Питања читалаца

◼ У Јовану 18:15 спомиње се ученик који је био познат првосвештенику. Да ли је то исти ученик који је раније побегао ”го“, како се извештава у Марку 14:51, 52?

Не, изгледа да је особа која је била позната првосвештенику био апостол Јован, док је ученик Марко био тај који је побегао ”го“.

Узимајући у обзир временски развој догађаја, започнимо с Гетсиманским вртом. Кад је Исус Христ био ухваћен, апостоли су реаговали у страху. ”Тада га сви напустише и побегоше.“ Одмах следећи стих Марковог извештаја повлачи контраст: ”За њим иђаше неки младић огрнут платном по голом телу. Ухватише оног младића, али он пусти платно, и го̂ побеже од њих.“ (Марко 14:50-52).

Дакле, почетна реакција 11 апостола у супротности је са овим неименованим учеником. Зато је логичан закључак да он није био један од апостола. Овај догађај записан је само у еванђељу које је написао рани ученик Јован Марко, Барнабин нећак. Дакле, постоји разлог да се верује како је Марко био ’неки младић‘ који је почео следити ухваћеног Исуса, али који је побегао без своје хаљине за покривање кад је светина покушала и њега да ухвати (Дела 4:36; 12:12, 25; Колошанима 4:10).

Другом приликом те ноћи, апостол Петар је такође следио Исуса, на сигурној удаљености. У том смислу постоји одређена сличност; млади ученик (Марко) почео је да следи Исуса, али је престао, док су касније два апостола која су побегла наставила да следе свог ухваћеног Учитеља. У еванђељу апостола Јована читамо: ”За Исусом иђаше Симон Петар и други ученик. Тај ученик беше познат код првосвештеника, и он уђе с Исусом у двор првосвештеников,...“ (Јован 18:15).

Апостол Јован користи име ”Јован“ у вези са Јованом Крститељем, али себе никад не спомиње по имену. На пример, он пише: ”Ово је тај ученик што свједочи за ово и написа ово.“ Слично томе: ”Онај који ово видје свједочи — његово је свједочанство истинито, и он зна да говори право“ (Јован 21:24; 19:35, Ст). Споменимо такође Јована 13:23: ”Један од ученика његових кога Исус љубљаше сеђаше за трпезом наслоњен на крило Исусово“. Било је то непосредно пре Исусовог хватања. Касније тог дана Исус, који је био прибијен на стуб, изабрао је ученика о ком Јован говори на сличан начин: ”Угледавши Исус матер своју, и поред ње ученика кога он љубљаше, рече матери својој: ’Жено, ено ти сина!‘ Затим рече ученику: ’Ето ти матере!‘ (Јован 19:26, 27; упореди Јован 21:7, 20.)

То исто обележје да не именује себе видљиво је у Јовану 18:15. Осим тога, Јован и Петар су повезани у извештају из Јована 20:2-8, у ком се говори о догађајима после ускрсења. Ове назнаке указују да је апостол Јован био ”тај ученик [који] беше познат код првосвештеника“. Библија не даје пропратну информацију о томе како је галилејски апостол (Јован) могао упознати великог свештеника и бити му познат. Али будући да су га укућани великог свештеника познавали, Јовану је било могуће да мимо вратара дође у двориште, и исто тако омогући Петру да и он уђе.