Буди спреман за Јеховин дан!

Врхунци из Прве посланице Солуњанима

ЈЕХОВИН дан! Хришћани у старом Солуну мислили су да је неизбежан. Да ли су били у праву? Када би требао да дође? Била је то кључна ствар која је наглашена у првом писму Солуњанима апостола Павла, посланом из Коринта око 50. године наше ере.

Павле и Сила основали су скупштину у Солуну, административном седишту римске провинције Македоније (Дела апостолска 17:1-4). У свом првом писму Солуњанима, Павле је касније изразио похвалу, дао упозорење и расправљао о Јеховином дану. И ми такође можемо извући корист из тог писма, посебно јер је Јеховин дан сада тако близу.

Похвала и охрабрење

Павле је прво похвалио Солуњане (1Со 1:1-10). Похвала је била одговарајућа због њиховог верног рада и истрајности. Такође је било похвално и то што су ”под многом невољом прихватили реч с радошћу светог духа“. Да ли ти похваљујеш друге као Павле?

Апостол је оставио добар пример (2:1-12). Упркос увредљивом поступању према њему у Филипима, он је ’прикупио одважност уз Божју помоћ да говори добру вест‘ Солуњанима. Он је избегавао ласкање, похлепност и тражење славе. Павле им није постао скупи терет, већ је био нежан с њима, као што је то и мајка хранитељица са својом децом. Какав диван пример за старешине данас!

Павлове следеће речи охрабриле су Солуњане да остану чврсти кад су прогоњени (2:13–3:13). Они су поднели прогонство од стране својих сународника и Тимотеј је могао да донесе Павлу добар извештај о њиховом духовном стању. Апостол је молио да обилују љубављу и да њихова срца буду учвршћена. Слично томе, Јеховини сведоци сада моле за прогоњене сувернике, охрабрују их ако је могуће и радују се извештајима о њиховој верности.

Остати духовно будни!

Солуњани су затим примили савет (4:1-18). Требало је да још потпуније ходе путем који је угодан Богу, исказујући више братске љубави и радећи својим рукама за задовољење властитих потреба. Штавише, требало је да теше један другога надом да ће, приликом Исусове присутности, духом рођени верници који су умрли, први устати и бити уједињени с њим. Касније ће преживели помазаници приликом своје смрти и ускрсења да се придруже Христу и онима који су већ ускрснули у небески живот.

Павле надаље расправља о Јеховином дану и пружа даљњи савет (5:1-28). Јеховин дан долази као лопов, са сигурним изненадним уништењем после узвика: ”Мир и сигурност!“ Дакле, требало је да Солуњани остану духовно будни, штитећи се грудним оклопом вере и љубави и надом спасења као кацигом. Требало је да имају дубоко поштовање према онима који председавају у скупштини и да се уздржавају од зла, као што то морамо и ми.

Павлово прво писмо Солуњанима требало би да нас потакне да пружимо похвалу и охрабрење својим суверницима. Оно би такође требало да нас потакне да будемо узорни у понашању и ставу. Сигурно нам његов савет може помоћи да будемо спремни за Јеховин дан.

[Оквир⁄Слика на 22. страни]

Грудни оклоп и кацига: Потичући на духовну будност, Павле је писао: ”Будимо трезни; ’обуцимо се у оклоп‘, тј. у веру и љубав и у спасоносну наду као ’у кацигу‘“ (1. Солуњанима 5:8, Ст). Грудни оклоп био је ратников грудни заштитник, састављен од љуски, окова или чврстог метала. Слично томе, грудни оклоп вере штити нас духовно. А шта је с древном кацигом? Често начињена од метала, била је војно покривало за главу, конструисана тако да заштити борца током битке. Као што је кацига штитила главу ратника, тако и нада спасења штити мисаоне снаге и на тај начин омогућује хришћанину да одржи беспрекорност. О како је важно за Јеховин народ да носи такву духовну опрему! (Ефежанима 6:11-17).