Чувај своја уста!

МОЖЕ бити оштар и погубан као оружје у рату. Али, исто тако може бити сладак као мед и мекан као мелем. Може значити живот, а може бити и узрок смрти. На тај начин Библија описује људски говор (Приче Соломунове 12:18; 16:24; 18:21).

Зато није чудно што је Соломун рекао овако: „Ко чува своја уста чува своју душу. Ко отвара широко своје усне — пропашће“ (Приче Соломунове 13:3, НС). Нарушен углед, повређени осећаји, напети односи, чак и физичке повреде — све су то могуће последице непромишљеног говора. Међутим, ти без сумње желиш да ’чуваш своју душу’. Како можеш научити да чуваш своја уста и избегнеш могућу штету?

„У многим речима ...“

Један начин је да једноставно не говориш превише! Вероватно си већ срео некога ко  је на сваку ствар имао нешто да каже. Како само таква особа може да иде на живце! „Уста безумних просипају лудост“, а „луди много говори“, каже Библија (Приче Соломунове 15:2, СТ; Проповедник 10:14). Наравно, то не значи да је свака причљива особа луда, или да је мудар свако ко говори мало. Али, опасно је непрестано говорити. У Причама Соломуновим 10:19 стоји овако: „У многим речима не бива без гријеха; али ко задржава усне своје, разуман је“.

Промисли пре него што одговориш

Још један начин да чуваш своја уста је да промислиш пре него што проговориш. Ако се не промисли о ономе што се жели рећи, и говорник и слушач могу бити повређени. Надахнути писац каже: „Има ко говори као да мач пробада“ (Приче Соломунове 12:18).

Показујући како непромишљени говор може бити лош, библијска књига Јакова каже: „Гле, мала ватра, и колико велике шуме сажеже. И језик је ватра, свијет пун неправде. Тако и језик живи међу нашим удима, поганећи све тијело, и палећи вријеме живота нашега, и запаљујући се од пакла (гехене, НС)“ (Јаков 3:5, 6).

Гехена је назив изведен од назива долина Хином која се налази на југу и југозападу Јерусалима. Некад је у израелској историји ватра тамо непрестано горела и ту се бацало градско смеће, па је Гехена на тај начин постала прикладан симбол потпуног уништења. Како се, међутим, необуздани језик може ’запаљивати од Гехене’? Онај ко говори лажи, унапређује учења која обешћашћују Бога или на неки други начин злоупотребљава језик, може проузроковати да и он и други изгубе Божју наклоност. А каква је последица тога? Вечно уништење! На пример, Исус Христ је рекао фарисејима: „Јао вама писмознанци и фарисеји, лицемери, који проходите море и копно да би начинили једног проселита, а када тај то постане, чините га подложним Гехени, двоструко више него што сте то сами“ (Матеј 23:15).

Библија нам зато даје практичан савет: „Срце праведниково премишља што ће говорити“ (Приче Соломунове 15:28). Много је боље промислити о ономе што ћеш рећи, него бубнути нешто што би могло нанети штету!

„Реч у право време“

Говорити у право време је још један начин чувања наших уста. Соломун је рекао: „За све има одређено време... време за ћутање и време за говорење“ (Проповедник 3:1, 7, НС). Кад је твој брачни друг исцрпљен након дугог дана проведеног на светском послу или изморен кућанским пословима, да ли би то било прикладно време да га оптерећујеш безначајним проблемима или захтевима? То је вероватно „време за ћутање“.

С друге стране, постоји „време за говорење“. У Причама Соломуновим 15:23, НС, читамо: „Реч у право време — О, како је добра!“ Знаш ли некога ко је оптерећен проблемима и неприликама? Зар не би правовремена реч охрабрења била управо оно што је тој особи потребно?

Исус Христ никад није пропустио прилику да охрабри друге. Једном је рекао својим ученицима: „Дођите ви сами насамо, и почините мало“. Даље извештај говори овако: „И отидоше на лађи у пусто мјесто сами. И видјеше их људи кад иђаху и познаше их многи, и пјешице из многих градова стјецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око њега.“ За мноштво је то сигурно било право време за речи утехе. Из перспективе Исуса и његових ученика, међутим, то је време било све само не прикладно. „И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много“ (Марко 6:31—34). Да, Исус је чувао своја уста. Знао је кад треба говорити а кад ћутати (Упореди Матеј 26:63; 27:12—14).

И ти можеш научити да чуваш своја уста. Труди се да не говориш превише. Избегавај непромишљени говор који може нанети штету твом угледу и угледу других. И пази на могућност да с другима размењујеш корисну „ријеч у право вријеме“. Све ће ти то помоћи у томе да ’чуваш своју душу’ (Приче Соломунове 13:3).