Да ли је касније него што мислиш?

ТРИ дана пре своје смрти, Исус је у Јерусалиму био врло запослен, и тај се дан показао од највеће важности за хришћане који сада живе. Он је у храму поучавао, одбијајући многе смицалице у које су га покушали намамити јеврејске верске вође. Коначно је књижевницима и фарисејима упутио оштру оптужбу која их је обележила као гује и лицемере који иду ка Гехени (Матеј, поглавља 22, 23).

Док је напуштао подручје храма, један ученик му је рекао: ”Учитељу гле, какво је камење и каква грађевина! Исус му одговори: Видиш ли ове велике грађевине!... Ни камен на камену неће овде остати који се неће разметнути“ (Марко 13:1, 2). Затим је Исус по последњи пут напустио храм, спустио се у долину Кидрон, прешао је, и успео се на обронке Маслинске горе.

Док је тако седео на гори окупан касним поподневним сунчевим зрацима, с погледом на храм на брду Морији с друге стране долине, насамо су му приступили Петар, Јаков, Јован и Андрија. Замишљени над речима о рушењу храма, упитали су: ”Кажи нам кад ће то бити и шта ће бити знак твоје присутности и свршетка система ствари?“ (Матеј 24:3, New World Translation; Марко 13:3, 4). Одговор који им је тог поподнева дао на Маслинској гори за нас је од највеће важности. Он нас може одвратити од тога да предуго чекамо са размишљањем о ’свршетку система ствари‘.

Њихово је питање било двојако. Један део се односио на крај храма и јеврејског система; други део се односио на Исусову будућу присутност у улози Краља и на свршетак овог садашњег система ствари. Исус је својим одговором обухватио оба, што је записано у 24. и 25. поглављу Матеја, 13. поглављу Марка и 21. поглављу Луке. (Види такође Откривење 6:1-8). Говорећи о свршетку овог садашњег света, или система ствари, Исус је описао неколико појава које ће, узете заједно,  бити сложени знак који означава последње дане. Да ли се тај сложени знак испуњава? Ставља ли нас он у последње дане о којима говори Библија? Упозорава ли нас његово испуњење да би могло бити касније него што мислимо?

Једно обележје сложеног знака који је дао Исус је: ”Устаће народ на народ и краљевство на краљевство“ (Матеј 24:7). Године 1914. почео је први светски рат. У тој деценији Јеховини сведоци су били на опрезу. Зашто? Још у децембру 1879. године, 35 година пре избијања рата, часопис Кула стражара је на темељу библијске хронологије говорио, да ће 1914. година бити кључна година у људској историји. Да ли је тај рат, први рат заиста светских размера, у коме је учествовало 28 нација и у коме је било убијено 14 милиона особа, могао бити печетак догађаја који ће испунити Исусов сложени знак краја? Хоће ли уследити и друга обележја знака?

У ’откривењу Исуса Христа‘ проречена је ова иста крвава купка. Овде коњ пламене боје и његов јахач ’узимају мир са земље‘ (Откривење 1:1; 6:4, NW). То се од 1914. до 1918. свакако и догодило. Али, I светски рат је био само почетак. Године 1939. је започео II светски рат. У тај сукоб било је увучено педесет и девет нација, а убијено је око 50 милиона људи. Током 45 година после II светског рата било је вођено преко 125 ратова у којима је погинуло преко 20 милиона људи.

Следеће обележје тог знака је: ”Биће глади“ (Матеј 24:7). Глад је била врло раширена у току и после I светског рата. Један извештај наводи преко 60 већих глади од 1914, које су однеле много милиона живота. Штавише, чак и сада сваког дана умире 40 000 деце од неисхрањености и болести које би се могле превентивно спречити.

”Биће јаких земљотреса“ (Лука 21:11). Они су потресали земљу након што је почео I светски рат. Године 1915. је у Италији потрес однео 32 610 живота; други је 1920. у Кини побио 200 000 људи; у Јапану је 1923. погинуло 99 300 људи; у данашњем Пакистану је 1935. 25 000 људи изгубило живот; у Турској је 1939. нестало 32 700 људских живота; у Перуу је 1970. било убијено 66 800 особа; у Кини је 1976. умрло 240 000 људи (неки кажу 800 000). У Јерменији је 1988. 25 000 људи изгубило живот. Од 1914. заиста је било великих потреса!

”По многим местима биће куге“ (Лука 21:11). Током 1918. и 1919. оболело је око 1 000 000 000 људи од шпанске грознице, а умрло је више од 20 000 000 људи. Али, то је био само почетак. Земље у развоју настављају нападати болести попут маларије, билхарциозе, речног слепила, акутне дијареје и других које онеспособљавају и убијају стотине милиона људи. Даље, срчана обољења и рак узимају милионе даљњих живота. Полно преносиве болести пустоше човечанство. Велики страх у многа срца је данас унела пошаст звана сида, за коју се процењује да сваког минута зарази нову жртву, а лека још нема на видику.

’Безакоње ће се умножити‘ (Матеј 24:12, ДК). Безакоње је измакло контроли још од 1914. године, а данас је експлозивно. Новински наслови и радио-телевизијске вести обилују убиствима, силовањима, пљачкама, ратовима банди. Бесмислено насиље несметано дивља. У Сједињеним Државама злочинац испаљује стотину метака из аутоматске пушке у групу школске деце — 5 мртвих, 29 рањених. У Енглеској суманут човек аутоматском пушком АК-47 убија 16 особа. У Канади је неки женомрзац отишао у Монтреалски универзитет и убио 14 жена. Такви су људи попут вукова, лавова, дивљих звери, неразумних животиња, рођених да се лове и уништавају. (Упореди Езекјел 22:27; Софонија 3:3; 2. Петрова 2:12.)

”Људи ће умирати од страха у очекивању онога што ће задесити свијет“ (Лука 21:26, Ст). Недуго после експлозије  прве атомске бомбе, атомски физичар Harold C. Urey је рекао о будућности: ”Јешћемо страх, сањати страх, живети у страху и умирати у страху.“ Страху од нуклеарног рата надодан је страх од криминала, глади, економске нестабилности, слома морала, распада породице, загађења Земље. Заиста, тешка времена која пред нама пролазе у дневној штампи и телевизијским вестима свуда сеју страх.

Апостол Павле је такође писао о стању које ће преовладавати у последњим данима овог система ствари. ”Знај да ће“, писао је, ”у последње дане настати тешка времена, јер ће људи постати себични, лакоми, ташти, охоли, хулници, непокорни родитељима, неблагодарни, недушевни, неосетљиви, неверни, клеветници, неуздржници, свирепи, непријатељи добрих људи, издајници, нагли, надувени, и који ће више марити за сласти него за Бога, који ће имати изглед побожности, али одбацивши оно што чини силу њезину. Клони се таквих“ (2. Тимотеју 3:1-5).

”Све стоји као од почетка створења“?

Апостол Петар је предсказао друго обележје последњих дана: ”Знајући пре свега да ће у последње дане појавити се ругачи који ће живети по својим страстима, и говорити: ’Где је обећање појављења његова? јер од кад оци помреше, све стоји као од почетка створења‘“ (2. Петрова 3:3, 4).

Данас, кад се поставља питање у вези последњих дана, многи људи испуњавају Петрове пророчанске речи јер се изругују и говоре: ’Ма, све су се те ствари и пре догађале. То је само историја која се понавља.‘ Они одбацују упозорење, и даље живе ”према властитим пожудама“. Они ”хотимично“ занемарују испуњење пророчанстава која тако јасно означавају последње дане (2. Петрова 3:5, Ст).

Упркос томе, различита обележја сложеног знака који је предсказао Исус нису никада пре била испуњена сва заједно у тако кратком временском раздобљу и са таквим интензитетом и са таквим далекосежним последицама. (Види на пример Матеј 24:3-12; Марко 13:3-8; Лука 21:10, 11, 25, 26.) Ми бисмо ипак посебно желели усмерити пажњу на једно предсказано обележје последњих дана, које је описано у Откривењу.

Обратимо пажњу Откривењу 11:18. Тамо стоји да ће Јехова, кад Христово Краљевство почне владати и кад народи буду гневни и дође време одређено за суд, ’уништити оне који земљу уништавају‘ (NW). Не уништава ли загађивање данас околину? Истина, људи су одувек искоришћавали земљина богатства како би се обогатили. Међутим, никада нису били у положају да униште Земљу као настањену планету. Сада, услед развоја научне технологије после 1914. године, људи поседују ту моћ, и у својој грабежљивој трци за богатством они заиста уништавају Земљу, загађујући околину и доводећи у опасност њену способност да подржава живот.

Похлепно, материјалистичко друштво то данас ради алармантном брзином. Ево неких грозота које су резултат тога: киселе кише, глобално загрејавање, рупе у озонском омотачу, пренатрпаност смећем, сметишта токсичних материја, нуклеарни отпад, изливи нафте, отворене канализације, угроженост животињских врста, мртва језера, загађене подземне воде, уништене шуме, загађено тло, уништени површински слој земље, смог који оштећује дрвеће, усеве и људско здравље.

Професор Barry Commoner каже: ”Ја верујем да ће даљње загађивање Земље, уколико се не доведе под контролу, на крају уништити прикладност ове планете за људски живот... Тешкоћа не лежи у научном незнању, већ у свесној похлепи.“ Књига State of the World 1987 износи на 5. страници: ”Распон људских активности почео је претити настањивости  саме Земље.“ У Сједињеним Државама је 1990. године на телевизијском програму била велика серија под називом ”Трка за спас планете“.

Човек неће никада зауставити загађивање; Бог хоће, кад уништи оне који уништавају Земљу. Бог ће то учинити заједно са својим небеским Фелдмаршалом, Христом Исусом, тако што ће извршити суд над овим материјалистичким народима у коначном рату у Армагедону (Откривење 16:14, 16; 19:11-21).

На крају, размотри значајно обележје Исусовог пророчанства о последњим данима: ”Ова Радосна вијест о Краљевству проповиједат ће се по свему свијету“ (Матеј 24:14, Ст). Та радосна, добра вест говори о томе да Божје Краљевство сада влада на небесима и да ће оно ускоро кренути у акцију да уништи овај зли систем и поново успостави Рај на Земљи. Ова добра вест се проповедала и пре, али никада по читавој настањеној Земљи. Међутим, од 1914. Јеховини сведоци то раде упркос прогонству које је Исус прорекао — државним забранама, насиљу руље, затварању, мучењу и многим смртним случајевима.

Године 1919. било је 4 000 Јеховиних сведока који су проповедали ову добру вест. Њихов је број стално растао, тако да је прошле године преко 4 000 000 проповедало у 212 земаља, на око 200 језика, распачавајући стотине милиона Библија, књига и часописа, водећи милионе библијских студија у домовима заинтересованих особа, и одржавајући конгресе на великим стадионима по целом свету. Ово огромно проповедање еванђеља никако није обављено пре 1914. године. Успеси у мери у којој су постигнути захтевали су савремене, врло брзе штампарске машине, превозна средства, компјутере, телефакс, а такође и комуникације које су доступне једино у ово савремено доба.

Јерусалим Јеремијиног времена био је упозорен на долазеће уништење; његови становници су се само изругивали, а било је касније него што су мислили. Данас се оглашава далеко веће упозорење о уништењу у Армагедону, и то са обиљем доказа (Откривење 14:6, 7, 17-20). Милиони се на то оглушују. Али, време истиче; касније је него што они мисле. Да ли је касније него што ти мислиш?

[Слика на 7. страни]

У Јеремијино време је било касније него што су мислили