Срећни су они који исправно употребљавају моћ
Срећни су они који исправно употребљавају моћ
„Јехова је спор у гњеву;али силан у моћи. Не, Јахве неће пустити кривца некажњена“ (НАУМ 1:3, СТ).
1. Зашто нема разлога да се хвалише човек који поседује извесну моћ?
ПОСТОЈЕ разноврсне моћи које могу интелигентна бића да примењују на исправан начин. Ми можемо, на основу својих природних способности или стицаја околности, да поседујемо извесну моћ ове или оне врсте. Али, да ли је то разлог за хвалисање? Нипошто није. Шта читамо у Јеремији 9:23? „Мудар нека се не хвали мудрошћу својом, ни снажан нека се не хвали својом снагом, ни богати нека се не хвале богатством“ (Нови међународни превод). Зашто не? Апостол Павле даје добар одговор на то у 1. Коринћанима 4:7: „Јер, ко те чини различитим од другога? Заиста, шта ли имаш што ниси примио? Ако си пак примио, што се хвалиш као да ниси примио? (НС).
2. Зашто треба да будемо на опрезу када употребљавамо моћ?
2 Зашто морамо да се чувамо злоупотребе било какве моћи коју поседујемо? „Јер је нагињање срца човечијег зло од младости његове“ (1. Мојсијева 8:21, НС). Пошто сви ми имамо урођену склоност за себичност, увек треба да пазимо да исправно користимо било какву моћ коју поседујемо. Један песник је једном рекао да нема блага без сенке бриге ни моћи без сакривене замке. Да, услед наслеђене несавршености увек је присутно нагињање да себично употребимо моћ.
Јехова — моћан, али и мудар и праведан
3. Које врсте моћи поседује Јехова?
3 Нико други него сам Створитељ, Јехова Бог, пружа нам изванредан, да, савршени пример у погледу употребе моћи. Он није брзоплет, него је спор у гневу, чак и када је нужно да примени своју моћ у циљу извршења осуде (Наум 1:3). Нико нема већу моћ од Бога и зато га називамо Свемогућим или Свемоћним. С правом он примењује на себе титулу „Свемогући“ (1. Мојсијева 17:1). Он нема само потпуну моћ у смислу неограничене снаге, већ има и највишу моћ на основу свог свеобухватног ауторитета који има у свом положају као суверени Господ свемира, којег је створио. Отуда нико не може да се осмели и ’заустави његову руку или каже му: „Шта радиш?“’ (Данило 4:35, НС).
4. Зашто нам мудрост налаже да се бојимо Јехове?
4 Услед те чињенице да је Јехова Бог свемогућ, мудро је да се плашимо да му се не допаднемо. Да, „страх Јеховин је почетак мудрости, а спознање Свевишњега је разумевање“ (Приче Соломунове 9:10, НС). Павле нас опомиње да не надражујемо Јехову Бога на љубомору упуштајући се у било какви облик идолопоклонства — или можда, „да нисмо јачи од њега?“ Дабоме да нисмо (1. Коринћанима 10:22, НС). Али, сви који намерно преступају Божије праведне заповести понашају се као да су јачи од Јехове! Павле наглашава ту мисао још следећим речима: „Бог наш је огањ који прождире“ (Јеврејима 12:29, НС).
5. Зашто Јеховина свемоћност не треба да нас испуни морбидним страхом?
5 Те чињенице би могле да нас испуне морбидним страхом ако Јехова своју моћ не би држао у савршеној равнотежи са своје друге три главне особине: мудрошћу, праведношћу и љубави. Његова примена моћи у циљу извршења осуде стално је у складу са тим особинама. На пример, потоп у Нојевим данима представљао је заиста велику манифестацију Јеховине моћи. Да ли је, међутим, Бог ту употребио своју моћ неправедно или без љубави? Ни у ком случају. Човечанство је било толико покварено у својим поступцима да је Бога срце заболело од онога што је видео (1. Мојсијева 6:5—11). Пошто су ти зли људи пре потопа злоупотребили Божије благослове, с правом је Бог очистио Земљу од њих, поготово зато што су игнорисали упозорење Ноја, „проповедника правде“ (2. Петрова 2:5).
6. Шта показује Јеховино поступање са Содомом и Гомором?
6 Када су се становници Содоме и Гоморе показали као веома изопачени грешници, злоупотребљавајући Јеховине благослове који су уживали као део човечанства, Бог је одлучио да их уништи. Из увиђавности према свом пријатељу Авраму, Јехова је обавестио тог човека од вере шта намерава да учини са Содомом и Гомором. Аврам је, изгледа, мислио да би то био израз велике злоупотребе моћи, те је питао Јехову: „Зар судија целе земље неће чинити што је право?“ (НС). Аврам је, међутим, био у заблуди. На крају, морао је да призна да је Јеховина одлука заиста праведна, јер у оба града није се могло наћи ни десет праведних душа. То нам сигурно показује да Јехова пази да праведно употреби своју моћ (1. Мојсијева 18:17—33; Исаија 41:8).
7. Зашто је Фараон заслужио да Јехова употреби своју моћ казнивши га?
7 Када је касније дошло време за Јехову да ослободи Израелце из неправедног ропства у Египту, Бог је пружио прилику Фараону да са њим сарађује. То не би шкодило ни Фараону ни његовом народу. Али тај владар је у својој охолости и тврдоглавости одбио Јеховин захтев. Тако је Бог у десет. невоља, једној за другом, демонстрирао своју моћ (2. Мојсијева 9:16). Након што је дозволио Израелцима да оду, Фараон је поново у својој тврдоглавости изазвао Јехову тиме што је кренуо у потеру за Израелцима. Јехова је, дакле, употребио праведно своју моћ када је уништио Фараона и његове војне снаге у Црвеном мору (Псалам 136:15). Вредно је споменути да је Јехова, у сваком овом случају, употребио своју велику моћ, такође да би одбранио своје слуге: Ноја и његову породицу, Лота и његове две кћерке, и израелски народ (1. Мојсијева 19:16).
8. Зашто је Јехова имао добар разлог да поступи са Сенахиримом на споменути начин?
8 Вековима касније, у време краља Језекије, Јехова Бог је манифестовао велику моћ на веома импресиван и праведан начин када је асирски монарх Сенахирим претио Јерусалиму. Израелци су се, под вођством богобојазног и лојалног краља Језекије, обратили Јехови за помоћ. Они су му верно служили и зато је Бог деловао у њихову корист. Посланик краља Сенахирима се, међутим, хвалисао: ’Не слушајте Језекију, и не дозволите да вас заведе обећањем да ће вас Јехова ослободити. Да ли су било који богови других народа били кадри да избаве свој народ из руке Сенахиримове? Ниједан од тих богова није био кадар. Зашто себи уображавате да вас Јехова може избавити?’ (Исаија 36:13—20). Због таквог разметања, Бог је једноставно морао да примени своју велику моћ, те је проузроковао да је у једној ноћи пало 185.000 војника. Тиме је показао да заиста постоји разлика између њега и богова народа.
9. Које друге примере можемо да наведемо како бисмо показали да Јехова пази како употребљава своју моћ?
9 Размотримо још само неколико од многих примера који би се могли навести. Када је Јехова ударио Марију губом, био је то савршено праведан и мудар израз његове моћи. Марија је заслужила такву казну јер је говорила веома дрско против свог брата Мојсија, који је био од Бога именован (4. Мојсијева 12:1—15). Слично је било и када је краљ Озија бестидно упао у светилиште храма и дрзнуо се да принесе кад на златном олтару, те у својој охолости одбио левитске свештенике који су покушали да га одврате од тога. Јехова је показао своју моћ и с правом ударио краља губом (2. Дневника 26:16—21). Јеховине казне су биле различите, као и споменути греси: Маријина губа је била привремена, док је Озија умро као губавац. Из тога можемо видети да Јехова увек пази да употреби своју моћ мудро и праведно, и да је у стању да сачува верне који га воле, а уништи зле (Псалам 145:20).
Пример Исуса Христа
10, 11. Који примери показују да је Исус брижљиво пазио да исправно употреби своју моћ?
10 Божји син се, свакако, примерно угледао на Бога у погледу употребе своје моћи. Један од првих примера за то била је ситуација када је сотона дошао у сукоб са њим због Мојсијевог тела. Логос је лако могао да укори строго сотону. Уместо тога, Логос се уздржао од тога како би укор дошао од самог Јехове Бога (Јуда 8, 9).
11 Прва кушња, коју је сотона приредио Исусу у пустињи, имала је везе са злоупотребом моћи. Сотона је кушао Исуса не би ли употребио своју натприродну моћ у себичну сврху — да претвори камење у храну. То је било велико искушење јер Исус 40 дана није ништа јео, и зато је ’био гладан’. Сотона је формулисао то искушење тако да би навео Исуса на себично поступање, јер је започео речима: „Ако си син Божији, реци да ово камење хлебови постану.“ Нема сумње да се надао да ће Исус одговорити: ’Наравно да сам син Божији а да ти то докажем, претворићу ово камење у хлебове.’ Но, Исус није пао у искушење да поступи тако себично или лудо, већ је одговорио: „Написано је: ’Не живи човек само о хлебу, него од сваке изјаве која излази из Јеховиних уста’.“ (Матеј 4:1—4, НС). Једноставно је игнорисао алузију на то да можда није син Божији, и одбио је да злоупотреби моћ коју му је Бог подарио.
12. Како је Исус још показао да није био похлепан на моћ?
12 Када је Исус касније нахранио 5.000 мушкараца и многе жене и децу, Јевреји су хтели да га поставе за краља. Да је прихватио ту понуду, злоупотребио би моћ која му је омогућавала да својим чудима утиче на људе. Знао је да мора да остане неутралан у светској политици и чека на Јехову Бога да му да краљевство (Јован 6:1—15). Када је руља дошла да га ухапси, могао је да замоли за 12 легиона анђела и тако спречи своје хапшење. Међутим, тиме би злоупотребио своју моћ, јер је воља његовог Оца била да се преда (Матеј 26:39, 53).
Други који нису злоупотребили моћ
13, 14. а) Који је изванредан пример пружио Гедеон показавши да није био похлепан на моћ? б) У чему је Саул био добар пример када је постао краљ?
13 Међу несавршеним људима који су одолели искушењу злоупотребе моћи био је судија Гедеон. Када је избавио Израел из руке Мидијанаца, народ је желео да га постави за краља. Гедеон је то одбио, изричито рекавши: „Нећу ја владати над вама, а ни син мој, Јехова је тај који ће владати над вама.“ Да, скромност, коју је показао на почетку своје каријере као судије, била је још увек присутна. Осим тога, Гедеонов одговор одржавао је оно што је и сам Јехова Бог мислио о томе — да ли Израелцима треба краљ или не. То можемо видети из става који је Бог заузео према жељи Израелаца да имају краља у време пророка Самуила (Судија 8:23; 6:12—16; 1. Самуилова 8:7).
14 Но, када је ипак био изабран краљ, Саул је на самом почетку показао изванредан пример јер се уздржавао да употреби своју моћ. Неки ниткови су говорили: „Како ће нас тај спасити? Презирали су га... Али је он и даље био као да је занемео“ (НС). Могао је брзоплето да реагује у својој краљевској моћи, али није. Када је Саул извојевао по беду у бици против Амонаца, неки од његових људи мислили су да је сада изванредна прилика да се освети онима који су га презирали. Зато су рекли: „Ко је говорио: ’Зар ће Саул краљевати над нама?’ Дајте те људе да их погубимо.“ Али Саул је друкчије мислио. Објаснио им је: „Нека се не погуби у овај дан нико, јер је данас Јехова учинио спасење у Израелу“ (НС). Из овога можемо заиста видети да је Саулов почетак био веома скроман (1. Самуилова 9:21; 10:20—23, 27; 11:12, 13). Колико је жалосно да је затим почео да злоупотребљава своју краљевску моћ и лоше завршио (1. Самуилова 28:6; 31:3—6).
15, 16. а) Шта је могао да каже Самуило о употреби своје моћи у својству судије? б) Какав је значајан пример дао краљ Давид?
15 Пророк Самуило, који је такође судио Израелу, оставио је изванредан пример. Бог га је употребљавао на изванредан начин од најранијег детињства. Самуило је судио народу по правди и издејствовао његово ослобођење. Да ли је икада искористио свој положај за себичне циљеве? Не. Рекао је народу у свом опроштајном говору: „Ево, послушао сам ваш глас у свему што сте ми рекли и поставих краља над вама... Ево ме, одговорите против мене пред Јеховом и пред његовим помазаником: Коме сам узео бика или коме сам узео магарца? или кога сам преварио? кога сам угњетавао? или из чије сам руке узео мито да бих њиме завезао очи?“ Његов народ је морао да призна да је у свему томе био беспрекоран. Није злоупотребио моћ свог положаја као судије (1. Самуилова 12:1—5, НС).
16 Не смемо да превидимо ни одличан пример Давида. Двапут је имао краља Саула у својој власти и могао је да га убије. Давид је могао да резонује: ’Саул гледа да ме убије, дакле — или он или ја.’ Или је могао себично да размишља: ’Самуило ме је помазао за будућег краља над Израелом. Коначно је већ време за то. Зашто сада да то не учиним?’ Не, Давид је стрпљиво чекао на време када ће му Јехова дати краљевство (1. Самуилова 24:1—22; 26:1—25). Међутим, жалосно је рећи да је Давид у две прилике злоупотребио своју моћ када је постао краљ: проузроковао је да погине Урија и наредио да се изброји израелска војска (2. Самуилова 11:15; 24:2—4, 12—14).
17. Како је Павле показао да није био никада похлепан и да није злоупотребљавао своју моћ?
17 Међу следбеницима Исуса Христа апостол Павле дао је изванредан пример у том погледу. Могао је да захтева материјалну помоћ од скупштина којима је служио. Али он то није искористио. Рекао је старешинама из Ефеса: „Сребра или злата или одеће нисам пожелео ни од кога. Сами знате да су моје руке послужиле мојим потребама и потребама оних који су били са мном“ (Дела апостолска 20:33, 34, НС). Када је писао скупштини у Коринту, још јасније се изразио по тој тачки (1. Коринћанима 9:1—18). Имао је право да се уздржи од светског посла, јер служи ли неки војник о свом трошку? Зар није рекао Мојсије да се волу не завезују уста када врше жито? Павле је објаснио: „А ја се нисам користио ниједном од тих припрема“ (НС). Шта је била његова плата? „Да проповедајући добру вест предајем је бесплатно, да не злоупотребим своје право у погледу добре вести“ (НС).
18. а) Шта треба да мислимо о Јеховиној изванредној употреби моћи? б) Зашто се може рећи да су срећни они који се у томе угледају на њега?
18 Заиста се може рећи да су срећни они који не злоупотребљавају своју моћ. Какво изванредно име има Јехова Бог зато што пружа одличан пример и своју свемоћност стално држи у равнотежи са својим другим особинама — мудрошћу, праведношћу и љубави! Отуда можемо рећи заједно са псалмистом Давидом: „Благосиљај Јехову, душо моја, и све што је у мени, свето име његово“ (Псалам 103:1, НС). Заиста су срећни сви они који следе Јеховин пример, исправно употребљавајући моћ. Примери из Библије, које смо размотрили, доказују да исто и ми можемо да употребимо исправно своју моћ иако смо несавршени људи. Поступајући тако, нећемо имати само чисту савест, него и признање Божије и поштовање људи око нас.
Сећаш ли се?
◻ Зашто је неопходан савет о злоупотреби моћи?
◻ Који примери показују да је Јехова Бог исправно употребљавао своју моћ?
◻ Зашто се може рећи да је Исус пазио да не злоупотреби своју моћ?
◻ Које су личности из Хебрејских списа доказале да нису злоупотребиле своју моћ?
◻ Како се апостол Павле узорно показао у употреби моћи?
[Питања за разматрање]
[Слика на 22. страни]
Бог је праведно применио своју моћ
У потопу
У Содоми и Гомори
На Црвеном мору