Доношење светла у удаљена подручја Боливије

СЕВЕРНО и источно од боливијских високих планина леже тропске равнице са бујном вегетацијом. Оне су испресецане узбурканим рекама које кривудају кроз џунгле и пампе. Постоји ли нешто слично проповедању добре вести Краљевства у тако удаљеним подручјима?

Замисли себе у великом кануу у облику издубљеног дебла са мотором на крми. То су доживела шесторица сталних проповедника из Тринидада, града који лежи у боливијској регији Ел Бени. Они су планирали то путовање да би могли да сведоче у насељима уз реку, која никад пре нису дошла у дотицај са ’добром вешћу о краљевству‘ (Матеј 24:14, NW). Након проласка кроз дуга подручја узбуркане воде, њихов чамац почео је да плови уском речицом према реци Маморе.

Један из те групе прича: ”Скоро смо дошли до Маморе кад смо открили да је последњи део речице пресушио. Изишавши из чамца упали смо у блато све до бедара! Моја супруга је остала без ципела покушавајући да се извуче. Али, уз помоћ пролазника били смо у стању да извучемо тешки кану из блата на чвршће тло. Након два напорна сата стигли смо до реке Маморе.

Полако смо ишли уз реку која је имала високе обале обилне тропском вегетацијом. На звук мотора, велике корњаче склизнуле су са плутајућих трупаца, док су се прекрасни делфини повремено извијали из воде. Наше прво заустављање уследило је због дима од ватре са  обале који је требало да отера инсекте. Након што смо пристали међу замршене гране, разговарали смо са пријатељски настројеним људима о благословима долазећег Краљевства. Из захвалности су нас натоварили воћем и јајима.

Како је дан пролазио, и даље смо се заустављали да бисмо посејали још семена истине. Био је мрак кад смо стигли у Сан Антонио. Мештани су већ отишли на спавање. Ипак, како се ширио глас да ће бити приказан филм, почеле су да се пале светиљке. Доведена је запрега да би се наша опрема пребацила у град. Многи људи били су упознати са Јеховиним сведоцима, било преко филма или лично.

Наредног дана наставили смо да посећујемо нова места. На високој обали жене су прале своју одећу, чак и једно дете, у огромним оклопима од корњача. Никад пре нису чули нашу библијску вест. На једном месту једна је мала риба искочила високо изнад воде поред чамца, док су многе упале у чамац. Тако смо после приказивања филма пре одласка на спавање јели пржене рибе. На крају путовања било је остављено много литературе у том удаљеном подручју, а ми смо били задовољни што смо многима помогли да по први пут чују добру вест.“ (Упореди Римљанима 15:20, 21.)

Доказ вођства анђела

Замисли сада себе на задатку да пронађеш једну особу у граду од 12 000 становника и у који долазиш први пут. Не знаш много о њој осим њеног имена. То је био изазов с којим су се суочила два стална проповедника који су стигли у Гуајарамерин, надајући се да ће пронаћи особу која је већ проучавала Библију и присуствовала састанцима у другом граду, али се затим преселила у  овај град. Након што су се сместили, пар пионира одлучио је да се прошета до пијаце где је било мноштво људи који су или јели за столовима или су само причали. Скоро одмах, један човек им је пришао и започео разговор. Питали су га да ли познаје жену коју су они тражили. ”Не“, рекао је, ”али моја ташта је Јеховин сведок“. Пошто су знали да у граду нема Сведока, мислили су да је посреди забуна.

Ипак, наредног дана посетили су ту старију жену, која је због сломљене ноге лежала у постељи. ”Ја сам Јеховин сведок али нисам још крштена“, рекла је. Упитана ко ју је поучавао истини, показала је слику своје унуке на зиду и рекла: ”Она“. Нису могли да верују својим очима! То је била млада жена коју су тражили! ”Зашто је ваш зет рекао да је не познаје?“, упитали су је. ”Ох, она је сада удата, а он зна само њено венчано презиме“, одговорила је. Унука је тада била одсутна, али је библијски студиј настављен дописивањем. И какав је био резултат? И она и њена бака напредовале су до крштења. Њихова кућа служила је као Краљевска дворана растућој скупштини. Као стални проповедник, млада жена је многе упутила на Јеховину организацију.

Проповедање у срцу тропа

Даље, замисли како твој авион слеће на травнату писту Сан Хоакина, дубоко у срцу боливијских тропа. Неугодно се осећаш размишљајући о тајанственој епидемији која је две године раније однела животе петине становника тог града.

Пар пионира који је стигао авионом из Трининада већ се уверио у гостољубивост људи. Супруг прича: ”Библијски разговор вођен током лета довео је до позива да останемо у приватној кући бесплатно. Наши домаћини такође су се побринули за нашу прехрану уз малу надокнаду, омогућивши нам тако да све своје време проведемо у служби проповедања. Убрзо после доласка реченом нам је да се сместа јавимо у војно заповедништво. Кад је службеник чуо да нисмо револуционари већ Јеховини сведоци, показао је необично занимање и узео Библију, библијску литературу и претплатио се на часописе Пробудите се! и Кула стражара. Након тога, скоро свако у граду пажљиво је слушао библијско обећање о савршеном здрављу у скорој будућности“ (Откривење 21:4).

Четири стална проповедника желела су из Сан Хоакина отићи у Сан Рамон, али једино расположиво превозно средство била је воловска запрега. Употребили су кутије од литературе као седишта. Оне су ускоро биле згњечене због поскакивања и јаког трускања покривених кола са високим дрвеним точковима. Чак су и пилићи који су били на колима постали видљиво опијени од таквог трускања.

Након десет сати штропотања кроз шикару, стигли су до места где се чак ни трагови точкова нису видели на путу и ту их је затекао мрак. Возач је узнемирио групу рекавши: ”Мислим да смо се изгубили.“ Почели су да се питају: ”Како можемо остати у шикари која врви од змија и осталих дивљих звери?“, када је возач додао: ”Али, не брините, животиње су већ отишле.“ Тако је и било. За један сат изашли су из шикаре право у Сан Рамон.

Ту су такође провели многе дане најављујући долазак Раја онима који никад пре нису слушали о томе. Нико од Сведока ту није живео али се ипак догодило нешто што је то променило.

Католичка мисионарка следила је Сведоке док су ови ишли од врата до врата. Некако су им се укрстили путеви и пронашли су је у следећој кући до које су дошли. Изненађени њеном пријазношћу, оставили су јој књигу Истина  која води до вечног живота. Иако она сама није била истински заинтересована, дала је књигу својој снахи која је прочитала у једном дану, наставила да проучава и касније постала крштени Сведок.

Узбуђења на тропским рекама

Сада замисли себе на кормилу речног брода који плови опасним и узбурканим водама. Скривене стене, спрудови од блата, трупци стабала, и изненадна појављивања огромних вирова, само су неке од опасности. Пиране, електиричне јегуље и раже врве тим водама. Такви су били изазови са којима су се суочила браћа у Рибералти која су сведочила становништву уз реку у том подручју.

Да би стигли у та удаљена места, саградили су бродић именом Luz de la Rios (светлост река). Током посете обласног и покрајинског надгледника одлучено је да брод крене на пробну пловидбу. Све је било добро док брод није запео за грану која је стрчала. Снажна струја окренула је брод према обореном дрвету. Попут мача, грана о коју су запели пробила је страну брода — скоро пробовши и жену покрајинског надгледника! Вода је наврла тако да се брод преврнуо, а путници су се нашли у вировитој води. Уз то, покрајински надгледник и његова жена нису знали да пливају! Уз помоћ оних који су то знали, стигли су сигурно до обале. Међутим, брод је потпуно нестао. Након много дана пронађен је 5 км низводно. Сав садржај, укључујући 20 пакета књига, био је изгубљен.

Боливијска морнарица помогла је да се брод извуче тако да је, након што је седмицама био поправљан, поново био спреман да заврши своје прво путовање. Узбудљиво путовање почело је лошим временом и проблемом са мотором.

На првом месту пристајања браћа су се суочила са групом Еванђелиста који су се ругали: ”Ваш мали брод није дорастао овој реци.“ Покушај да се отисне од обале био је осујећен кваром на генератору. Вративши се опет на реку, Сведоци су чули да су остали бродови били преко озвучења упозорени на долазак ”лажних пророка“. Јасно, то је било дело Еванђелиста. Ипак, то је само повећало радозналост људи.

Иако је та посета окончала лажну пропаганду заиста лажних пророка, браћа су осећала узбуђење јер је пред њима стајао 21-дневни пут до Форталезе.

Путем су сведочили поглавици једног удаљеног племена; пажљиво је слушао. Кроз библијско излагање једног пионира, група људи која је туговала на једној одвојеној чистини била је утешена истинском надом за мртве. Један старији човек са дугом белом брадом показао је искрено цењење, затраживши претплату на наше часописе на десет година! У Форталези, 120 особа је извукло користи из програма Друштва са дијапозитивима.

Какво су само задовољство осећали ти пионири зато што су донели светлост истине у удаљена подручја! Заиста, нема сигурнијег и задовољнијег начина да неко употреби свој живот од службе Створитељу самог живота, Јехови Богу! (Псалам 63:3, 4).

[Мапа/Слике на 26. страни]

(За комплетан текст, види публикацију)

БОЛИВИЈА

Гвајарамерин

Рибералта

Форталеза

Сан Хоакин

Сан Рамон

Тринидад

Сан Антонио