”Не престајте чинити што је исправно“

Врхунци из Друге посланице Солуњанима

БРИГА за хришћане у македонском граду Солуну потакла је апостола Павла да им напише своје друго писмо, око 51. н. е. Неки у скупштини криво су говорили о скорој присутности Исуса Христа. Можда је чак писмо које је погрешно доведено у везу с Павлом протумачено као указивање да је дошао ”дан Јеховин“ (2. Солуњанима 2:1, 2).

Због тога је требало да неки Солуњани исправе своје мишљење. У свом другом писму, Павле их је похвалио због њихове напредујуће вере, растуће љубави и верне истрајности. Али, он им је такође образложио да ће отпад доћи пре Исусове присутности. Зато су на помолу била тешка времена, а апостолово писмо ће им помоћи да пазе на његов савет који гласи: ”Не престајте чинити што је исправно“ (2. Солуњанима 3:13).

Христово откривење и присутност

Павле је најпре говорио о избављењу од невоље (1:1-12). Оно ће доћи кад се ’објави с неба Господ Исус својим моћним анђелима‘. Тада ће заувек бити уништени они који не слушају добру вест. Утешно је да се сетимо тога док подносимо невољу од руку прогонитеља.

Затим је Павле објаснио да ће се ”човек безакоња“ открити пре Христове присутности (2:1-17). Солуњанима није требало да се узбуђују због било које поруке која би указивала да је ”дан Јеховин“ већ дошао. Прво ће да уследи отпад и откриће се човек безакоња. Затим ће га Исус уништити објавом своје присутности. У међувремену, Павле је молио да Бог и Христ утеше срца Солуњана и да их ’учврсте у сваком добром делу и речи‘.

Поступање с онима који живе неуредно

Даљње Павлове речи садржавале су упутства о поступању с појединцима који живе неуредно (3:1-18). Изразио је поуздање да ће Господ ојачати Солуњане и очувати их од злога, Сатане Ђавола. Али требало је да они предузму кораке за своју властиту духовну добробит. Требало је да се одвоје од неуредних, који се мешају у туђе ствари и одбијају да раде. ”Ако ко не жели да ради“, рекао је Павле, ”нека и не једе“. Такве је особе требало да се забележи и није с њима смело да се дружи, иако их је као браћу требало опоменути. Верни хришћани Солуна нису смели да престају да чине што је исправно, и Павле је желео да незаслужена доброта Господа Исуса Христа буде са свима њима.

Павлово друго писмо Солуњанима пружа Јеховиним сведоцима засигурање да ће бити избављени од својих невоља након што Христ са својим анђелима изврши освету над онима који не слушају добру вест. Њихова вера је такође ојачана спознањем да ће ”човек безакоња“ (класа свештенства тзв. хришћанства) и сва крива религија ускоро бити уништени. У међувремену, пазимо на Павлов савет да не престајемо да чинимо што је исправно.

[Оквир⁄Слика на 23. страни]

Јеховина Реч се брзо шири: ”Наставите да се молите за нас“, писао је Павле, ”да се реч Јеховина стално брзо шири [или ”трчи“] и бива прослављена, како је то уствари код вас“ (2. Солуњанима 3:1, Kingdom Intelinear). Неки научници су указивали да је апостол алудирао на тркаче који брзо трче. Иако је то непоуздано тумачење, Павле је молио да се хришћани Солуна моле како би он са својим сарадницима могао хитно и без сметње да шири реч истине. Пошто Бог одговара на такве молитве, његова реч се ”брзо шири“ јер се добра вест хитно и без сметње проповеда у овим последњим данима. Јеховина реч такође је ”прослављена“, високо се цени као ”Божја сила за спасење“, као што је било међу Солуњанима који су је прихватили (Римљанима 1:16; 1. Солуњанима 2:13). Како смо само радосни што Бог благосливља објавитеље Краљевства и брзо повећава редове својих обожаватеља! (Исаија 60:22).