Останите здрави у вери!

Врхунске тачке из посланице Титу

ХРИШЋАНСКИМ скупштинама на медитеранском острву Криту била је потребна духовна пажња. Ко је могао да им помогне? Па, сарадник апостола Павла, Тит! Он је био храбар, способан за поучавање, реван за добра дела и здрав у вери.

Павле је посетио Крит између свог првог и другог заточеништва у Риму. Иза себе је на острву оставио Тита да исправи неке ствари и да именује старешине у скупштини. Тит је такође био позван да укори лажне учитеље и покаже добар пример. Све ово открива Павлово писмо Титу, вероватно послато из Македоније између 61. и 64. н. е. Примена апостоловог савета може помоћи и у нашим данима надгледницима и браћи у вери да буду храбри, ревни и духовно здрави.

Шта се тражи од надгледника?

Било је неопходно да се именују надгледници и реше неки озбиљни проблеми (1:1-16). Да би неко био именован за надгледника било је потребно да је без оптужби, да је пример као особа и у породичном животу, гостољубив, уравнотежен и да се самосавладава. Он је морао да поучава шта је истина и опомиње оне који су изражавали супротна гледишта. Била је потребна храброст зато што су самовољне особе у скупштини морале да буду ућуткане. Нарочито се то односило на оне који су се држали обрезања, јер су они заводили читаве породице. Строги укор је био неопходан да би скупштине остале духовно здраве. Данас хришћанским надгледницима такође треба храброст за укоравање и опомињање са циљем да духовно изграде скупштину.

Примени здраво учење

Требало је да Тит преноси духовно здраво учење (2:1-15, NW). Требало је да старији људи буду примерни у умерености, озбиљности, у показивању здравих мисли, вере, љубави и истрајности. Требало је да старије жене буду ”пуне поштовања у владању“. Као ”учитељице онога што је добро“, оне су могле да помогну женама да имају исправно гледиште према својим дужностима као супруге и мајке. Требало је да младићи буду здравих мисли, а робови да буду подложни својим господарима у понашању да би се украшавала Божја наука. Требало је да сви хришћани одбаце безбожност и живе здравих мисли у овом систему ствари док су чекали величанствена очитовања Бога и Исуса Христа, ”који је дао себе за нас да би нас ослободио од сваке врсте безакоња и очистио себи народ који му лично припада, који је реван за врсна дела.“ Примењујући овај здрави савет, ми можемо такође да ’украшавамо Божју науку‘.

Павлов закључни савет унапређује духовно здравље (3:1-15). Неопходно је да се покаже долична подложност владарима и развија разборитост. Хришћани имају наду вечног живота, и требало је истаћи Павлове речи да их охрабре да задрже у мислима добра дела. Неразумна запиткивања и препирања о Закону требало је да се избегавају, а оснивач секте требало је да се избаци након што се двапут опомене. Ако старешине данас примењују такав савет, они и њихови суверници остаће здрави у вери.

[Оквир⁄Слика на 22. страни]

Не робујте вину: Иако жене не смеју да поучавају мушкарце у скупштини, старије сестре могу да поучавају млађе жене приватно. Али, да би биле делотворне у том погледу, старије жене морају узети у обзир Павлове речи: ”Нека старије жене буду пуне поштовања у владању, да не клевећу, нити да робују многом вину, учитељице онога што је добро“ (Титу 2:1-5, NW; 1. Тимотеју 2:11-14). Због забринутости у вези последица пића, надгледници, слуге помоћници и старије жене морају да буду умерени, не предајући се великој количини вина (1. Тимотеју 3:2, 3, 8, 11). Сви хришћани морају избегавати пијанство и треба да се уздржавају од конзумирања алкохолних пића док обављају ”свето дело“ проповедања добре вести (Римљанима 15:16, NW; Приче Соломунове 23:20, 21).