Прорачунати трошак пресељења у богату земљу

ПРИЗОР у конзулатима широм земаља у развоју је свакидашњи: чекаоница препуна људи који нервозно очекују да буду позвани на разговор. На темељу тог кратког али важног разговора биће одлучено могу ли они добити визу за неку индустријализовану земљу на Западу. Многи верују да ће то бити њихова карта према благостању. ”Четири године сам тешко радио, и нисам себи могао дозволити чак ни радио“, жалио се један младић из Западне Африке. ”Да сам био у Енглеској или Сједињеним Државама, сада бих поседовао аутомобил и властиту кућу.“

Није тешко разумети зашто многи у сиромашним, неразвијеним државама имају такво мишљење. Они тешко долазе до запослења, и плата је мала. Инфлација гута уштеђевину. Станова нема довољно и пренатрпани су. Људи носе одећу коју су одбацили они из богатијих земаља. Многи се осећају као да пропадају у економски живи песак.

А како само привлачи богати Запад! Један младић из Сијера Леоне је рекао: ”Неки који су отишли у иностранство враћају се и причају нам искуства која нас охрабрују да и сами одемо и видимо индустријализоване земље. Кажу да мораш тешко радити, али можеш добро зарадити за своје уздржавање и чак набавити неке луксузне ствари, попут аутомобила. И ако се вратиш натраг са око две хиљаде долара, можеш отворити бизнис и оженити се.“

Није изненађујуће што неке Божје слуге слично размишљају. Једна сестра из Африке је рекла: ”Ми млади у Божјој организацији слушамо разговоре о томе како је добро онима који су отишли у иностранство. Зато се понекад питам: ’А како је са мном? Зашто да ја трпим овде? Да ли да идем или останем?‘“

Ако живиш у сиромашној земљи, можда би такође желео знати хоће ли пресељење побољшати квалитет твог живљења. Међутим, имиграција у страну земљу је огроман подухват, скуп и озбиљан корак. То би могло укључивати учење новог језика, стицање квалификација за ново запослење, прилагођавање новој култури, подношење предрасуда које многи показују према странцима и привикавање на сасвим нови начин живота. Ипак, многим је хришћанима то успело и доказали су се као прави ослонац у скупштинама у својој новој домовини, служећи као примерни објавитељи, пионири, старешине и слуге помоћници.

Додуше, није свима било тако добро. Притисци и емигрантске напетости довеле су код неких до духовног слома. Очигледно је, дакле, да до таквог пресељења не би смело доћи без озбиљног размишљања у молитви. Библија даје савет у Пословицама 3:5, 6: ”Свим се срцем својим уздај у Господа, а на своју мисао немој се ослањати. Познај га на свим путевима својим и он ће ти стазе твоје уравнити.“ Да, ти желиш бити сигуран да делујеш у складу с Јеховином вољом (Јаков 4:13-15). Исус је дао практичан савет да ти у томе помогне кад је препоручио својим слушаоцима да ’прорачунају трошак‘ (Лука 14:28, Ст). То укључује више од разматрања финансијске стране. То значи прорачунати могуће трошкове емигрирања.

 Реалности живота у иностранству

Пре него што се било где преселиш, требало би да имаш добру, реалну замисао о томе што те очекује кад стигнеш тамо. Ако је могуће, посети претходно ту земљу и сам погледај какви су услови. У противном ћеш морати да се ослониш на информацију из друге руке. У Библији се опомиње. ”Ко је год неискусан верује свакој речи, а оштроуман промишља о својим корацима“ (Пословице 14:15, NW).

Неки су све што знају о животу у Западним земљама сазнали из филмова и телевизијског програма. Они зато верују да је свако тамо имућан, да вози нови аутомобил и живи у луксузној кући. Ипак, реалност је сасвим друкчија. Многе богате земље имају алармантни степен сиромаштва, стамбених проблема и незапослености. Уз то, многи од најсиромашнијих становника су управо нови имигранти. Конзулатски службеник амбасаде САД у једној сиромашној држави објашњава: ”Људи себи напросто не могу представити како је тешко уклопити се у Америци. Многи шаљу писма кући пишући како им је добро — како су купили два аутомобила и кућу — али у стварности, заиста се муче.“

Ситуација је и другде слична. Господин Sahr Sorie је западноафрички педагог који је живео и студирао у Лондону. Он је коментарисао: ”Није лако преселити се из Африке и настанити се у Енглеској. Врло много имиграната живи веома сиромашно. На њиховим лицима можеш видети обрисе патње. Многи увиђају како је тешко прикупити 20 пенија за телефонски разговор. Они често деле једнокреветну собу с многим другима, са сасвим малом грејалицом која им одржава топлину. Могу добити послове који доликују само слугама, а и тада им то није довољно да би подмирили своје рачуне. Они који напуштају Африку да би побегли од сиромаштва често се нађу у горем положају у сиротињским четвртима Европе.“

Финансијски притисци који прате оне који су се уклопили у новој земљи могу лако загушити нечију духовност (Матеј 13:22). Додуше, у Библији се препоручује марљив рад (Пословице 10:4; 13:4). Али, многи који одлазе у иностранство присиљени су да преузму два или три запослења, како би остварили своје финансијске циљеве — или како би једноставно саставили крај с крајем. Тако им остане мало или скоро ништа времена за обожавање Бога. Занемарују хришћанске састанке, проучавање Библије, и преношење библијских истина другима. Речи Исуса Христа потврђују трагичну истину: ”Не можете служити Богу и богатству!“ (Матеј 6:24, Ст).

Морални притисци

Такође би требало да промислиш о моралној клими која те очекује у новој земљи. Библија нас извештава да је Лот изабрао живот у области Јордана. С материјалног становишта, изгледало је да је његова одлука мудра, јер је ”добро посвуда [била] натапана сва Јорданска долина, као какав врт Јахвин“ (Постанак 13:10, Ст). Међутим, Лотови нови суседи били су ”сами грешници против Јахве“ — сексуално изопачени људи! (Постанак 13:13, Ст). То је имало за последицу да ”је тај праведник оним што је видео и чуо док је становао међу њима дан за даном мучио своју праведну душу због њихових безаконитих дела“ (2. Петрова 2:8, NW).

Слично би и данас пресељење на Запад могло тебе и твоју породицу изложити моралним притисцима и искушењима која су интензивнија него у твојој домовини. Осим тога, старијим људима се можда не би исказивало поштовање које су имали код куће. Можда се тамо не подстиче на поштовање родитеља. Суседи би се могли слабо интересовати једни за друге. На који начин би такви притисци могли штетити теби и твојој породици? То је нешто о чему би требало размислити уз молитву.

 Одсутни родитељи

Неки родитељи су се одлучили да оставе своју породицу код куће и сами отпутују у иностранство. Они планирају да доведу своју породицу кад се сместе, или можда да се врате кући с много новца. Да ли је такво поступање мудро?

Библија обавезује родитеље да се брину за материјалне потребе својих породица, и у неким крајњим случајевима, родитељу можда не преостаје друго него да ради у иностранству како би удовољио тој потреби (1. Тимотеју 5:8). Ипак, родитељи су такође дужни да брину за духовне потребе своје породице. Божја реч каже: ”Ви очеви, не раздражујте своју децу, него их надаље одгајајте стегом и Јеховиним усмеравањем мишљења“ (Ефешанима 6:4, NW).

Да ли може отац то чинити делотворно ако је месецима или понекад годинама одвојен од своје породице? Вероватно не. Зато би морао да размислиш да ли су било које остварене материјалне погодности вредне последица које твоја одсутност може проузрочити код твоје деце. Осим тога, досељеници често увиђају да нипошто није тако лако ”обогатити се“ као што су мислили. Ако досељеник није у могућности да својој породици плати пут, одвојеност би могла да потраје годинама. То би пак могло изазвати озбиљне моралне опасности. (Упореди 1. Коринћанима 7:1-5). Жалосно, али ипак неки су под таквим тешким околностима подлегли полном неморалу.

Имати поверење у Божје припреме

Пошто се економске прилике у свету погоршавају, добро је да се сетимо да Божје слуге не би требало да се прибојавају да ће бити остављени. Исус је рекао: ”Не узнемиравајте се дакле и не реците: Шта ћемо јести?, шта ћемо пити?, чим ћемо се оденути? Јер све то паганци траже. Отац ваш небески зна да вам све то треба. Старајте се најпре за краљевство Божје и за правду његову, а оно ће вам се све додати!“ (Матеј 6:31-33).

Јеховини сведоци данас служе интересима Божјег Краљевства тиме што ревно објављују добру вест (Матеј 24:14; 28:19, 20). У многим сиромашним државама постоји велика потреба за објавитељима Краљевства. Нарочито постоји потреба за зрелим старешинама и слугама помоћницима. Уместо да одлазе у економски напредну земљу где потреба није тако велика, многи су радије остали у својој домовини. Како су неки од њих живели?

Алетија, из Западне Африке, која већ 30 година служи у пуновременој служби у својој домовини, рекла је следеће: ”Имала сам повољну прилику да живим у иностранству. Нисам отишла, јер волим да будем са својим народом и рођацима. Радујем се помажући им да упознају истину тако да заједно можемо служити Јехови. Ништа нисам пропустила што сам остала овде и ни за чим не жалим.“

Винифред такође живи у једној афричкој земљи. Физички квалитет живота је тамо оцењен као један од најнижих у свету. Али, после 42 године пуновремене пионирске службе она каже: ”Није увек лако економично расподелити средства. Сатана се труди да отежа ствари, али се Јехова увек бринуо за мене и пазио на моје потребе.“

 У древна времена Аврахам је био ”потпуно уверен да што [Бог] обећа може и учинити“ (Римљанима 4:21). Да ли си и ти исто тако уверен да Јехова може испунити своје обећање и бринути о теби ако стављаш интересе Краљевства на прво место у свом животу? Слажеш ли се с псалмистом који је написао: ”Милији ми је закон уста твојих [Божјих] него хиљаде злата и сребра“ (Псалам 119:72). Треба ли можда потпуније да примењујеш савет апостола Павла? Он је у 1. Тимотеју 6:8 написао: ”И кад имамо храну и одећу, треба с овим да смо задовољни!“ Зар не би било мудрије, уместо да тражиш нову околину, да боље искористиш своју садашњу?

Економске прилике у многим земљама могу хришћанима проузрочити огромне потешкоће. Зато, ако породица одлучи да се одсели, након што је размотрила све укључене факторе, нема разлога за друге да буду критични (Галатима 6:5). Они који остају могу наставити да траже Јеховину помоћ у подношењу потешкоћа које доноси овај систем, док се радују духовним благословима које им Бог даје. Сетимо се да ће ускоро неправде и неправедности овог света бити исправљене под Божјим Краљевством. Тада ће бити онако како је написао псалмиста: ”Отвараш [Јехова] руку своју, и обилно ситиш све што живот има“ (Псалам 145:16).