Зашто се спорно питање решава тако дуго?

ПРЕ неких 6 000 година, Божји суверенитет није био споран. По завршетку својих предивних дела стварања, ”видео је Бог све што је начинио и гле! било је врло добро“ (1. Мојсијева 1:31, NW). Потом је ушао у дуг период ”одмора“; наравно, не због физичког умора. Одмарао се у смислу престанка свог стварања на Земљи, уверен да ће његова добра намера у односу на та дела бити потпуни успех (Постање 2:1-3; Исаија 55:11).

Каква је то била намера? Јехова је први људски пар сместио у место названо Еденски врт. Њихова прва одговорност је била да се брину за свој рајски дом, укључујући и његову велику разноликост животињског света. Требало је такође да рађају и подижу децу. Временом, како је њихова породица расла, требало је да прошире Рај до крајева Земље, послушни Божјој заповести да ’подложе земљу‘. Тако би Земља на крају постала величанствени дом, испуњен срећном, уједињеном породицом која служи свом небеском Оцу. То је била Божја првобитна намера (Постање 1:27, 28; 2:8, 15, 20-22).

Да ли је требало да Адам и Ева учествују у испуњењу ове величанствене намере до њеног свршетка? То је зависило од њиховог даљњег сарађивања у тој намери уз послушност свом Створитељу. Њихова послушност није требало да буде слепа. Њима је дата слободна воља, јер је Бог  желео да му служе зато што га цене у својим срцима. Као видљиви знак своје правоваљане суверености, поставио је једноставан испит. Могли су да се хране било којом врстом хране у врту осим једном. Тамо је стајало дрво са плодовима у вези ког је Бог рекао: ”У који дан окусиш с њега умрећеш“ (Постање 2:16, 17).

Те речи нам говоре да Адам и Ева нису били створени да остаре и умру. Смрт је требало да дође само ако би били непослушни овој једноставној заповести. Да су Адам и Ева остали послушни Богу, још увек би живели на Земљи као родитељи светске породице савршеног потомства. (Види начело записано у Псалму 37:29.)

Међутим, једно од Божјих анђеоских створења, сада звано Сатана, постало је критички расположено према Божјем начину владања. Он је нагнао Еву да једе од забрањеног воћа, преварно наговештавајући да би јој било боље кад би била независна од Божје суверености. Сатанин прави мотив је, међутим, била жеља да он буде бог будуће људске породице (Постање 3:1-5; Матеј 4:8, 9; Јован 8:44).

Пошто је Јехова првом људском пару дао све што им је било потребно, требало је да Ева подупре његову сувереност и одбаци Сатанин лажљив предлог. Ипак, трагично је да је ишла даље и прекршила Божји закон. Касније је и Адам изабрао да се придружи својој жени у њеном неразумном поступку. Тако се самовољни пар, заједно са Сатаном, побунио против Бога, па се појавило питање божанске суверености (Постање 3:6).

Време потребно да се реше питања од виталног значаја

Јехова је троје побуњеника могао да уништи одмах на лицу места. Али, то не би за сва времена решило питања која су се појавила њиховом побуном. Да ли може човек успешно да управља собом без Бога? Да ли је било праведно од Бога да тражи подложност свом суверенитету? Даље, с обзиром на понашање првог пара, да ли би неки људи несебично, својом слободном вољом изабрали да служе Богу — чак и под Сатаниним кушњама? (Јоб 1:7-11; 2:4). Требало је да прође време да би се добио одговор на та питања. Требало је, такође, да протекне одређено време да се отклоне последице прве побуне и да се испуни Божја намера да Земљу претвори у рај настањен безгрешним људским родом. Ми још увек чекамо коначно решење тих ствари.

У складу са својим законом, Бог је Адаму и Еви одузео предност да живе вечно. Они више нису били вредни тога да суделују у испуњењу његове велике намере. Ипак, пре него што су умрли, било им је дозвољено да створе и подигну потомство. Истина, Адам и Ева нису више могли на своје потомство да пренесу блистав, безгрешан живот (Римљанима 5:12). Али, иако су генерације које су уследиле биле рођене несавршене и осуђене на смрт, многи појединци су имали прилику да покажу где стоје у великом питању суверенитета.

Решавање спорног питања

Како ће Бог да реши та питања у вези свог суверенитета? На одређен начин то питање постављено још у Едену, није добило одговор. Хиљаде година људске историје болно су показале да је Сатанина тврдња како ће Еви бити боље ако буде независна од Бога, била лаж. Људска владавина, која игнорише Бога, представљала је стални неуспех. Као што Библија каже: ”Човек је над човеком владао на његову штету“ (Проповедник 8:9, NW).

С друге стране, многе добре ствари су биле забележене у току дугих година од кад су Адам и Ева сагрешили. Многи људи су показали несаломиву приврженост Јеховином суверенитету, а најистакнутији пример био је ”Син човечији“, сам Исус Христ (Матеј 20:18; Јеврејима 11:1–12:3). Они који су следили Божје законе и признали његов суверенитет уверили су се да је то заиста најбољи пут. Они су искусили истинитост изреке:  ”Благослов Јеховин — обогаћује и он никакву бол с њим не придодаје“ (Пословице 10:22, NW). Штавише, захваљујући припреми ускрсења, они ће на крају да суделују у испуњењу Божје величанствене намере (Јован 5:28, 29).

Јехова није заборавио своју првобитну намеру. Онима који одбацују његов суверенитет неће за сва времена да буде дозвољено да доминирају над Земљом, и Библија упозорава да ће Бог ускоро да делује против њих. Читамо: ”Открива се Божја срџба с неба против сваке безбожности“ (Римљанима 1:18, NW). Овај долазећи израз Божјег гнева, који Библија назива Армагедон, несумњиво ће показати да он заиста постоји. Тај догађај ће преживети само они који признају његову сувереност. ”Честити [ће] обитавати на земљи и недужни ће се на њој оставити. А зли ће бити одрезани са саме земље; неверни биће отргнути с ње“ (Пословице 2:21, 22, NW).

Велико спорно питање и ти

У светлу свих тих чињеница, свако од нас — попут Адама и Еве — мора да направи избор. Да ли ћемо покушати да живимо независно од Бога? Или ћемо се подложити његовој суверености? Запамти, то је најважније питање с којим се данас суочаваш. Друга спорна питања, макако она важна изгледала, тичу се само твог садашњег живота. Ово питање се тиче вечног живота. Одлука коју ћеш да донесеш утицаће на твоју вечну будућност.

Како можеш да покажеш да прихваташ Божји суверенитет? Тако што ћеш марљиво да проучаваш његову Реч, Библију, и да будеш послушан његовој вољи у заједници са осталим правим хришћанима (Софонија 2:2, 3). Ако тако учиниш, имаћеш срећну наду да видиш испуњење Божје величанствене намере. Поживећеш и видећеш остварење овог дивног обећања: ”Још само мало и злога више неће бити... А кротки ће поседовати земљу и налазиће заиста своју највећу радост у обиљу мира“ (Псалам 37:10, 11, NW). Какав диван исход за све који се подложе Божјој суверености! Какав снажан разлог за доношење мудре одлуке у овом најважнијем питању!