предања Јехови, чиме су постали његови хришћански сведоци. То је просечно дневно 520 особа. Како су сви ти људи донели одлуку да се крсте? Да ли

су присуствовали неком масовном митингу, пажљиво слушајући осећајима прожет говор неког проповедника и затим донели осећајну одлуку за Христа? На такав поступак наилазимо у неким протестантским и евангелистичким религиозним заједницама. Али, да ли је то метода којом неко постаје Христов следбеник?

² Ако пажљиво испитамо Исусово јавно проповедничко деловање, нећемо наићи на манипулисање са осећајима. Да ли је он, на пример, покушао да придобије своје слушаоце хоровима и певањем? Да ли се служио психологијом, да би код слушалаца побудио осећај кривице, након чега би лако посегнули у џеп? Напротив, његова метода поучавања је имала за циљ да потакне људе на размишљање и доношење закључака. Будући да су његови слушаоци били углавном Јевреји, они су већ познавали хебрејске списе. Зато је могао да их подстакне да размишљају о свом предзнању, како би у њему препознали Месију (Матеј, поглавља 5 до 7; Лука 13:10—21).

3. Одакле знамо да Павле у свом начину поучавања није само будио осећаје?

³ И Павле је потицао друге на размишљање, иако су му неки приговарали на недостатку способности говора (Дела апостолска 20:7—9; 2. Коринћанима 10:10; 11:6). Он је написао: „Заклињем вас зато, браћо, по самилости Божјој, да принесете своја телеса као жртву живу, свету и прихватљиву Богу, као свету службу у снази вашег разума ... промените се обновљењем свога ума („темељито промените своје мишљење, НТ 68) да можете утврдити шта је добра, угодна и савршена воља Божја“ (Римљанима 12:1, 2, НС).

4. Које кораке мора неко да предузме пре него што би могао да буде крштен као Јеховин сведок?

⁴ Слично је и данас. Сви који су били крштени, су особе које су савесно истраживале Библију и размишљале о њеним наукама пре него што су предузеле озбиљан корак крштења, потпуног подроњавања под воду (Дела апостолска 17:11, 12). То није пренагљена или осећајна одлука. Напротив, они су још пре него што им је било дозвољено да се крсте, редовно посећивали хришћанске састанке са циљем да усвоје тачно разумевање о Јехови Богу и његовим намерама у вези с Исусом Христом (Јеврејима 10:25). Такође су редовно суделовали у хришћанској служби, објављујући другима добру вест о Царству (Дела апостолска 5:42; 1. Коринћанима 9:16).) Затим су, у недељама непосредно пре крштења, с неколико скупштинских старешина пажљиво размотрили преко  120 питања о хришћанској науци и хришћанском начину живота, а све то уз помоћ стотина библијских ставака. Све су то радили зато да би још пре крштења могли да постану признати чувари беспрекорности (Дела апостолска 8:34—36). a

Шта се постиже крштењем?

5. Чији пример признаје неко крштењем?

⁵ Шта постиже неко тиме што буде крштен? Као прво, он се тиме поистовећује с највећим чуварем беспрекорности који је икада живео на Земљи — с Исусом Христом. Он је сам дао пример, крстивши се у старости од око 30 година (Лука 3:21—23). Касније је заповедио својим следбеницима да широм света поучавају и крштавају људе (Матеј 28:19, 20). Да ли је он мислио да његови ученици треба да крсте све људе без разлике, не узимајући у обзир њихов начин поступања у животу?

6, 7. а) Шта се тражи од правог Христовог следбеника? 6) Шта све укључује светост?

⁶ Апостол Петар је следећим речима објаснио исправно становиште: „И ви будите свети у свему живљењу. Јер је писано: Будите свети, јер сам ја свет“ (1. Петрова 1:15, 16). Шта значи за Богу преданог хришћанина да буде „свет“?

⁷ Према Тумачу речи Новог завета од В. Е. Вајна, грчка реч хагиос (преведена са „свет“) значи у суштини „одељен ... па зато — у моралном и духовном смислу Писма — одељен од греха и према томе посвећен Богу“. Један познавалац грчког језика каже да то значи „сличност Богу на карактеристичан начин“. С обзиром на то разумевање, пред оне који желе да се крсте као прави хришћани постављено је високо мерило. То је мерило беспрекорности, а беспрекорност је непоколебљиво држање једне норме моралне вредности — у случају хришћана то су Христове вредности (Јован 17:17—19; 18:36, 37).

8. а) Која су мерила у вези начина живота важила у раној хришћанској скупштини? б) Да ли се хришћанство држало тих мерила? Наведи као пример актуелне догађаје.

⁸ Права хришћанска скупштина је увек радила на томе да се сачува беспрекорност, и да се организација одржи чиста. Зато је Павле упутио прве хришћане „да се не друже с оним који би, иако се зове брат, био блудник, или лакомац, или идолопоклоник, или клеветник, или пијаница или разбојник. С таквим ни јести... Уклоните злочинца из мећу себе‘“ (1. Коринћанима 5:9—13, СТ; 2. Јованова 10, 11). Да ли су свештеници хришћанства поставили пред своје општине то високо мерило беспрекорности? Хришћанство прихвата за пасивне или за активне чланове људе који редовно чине сваку врсту тешких греха или насиља. Библијска темељна начела не дају простора таквој слободи поступања (Упореди Јеремија 8:5, 6, 10).

9. Шта наводи многе људе да се предају Јехови и да се крсте?

⁹ Баш ради тог високог мерила мећу Јеховиним сведоцима, људи који љубе истину и беспрекорност, биће побуђени да се предају сувереном господару свемира, Јехови Богу (Авакум 3:18, 19). Они виде јасну разлику између понашања светских религиозних организација и организације Јеховиних сведока. Већина се, признајемо, руга правом обожавању (1. Петрова 4:3, 4). Ипак, хиљаде које љубе беспрекорност, обраћају се истини. Тиме што бивају крштени у води, они доказују своју љубав према Богу и његовим мерилима (Упореди Марко 1:10; Јован 3:23; Дела апостолска 8:36).

 Беспрекорност која се темељи на љубави и устрајности

10. Шта је потребно да би хришћанин могао да сачува беспрекорност?

¹⁰ Беспрекорност има цену. То је објаснио Исус, када је позвао људе да постану његови следбеници: „Ко хоће за мном да иде, нека се одрече себе, и узме крст свој, и за мном иде“ (Марко 8:34). Живот хришћанске беспрекорности доноси са собом кушње и жртве и то из истог разлога као у Христовом случају — ми имамо заједничког непријатеља, сотону (Ефесцима 6:11, 12). Зато морамо устрајати да бисмо могли „постојано“ следити Исуса. Дакле, предање није безначајна одлука; она не сме да произаће из пролазног расположења. Ипак, неки су напустили истину већ неколико месеци или година након свог крштења. Како је то могуће објаснити?

11. Из којих могућих разлога неки нису наставили да ходају путем беспрекорности?

¹¹ Можда су неки приступили крштењу с више осећајно, него с разумно усмереним духовним схватањем. Други су можда рачунали на брзе резултате; њихово предање је било усмерено према себи и временски ограничено. Шта год били разлози, њихов блиски однос са Јеховом се прекинуо. Они нису држали поглед управљен на свој узор, на Исуса Христа (Јеврејима 12:1, 2). А то је имало за последицу да је нестала њихова љубав према Богу, а беспрекорност им је била кратког века. Зашто је љубав тако битан чинилац? Јер је она једини чврсти темељ трајног предања Јехови (Марко 12:30, 31; 1. Јованова 4:7, 8, 16; 5:3).

Прорачунати трошкове беспрекорности

12. Шта је разумно учинити пре крштења?

¹² Исус није храбрио своје ученике да га слепо следе, не прорачунавши трошкове. Саветовао је: „Ко од вас, кад хоће да сагради кулу, најпре не седне да прорачуна трошак да ли има чим довршити?“ Да, разборит човек пажљиво процењује свој будући начин поступања. Он мора да буде сигуран у своје потицаје, пре него што преузме пуну одговорност коју доноси са собом хришћанско предање и крштење. Исус је показао шта би то могло да значи, када је закључио: „Тако дакле, тко се год између вас не одрече свега свога имања, не може бити мој ученик“ (Лука 14:28—33, СТ).

13. Шта је мислио Исус када је рекао да треба мрзити своје рођаке, иако је срж његове науке била љубав? (Матеј 22:37—40).

¹³ Предање Јехови захтева да беспрекорно, целим срцем вршимо Божју вољу. Љубав према Богу не сме бити потиснута ни због човека, ни због поседа. Зато је Исус рекао: „Ако ко дође к мени, а није му мрзак (не мрзи, НС) његов отац, и мајка, и жена, и деца, и браћа, и сестре, па и сопствени живот, не може да буде мој ученик“ (Лука 14:26, др Чарнић). Али, шта је мислио Исус када је рекао да треба мрзети чланове своје породице, па чак и себе самог? У ком смислу је употребио овде реч мрзити, будући да је учио своје следбенике да љубе чак и непријатеље? (Лука 6:27, 35). Мрзети има овде смисао мање да се љуби (Упореди Матеј 12:46—50).

14. Како би могли да реагују нечији пријатељи и рођаци ако би он постао Јеховин сведок? (Јован 15:18, 19).

 ¹⁴ Чим неко постане хришћански Јеховин сведок, он брзо утврђује ко су му прави пријатељи. Неки ће можда да га избегавају или да прекину дружење с њим, јер је напустио ранију религију, иако они сами уопште не врше никакво исправно обожавање. Али, Исус је обећао надопуну за такву врсту губитка, када је рекао: „Нема никога тко остави ради мене и ради Радосне вијести кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или дјецу, или њиве, који не би примио стопут толико већ сада у овом свијету, а у будућем свијету (у долазећем саставу ствари, НС) живот вјечни“ (Марко 10:29, 30, СТ).

15. Зашто могу неки да гледају попреко на Јеховине сведоке?

¹⁵ У неким случајевима може пут предања и беспрекорности да значи губитак угледа код других људи (1. Коринћанима 4:12, 13). Зашто би могло доћи до тога? Зато јер сада поседујеш религију која није „угледна“ (Упореди Марко 2:15, 16). Коначно, ти не уживаш велики углед док, идући од куће до куће, „оптерећујеш“ друге људе својом религијом. Не доноси углед одлазак у затвор, уместо повреде неутралности с обзиром на национализам и патриотизам (Јован 18:36). Не сматра се да је угледно одбити трансфузију крви на темељу библијски школоване савести, иако тренутна куга, СИДА, даје с тим у вези многима повод за размишљање (Упореди Дела апостолска 15:28, 29; 17:6, 7; 24:5).

16. Како добијамо помоћ, да би могли сачувати беспрекорност?

¹⁶ Пут хришћанске неутралности је, додуше, узак, пун кушњи, али на располагању нам стоји стална помоћ (Матеј 7:13, 14). Зато је Павле могао да каже: „У свему сам јак кроз онога који ми снагу даје“ (Филибљанима 4:13, НС). Ту снагу можемо да добијемо кроз сталну молитву, кроз проучавање Божје Речи и кроз дружење с хришћанском скупштином. Захваљујући снази коју нам Бог даје, ми можемо да останемо верни и лојални као крштени чувари беспрекорности (Ефесцима 4:11—13, НС; 6:18; Псалам 119:105).

Благослови за чуваре беспрекорности

17. До којих благослова може да доведе крштење?

¹⁷ Корак предања и крштења води до многих благослова. Један од њих може да буде повећана служба, која доноси веће задовољство. Постоје могућности суделовања у помоћној пионирској служби, која може у неким случајевима да значи корак даље ка општој или специјалној пионирској служби, затим покрајинској и обласној служби или пак служби у Бетелу (Види уоквирени текст на страни 16). Крштена браћа имају могућности да служе другима у скупштини у својству слугу помоћника, а касније и као старешине. За све је те благослове потребан исти предуслов — беспрекорност (1. Тимотију 3:1—10).

18. Како треба наш живот испуњен предањем да утиче на оне с којима долазимо у додир?

¹⁸ Благослови живота испуњеног предањем и беспрекорношћу могу да утичу и на друге. Онај ко се тесно држи Христовог примера постаје бољи супруг, или боља супруга, бољи отац или боља мајка (1. Петрова 2:21; Ефесцима 5:21—33; 6:4). Млади развијају бољи однос са својим родитељима, наставницима и старешинама у скупштини (Титу 2:6, 7). Сваки крштени хришћанин постаје бољи сусед, послодавац или радник (Матеј 22:39; Ефесцима 6:5—9; Титу 2:9, 10). Сваки хришћанин треба као Христ да буде освежавајуће друштво за друге, јер је Исус сам рекао: „Узмите мој јарам на себе и учите од мене јер сам ја благе нарави и од срца понизан и наћи ћете окрепу својим душама (Матеј 11:29, НС).

19. Који даљњи благослов доноси са собом корак предања?

¹⁹ Велики благослов корака предања и крштења састоји се у постизању мирољубивог односа са Створитељем. Резултат тога је душевни мир. Павле је саветовао: „Не брините се тескобно ни за што, него у свему изнесите своје молбе Богу молитвом и преклињањем, заједно са захвалама. А мир Божји  који надилази сваку мисао, чуваће срца ваша и мисли ваше кроз Христа Исуса“ (Филибљанима 4:6, 7, НС).

20. а) На чему се темељи „мир Божји“? б) Каква се прилика пружа свакоме ко буде крштен?

²⁰ „Мир Божји“ се темељи на дубоком разумевању Исусовог примера и жртве. Кроз ту спознају о Христу многи су били наведени на искрено покајање и на стварне промене у начину живота, што значи на одвраћање од греха (Дела апостолска 3:19, 20). Као последица тога, многе Богу предане особе говоре као псалмиста: „Што се мене тиче, ходаћу у својој неокрњеној беспрекорности... услед сакупљеног мноштва благосиљаћу Јехову“ (Псалам 26:11, 12, НС). Онај ко се у знак симболизирања свог предања Јехови да крстити у води, прикључује се Јеховиним чуварима беспрекорности на целом свету (1. Петрова 2:17). Осим тога, он захвата „прави живот“, вечни живот, који је Јехова обећао кроз Исуса Христа (1. Тимотију 6:19; Титу 1:2).

[Фуснота]

Шта би одговорио?

◻ Шта је прве хришћане привукло к истини, коју су научавали Христ и апостоли?

◻ Шта се тражило од хришћана појединаца, као и од скупштине с обзиром на светост?

◻ На чему мора да се темељи беспрекорност?

◻ Шта све укључује прорачунавање трошкова беспрекорности?

◻ Које благослове доноси са собом сачување беспрекорности?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 16. страни]

Предности пуновремене службе

Помоћни пионир: крштени слуга Божји, који проведе месечно најмање 60 сати у служби проповедања.

Општи пионир: крштени слуга Божји, који проведе месечно просечно 90 сати у служби проповедања.

Специјални пионир: крштени слуга Божји, који проведе месечно најмање 140 сати у служби, те прима незнатну месечну надокнаду за своје основне потребе. Ови се пионири обично додељују удаљеним групама објавитеља или малим скупштинама.

Галад—мисионар: крштени слуга Божји, који се школовао у библијској школи Галад Удружења Куле стражаре, за службу у иностранству. Он проводи такође најмање 140 сати месечно у служби.

Покрајински и обласни надгледник: путујући, старешине који посећују скупштине и покрајине, да би изграђивали браћу у служби и на састанцима. Они проводе много сати у служби проповедања.

Служба у Бетелу: Спроводе је пуновремене слуге у подружницама и штампаријама Удружења Куле стражаре широм света.

[Слика на 14. страни]

Крштење отвара пут …

[Слика на 14. страни]

… у службу постојане беспрекорности