Братска љубав је делотворна

Врхунске тачке из посланице Филимону

ИСУС ХРИСТ је дао својим следбеницима ’нову заповест‘ да љубе један другог баш као што је он љубио њих (Јован 13:34, 35). Због те љубави, они би чак били спремни да умру једни за друге. Да, братска љубав је снажна и делотворна.

Апостол Павле је био сигуран да би братска љубав могла да мотивише Филимона, хришћанина повезаног са скупштином у Колосеји, граду Мале Азије. Љубав је већ потакла Филимона да отвори свој дом као хришћанско место за састајање. Филимонов роб Онисим је побегао, вероватно са украденом готовином, да би платио дуго путовање за Рим, где је касније срео Павла и прихватио хришћанство.

Док је био затворен у Риму, 60-61 н. е., Павле је написао писмо упућено првобитно Филимону. Оно је подстицало Филимона да прими повратника Онисима у духу братске љубави. Прочитај ово писмо и видећеш да је оно одличан пример наклоности и тактичности — коју Јеховин народ може добро да опонаша.

Похвала за љубав и веру

Обраћајући се Филимону и другима, Павле је прво дао похвалу (реци 1-7). Апостол је чуо за љубав коју је Филимон имао према Христу и свим светима и његову веру. То је подстакло Павла да захвали Јехови и донело му је много радости и утехе. Да ли и ми лично похваљујемо браћу у вери која су узорна у љубави и вери? Требало би то да чинимо.

Подбуђивање на темељу љубави увек је пожељно у поступању са сухришћанима, како показују Павлове речи (реци 8-14). Након тактичног приступа, апостол је рекао да је, иако је могао да нареди Филимону да ’чини што је потребно‘, радије изабрао да га побуди. На шта? Да прими натраг роба Онисима на љубазан начин. Павле би волео и даље да прима Онисимове корисне услуге, али то не би учинио без Филимоновог пристанка.

Привидно неповољан развој догађаја се покаже као користан како је Павле затим указао (реци 15-21). Заиста, последица Онисимовог бега била је корисна. Зашто? Јер је сада Филимон могао да га прими натраг као склоног, искреног хришћанског брата, не као несклоног, вероватно неискреног роба. Павле је замолио Филимона да изрази добродошлицу Онисиму, исто као што би и Павлу кад би могао да дође. Ако је Онисим на неки начин оштетио Филимона, апостол би то вратио. Да би учинио да Филимон још спремније попусти, Павле га подсећа да је и он сам дужан апостолу зато што је постао хришћанин. Дакле, Павле је био сигуран да би Филимон учинио много више него што га је он замолио да учини. Како је то тактично, молба пуна љубави! Сигурно је ово начин на који би и ми требало да поступамо са сухришћанима.

Павле завршава своје писмо надом, поздравима и добрим жељама (реци 22-25). Он се нада да ће уз њихове молитве у његову корист бити ускоро ослобођен из затвора. (Као што је Павле показао у Другој посланици Тимотеју, те молитве су биле услишене.) Завршавајући своје писмо, Павле шаље поздраве и изражава жељу да незаслужена доброхотност Исуса Христа буде духом показана од Филимона и његових суобожаваоца Јехове.

[Оквир⁄Слика на 23. страни]

Више од роба: С обзиром на повратак Филимоновог одбеглог роба Онисима, Павле је рекао: ”Може бити да се он за то растаде с тобом на неко време, да би га ти заувек добио, али не више као роба, него као нешто веће, као брата, мила особито мени, а камоли не теби, и по пути и у Господу!“ (Филимону 15, 16, Ба). У Римском Царству ропство је било наметнуто од владе империје и Павле је признао те ’више власти‘ (Римљанима 13:1-7, NW). Он није заступао побуну робова, али је помагао таквим појединцима да стекну духовну слободу као хришћани. У складу са његовим властитим саветом за робове да буду подложни својим господарима, Павле је послао Онисима натраг Филимону (Колошанима 3:22-24; Титу 2:9, 10). Онисим је сада био више него световни роб. Он је био драги брат у вери, који би био условно подложан Филимону као бољи роб, а владао би се по Божјим начелима показујући братску љубав.