Пређи на садржај

Пређи на садржај

Поуздај се у снагу која долази од Бога

Поуздај се у снагу која долази од Бога

Поуздај се у снагу која долази од Бога

Врхунци из Друге посланице Тимотеју

ЈЕХОВА даје својим слугама снагу да издрже кушње и прогонства. Како је Тимотеју и осталим хришћанима била потребна од Бога дана снага? Године 64. н. е. ватра је опустошила Рим и, према гласинама, за то је био одговоран цар Нерон. Да би се заштитио, окривио је хришћане, што је довело до видног таласа прогонстава. Вероватно је у то време (око 65. н. е.) апостол Павле поново био заточен у Риму. Премда суочен са смрћу, написао је своје друго писмо Тимотеју.

Павлово писмо помогло је Тимотеју да се одупре отпадницима и непоколебљиво се суочи са прогонствима. Био је охрабрен на постизање духовног напретка и упознат са околностима којима је Павле био изложен у затвору.

Подносити зло и поучавати с благошћу

Бог нам даје снагу да издржимо прогонства као проповедници добре вести (2. Тимотеју 1:1-18). Павле никада не заборавља Тимотеја у својим молитвама и опомиње се његове нелицимерне вере. Бог Тимотеју није дао ’духа страшљивости, него духа снаге, љубави и здравог разума‘, тако да је могао да буде чист у сведочењу и подношењу невоља за добру вест. Био је такође побуђен да се ’непрестано држи обрасца здравих речи‘ које је чуо од Павла, чак и онда кад се други окрећу од праве хришћанске истине.

Ствари о којима је Павле поучавао Тимотеја требало је да се повере верним мужевима који ће поучавати друге (2:1-16). Тимотеј је побуђен да буде добар војник за Христа, веран у подношењу невоља. Павле је лично дао пример како да подноси зло, кад је због проповедања добре вести трпео окован у затвору. Он охрабрује Тимотеја да да̂ све од себе како би се показао као признати Божји радник који се нема чега стидети, да избегава празне разговоре који повређују оно што је свето. Као слуга Господов, мора с благошћу да поучава друге.

Проповедај Реч!

Снага од Бога нарочито ће бити потребна у последњим данима и у подупирању истине (3:1-17). Међу безбожницима ће се подићи они ’који увек уче, али никада не могу доћи до тачног спознања истине‘. Такви ’зли људи и варалице напредоваће од лошега ка горем, заводећи и бивајући заведени‘. Тимотеј је међутим ’наставио у ономе што је научио‘. Тако би требало и ми да будемо постојани, знајући да је ’све Писмо од Бога надахнуто, корисно за поучавање, за укоравање, за исправно постављање ствари, за одгајање у праведности, да би човек Божји био сасвим способан, потпуно опремљен за свако добро дело‘.

Требало је да се Тимотеј одупре отпаду и у потпуности изврши своју службу (4:1-22). То је могао да чини тако што је ’проповедао реч‘ и остао у њој. Било је то од пресудног значаја, јер се скупштина суочила са ’тешким временом‘, будући да су неки научавали криву науку. Јеховини сведоци се данас такође држе Божје речи и хитно је проповедају у скупштини и ван ње, чак и у неповољним ситуацијама. Павле је ’сачувао веру‘ чак и кад је био напуштен од неких, али ’Господ му је улио снагу како би се његовим посредством проповедање потпуно извршило‘. Ми се такође уздамо у снагу која долази од Бога док настављамо да проповедамо добру вест.

[Оквир⁄Слика на 31. страни]

Добар војник: Павле побуђује Тимотеја: ”Као врсни војник Христа Исуса, буди и ти спреман на подношење зла. Нико ко служи као војник у свом животу се не уплиће у трговачке послове, како би стекао признање онога који га је примио у војску“ (2. Тимотеју 2:3, 4). Припадник римске пешадије ’подносио је зло‘ кад је носио тешко оружје, секиру, корпу са оброцима за три дана и друге потрепштине (Јосип Флавије, Јудејски рат, књига 3, 5. поглавље). Он није следио комерцијалне интересе света, јер се то не би допадало његовом претпостављеном. Његове су потребе биле ионако потпуно задовољене. Слично и данас хришћанин подноси кушње док настоји да буде ”врсни војник Христа“. Иако мора да ради на световном послу, не допушта да га материјалне ствари толико обузму да престане да води духовну борбу (1. Солуњанима 2:9). Сведочећи од куће до куће рукује ”духовним мачем, то јест, Речју Божјом“, и помаже ослобађању људи од религиозних заблуда (Ефежанима 6:11-17; Јован 8:31, 32). Пошто је у питању живот, нека на том путу сви хришћани буду увек по вољи Исусу Христу и Јехови Богу.