Било је касније него што су мислили!

ГОДИНА: 609. пре н. е. Место: Јерусалим. Говорник: пророк Јеремија. Он је прорекао разорење свог вољеног светог града Јерусалима, разорење које је требало уследити јер су Јевреји окренули леђа Јехови и јер су огрезли у обожавању кривих богова. Упустили су се у разуздано обожавање секса на узвисинама, паганским су боговима приносили жртве у пићу, обожавали су Сунце и Месец и звезде, палили су ка̂д Баалу и своју су децу жртвовали Молоху (1. Краљевима 14:23, 24; Јеремија 6:15; 7:31; 8:2; 32:29, 34, 35; Езекјел 8:7-17).

У њиховим очима Јеремија је био злослутник, фанатик, са свима и у свему незадовољан. Јеремија их је упозоравао 38 година; становници Јерусалима су му се 38 година изругивали. Људи су све до тада одбацивали Јехову, говорећи да он није сила на коју се треба обазирати. Говорили су: ”Јахве не може учинити ни добро ни зло“, и ”Јахве је оставио земљу! Не види Јахве!“ (Сефанија 1:12; Езекиел 9:9, Стварност).

Пророци Јеремија и Езекјел проповедали су разорење Јерусалима, али ништа се није догодило. Тако су Израелци искључили сваку могућност да ће се те визије испунити у њихово време, говорећи: ”Гле, пролазе дани, а од пророштва ништа!“ Али, Јехова је на те речи одговорио овако: ”Ближе се већ дани,... Јер што ја, Јахве Господ, говорим, то ће и бити, и ријеч се неће одгодити! Да! Још за ваших дана, роде одметнички, ријеч ћу изговорити и извршити“ (Езекиел 12:22-25, Ст).

Године 609. пре н. е. дошло је време да Јехова обистини своју реч. Након што је Јеремија упозоравао скоро четири деценије, Јерусалим су опколиле вавилонске војске. Осамнаест месеци касније, зидови су пробијени, храм је спаљен, а већина народа је одведена у изгнанство у Вавилон. Као што је и било проречено, град је уништен мачем и глађу и помором (2. Краљевима 25:7-17; 2. Летописа 36:17-20; Јеремија 32:36; 52:12-20).

Јеремија је био у праву. Народ није имао право. Било је касније него што су мислили! Та визија се није односила на године у далекој будућности. Она се односила на њихово време.

Ово није обична историја. То што је задесило Јерусалим, имало је  пророчанско значење. Наговештавало је нешто што се тек требало догодити. Данашње тзв. хришћанство узима Христово име и тврди да је у савезу с Богом; ипак, иде стопама становника старог Јерусалима. Цркве тзв. хришћанства углавном научавају паганске доктрине, упрљане су полним неморалом, подржавају политичке планове, подупиру ратове у свету, пригрлиле су еволуцију и одбацују Бога као Створитеља, затварају очи пред жртвовањем милиона нерођених на жртвенику властите удобности, и углавном прихватају људске филозофије, док за Библију тврде да је мит и легенда.

Као што су се становници Јерусалима изругивали Јеремији, тако се и тзв. хришћанство данас изругује Јеховиним сведоцима. Упозорење Сведока о долазећем уништењу у Армагедону одбацује се као безвредно. У тзв. хришћанству говоре: ’Бог није заинтересован за Земљу.‘ ’Нека он управља небом; ми ћемо управљати Земљом. Уколико Армагедон и дође, то неће бити за време наше генерације. Ту причу смо чули и раније. Томе нећемо насести!‘

Да ли ће се историја поновити? Хоће ли опет милиони људи утврдити да је било касније него што су мислили?