Препознати свети дух

ДА ЛИ СИ знао да свети дух утиче на живот сваког од нас? Да ли си знао да он може умногоме да побољша твој живот? То те можда изненађује. Уствари, можда се питаш: ’Ко или шта је свети дух?‘

Ако припадаш једној од цркава хришћанства, вероватно си чуо како свештеник крсти дете ”у име Оца и Сина и светога Духа“ (Матеј 28:19, Даничић-Караџић). Кад их се упита да објасне шта је свети дух, већина свештеника брзо одговара: ’Свети дух је трећа особа Тројства, у свему једнака Богу Оцу и Господу Исусу Христу.‘

Ипак, то становиште је било под великим питањем у првим вековима наше ере. За илустрацију: 381. н. е. — око два века после смрти Исусових апостола — Гргур из Назијанца је написао: ”Неки сматрају да је [свети дух] сила (energeia), неки да је створење, а неки да је Бог, док неки не могу да се одлуче које је од тога.“

Данас већина цркви хришћанског света прихвата тринитаријански поглед на свети дух. Али, подупире ли то Библија? Или је то само став заснован на традицији? Уствари, Библија никада о светом духу не говори на исти начин као што говори о Богу или Исусу. На пример, у Библији свети дух нема лично име.

Да ли је то само безначајан детаљ? Не, имена су у Библији важна. Бог је нагласио важност свог властитог  имена кад је рекао: ”Ја сам Јехова. То је име моје; и ником другом нећу дати своју славу, ни хвалу своју резаним ликовима“ (Исаија 42:8). Важност имена је била наглашена пре Исусовог рођења кад је анђео рекао Марији: ”Надени му име Исус“ (Лука 1:31, ДК). Ако су имена Оца и Сина тако важна, зашто онда свети дух нема лично име? Сигурно је да би само тај један детаљ требао неког да натера на размишљање да ли је дух заиста једнак Оцу и Сину.

Библија и свети дух

У Хебрејским списима, или ”Старом завету“, говори се о ’светом духу‘ и ’своме [Божјем] духу‘ (Псалам 51:11; Јоел 2:28, 29). Ми читамо да свети дух може испунити неку особу, сићи на особу, и обузети особу (2. Мојсијева 31:3; Судије 3:10; 6:34). Део Божјег светог духа може бити узет од једне особе и дан другој (4. Мојсијева 11:17, 25). Свети дух може да делује на некога, омогућујући му да чини надљудска дела (Судије 14:6; 1. Самуилова 10:6).

Какав се разуман закључак из тога може извући? Сигурно не да је свети дух особа. Како се део особе може некоме одузети да би се другом дао? Штавише, из доба кад је Исус био на земљи нема доказа да су верни Јевреји свети дух сматрали за особу једнаку Оцу. Они сасвим сигурно нису обожавали свети дух. Њихово је обожавање било искључиво усмерено ка Јехови, кога је сам Исус назвао ’својим Оцем‘ и ’својим Богом‘ (Јован 20:17).

Као у такозваном Стараом завету, и у делу Библије званом Хришћански грчки списи, или ”Нови завет“, стоји да свети дух може ’напунити‘ особу или бити ”на“ њој (Дела апостолска 2:4; Лука 2:25-27). Свети дух је био ’дан‘, ’изливен‘, и ’раздељен‘ (Лука 11:13; Дела апостолска 10:45; Хебрејима 2:4). На Пентекост 33. н. е., ученици су примили ”од“ Божјег духа (Дела апостолска 2:17, ДК). Библија такође говори о крштењу светим духом и о помазању светим духом (Матеј 3:11; Дела апостолска 1:5; 10:38).

Ти библијски цитати доказују да свети дух није особа. Тај закључак је још више потврђен кад видимо да је свети дух наведен заједно са другим стварима које нису особе. На пример, у Библији стоји да је Стефан био ”пун вере и светога духа“ (Дела апостолска 6:5). Апостол Павле се је као Божји слуга препоручио ”чистоћом, знањем, стрпљивошћу, добротом, Духом Светим, искреном љубави“ (2. Коринћанима 6:4-6, Стварност).

Истина, понекад се у Библији свети дух персонификује. На пример, Исаија је рекао како неки бунтовници ”жалостише свети дух“ Божји (Исаија 63:10, ДК). И Павле је рекао да свети дух може бити ’ожалошћен‘ (Ефежанима 4:30). Други библијски цитати говоре да свети дух поучава, води, говори, и сведочи (Јован 14:26; 16:13, 14; 1. Јованова 5:7, 8). Али, у Библији се такође персонификују и друге неживе ствари, као што су мудрост, смрт, и грех (Пословице 1:20; Римљанима 5:17, 21). То је уствари жив начин на који се Библија понекад изражава.

Ми данас на сличан начин говоримо о Библији кад кажемо да она нешто говори или научава неку доктрину. Употребљавајући такве изразе, ми не сматрамо да је Библија нека особа, зар не? Нити Библија представља свети дух као особу кад употребљава поређење.

Шта је, онда, свети дух? То није особа. То је Божја властита делујућа сила, коју употребљава да би остварио своју вољу (1. Мојсијева 1:2). Али, како свети дух утиче на наше животе? И како можемо извући више користи из његовог деловања?