Пређи на садржај

Пређи на садржај

Човечанство у потрази за Богом

Човечанство у потрази за Богом

Човечанство у потрази за Богом

ЗАШТО је нама, Јеховиним сведоцима, дат ”чист језик“? Сигурно не да би га задржали само за себе. И не зато да бисмо, попут тзв. хришћанства, уживали у удобном начину живота и мекопутном, компромисном начину поступања, него да бисмо ”сви призивали име Јеховино и служили му раме уз раме“ (Цефанија 3:9NW). Да, чист језик укључује активност раме уз раме с милионима наше хришћанске браће и сестара — свих раса, нација и језика — који верно проповедају добру вест пре него што дође крај (Марко 13:10; Римљанима 13:11; Откривење 14:6, 7).

Наше проповедање данас понекад представља неуобичајене изазове. Зашто? Током 20. века дошло је до масовних кретања људи као последица ратова, тлачења и економских притисака, и других разлога. Последица је да су људи многих језика и религија прешли у културе које нису њихове. Тако су многи Хиндуси, будисти и муслимани прешли у Западни свет. Док говоримо чист језик од куће до куће, сусрећемо се с тим људима. Понекад смо збуњени јер тако мало знамо о њиховом религиозном пореклу. Шта се може учинити обзиром на то? (Упореди Дела 2:5-11.)

Како истину преносимо муслиману или Јевреју? Како се они међусобно разликују? Шта уствари верује Хиндус? Зашто Сики носе турбане? Која је њихова света књига? Како се будист разликује од Хиндуса? Шта верују јапански шинтоисти? Верују ли кинески таоисти или конфучијанисти у Бога? Како се ортодоксни Јевреј разликује од реформског или конзервативног Јевреја? Да бисмо успоставили контакт с том великом разноликошћу људи, пре свега морамо разумети њихово гледиште, а затим знати да их на љубазан и тактичан начин усмеримо правом Богу Јехови (Дела 17:22-23; 1. Коринћанима 9:19-23; Колошанима 4:6).

Као помоћ да бисмо имали јасније разумевање других религија, њихових наука и њихове историјске позадине, Друштво Кула стражара је широм света, за време одржавања конгреса ”Чист језик“ 1990. године, објавило излажење нове публикације под насловом Mankind’s Search for God (Човечанство у потрази за Богом). Опремљени тим средством, бићемо боље оспособљени да проповедамо људима ван хришћанства као и самим хришћанима.

Практично средство

Та књига има 384 странице и садржи 16 поглавља која се односе на историју људске потраге за Богом током протеклих 6 000 година. Одговара на стотине питања о религијама света. Ево неких од њих: Који чиниоци обично одређују којој ће религији неко припадати? Зашто није погрешно испитивати друге вере? Које су сличности између римокатолицизма и будизма? Коју улогу у многим религијама играју митови? Зашто многи верују у магију, спиритизам и астрологију? Зашто Хиндуси имају тако много богова и богиња? Како се Сики разликују од Хиндуса? Ко је био Буда и шта је научавао? Зашто је шинтоизам углавном јапанска религија? Зашто Јевреји имају и усмени и писани закон? По чему знамо да Христ није мит? По чему се Куран разликује од Библије? Зашто католици кажу да је Петар био први папа? Зашто је католички свештеник Лутер прекинуо са Римокатоличком црквом?

Питања су скоро бесконачна, а ова књига садржи сажете одговоре, тако да можемо делотворније проповедати људима с толиким и разноврсним верским пореклима. Књига признаје да многи људи имају своју властиту религију и да је она врло лична ствар. Ипак, на 8. страници она наводи: ”Практично од самог рођења религиозне и етичке идеје су усађене у нашу свест од стране наших родитеља и рођака. Ради тога, обично следимо религиозне узоре наших родитеља, дедова и бака.“ То значи да су ”у многим случајевима други одабрали религију за нас. Она је била једноставно ствар места и времена нашег рођења“. (Упореди Филипљанима 3:4-6.)

Књига затим поставља логично питање: ”Да ли је разумно прихватити да религија наметнута начијим рођењем нужно представља целу истину?“ Дакле, свако је охрабрен да објективно истражи друге религије. У том погледу је на 10. страници наведено: ”Разумевање међусобних гледишта може водити до значајније комуникације и разговора између људи различитих вера.“ Затим наставља: ”Истина је да се људи јако разликују обзиром на своја веровања, међутим, не постоји темељ за мржњу према некоме само зато што он или она има другачије гледиште“ (Матеј 5:43, 44).

Једно од темељних питања које се протеже кроз целу књигу је: Има ли човек бесмртну душу која преживљава његову смрт и наставља да живи у другом животу? У једном или другом облику, скоро свака религија учи овакву замисао. Mankind’s Search for God наводи на 52. страници: ”У својој потрази за Богом човек се хватао за сламке, занесен илузијом о бесмртности... Веровање у бесмртну душу и последичне варијације је наслеђе које је стигло до нас кроз хиљадугодишта.“ Остала питања су: Постоји ли место као што је пакао где се муче душе? Која је истинска нада за мртве? Постоји ли само један Бог или има много богова? (Постање 2:7; Езекјел 18:4).

Темељ за библијске студије

У више или мање хронолошком реду њиховог појављивања на светској сцени, књига разматра развој већих религија човечанства — хиндуизма, будизма, таоизма, конфучијанизма, шинтоизма, јудаизма, хришћанства, тзв. хришћанства и ислама. У сваком поглављу су цитиране свете књиге тих религија, тако да сваки искрени верник може лично проверити цитате. За поглавље о исламу употребљена су три различита енглеска превода Курана. Најновији превод Jewish Publication Society, Tanakh — A New Translation of the Holy Scriptures, цитиран је у поглављу о јудаизму. (Упореди Дела 17:28; Титу 1:12.)

Шта се у овој књизи налази за атеисте и агностике? У 14. поглављу обрађује се данашње неверовање у Бога и зашто Јеховини сведоци знају да Бог постоји. У сваком поглављу читалац се упућује на Библију. Дакле, коришћењем публикације Mankind’s Search for God боље смо опремљени да започнемо библијске студије с људима било које вере или с онима који тврде да немају уопште никакву веру. Она о свакој религији говори с поштовањем и тактично, али поставља питања која особу могу довести ка Јехови и истини. За оне који искрено траже Бога, ова књига биће прави благослов (Псалам 83:18; Јован 8:31, 32; 2. Тимотеју 3:16, 17).

У свако поглавље укључени су поучни оквири. На пример, на 226. и 227. страници налази се оквир под насловом ”Јудаизам — Религија многих израза“, који објашњава веће поделе унутар јеврејске вере. Под називом ”Хиндуизам — Потрага за ослобођењем“, на 116. и 117. страници налази се оквир ”Хиндуизам — Неки богови и богиње“. Он даје преглед само неколико од више од 330 милиона богова које обожавају Хиндуси. Верују ли будисти у Бога према западњачком схватању тог израза? Оквир ”Будизам и Бог“ на 145. страници одговара на то питање. Књига такође садржи практичан индекс за брзо упућивање на важније теме. Библиографија главних извора коришћених приликом истраживања такође је темељ за даљње проучавање ако неко жели више детаља.

Књига садржи више од 200 фотографија и илустрација, али оне нису ту само због украса. Свака илустрација има поучну сврху како би боље објаснила религију која се разматра. На пример, на 238. страници налази се низ фотографија које приказују нека од поређења о којима је Исус поучавао. Даље, ту је и низ од пет слика које такође приказују различите облике Христове службе — његова чуда, његово преображење, жртвену смрт и опуномоћење својих ученика да проповедају по целом свету.

На 289. страници налази се низ фотографија занимљивих за муслимане. Оне воде посматрача у Меку, у највећу џамију где се налази Кааба (Ћаба) и стварни црни камен који обожавају муслимани. Разна обожавања будиста приказана су на 157. страници. Хиндусе ће интересовати да виде слике њихових народних богова Ганеша и Кришне на 96. и 117. страници.

Консултовани су способни хришћански проповедници широм света како би се постигао усмерени приступ свакој главној религији. На пример, вредан материјал за поглавља о јудаизму и бахаизму стигао је из Израела. Сведоци у муслиманским земљама пажљиво су прегледали садржај поглавља о исламу. Корисно усмерење обзиром на хиндуизам, сикизам и џаинизам стигло је из Индије. Проповедници на Оријенту проверили су да ли је исправно поглавље о шинтоизму, а дали су савет и у вези будизма, таоизма и конфучијанизма.

Пошто је у овој књизи свака религија тако пажљиво обрађена, онима који је поседују на свом језику биће могуће да започну библијске студије на темељу поглавља која одговарају религиозном пореклу сваке особе. Затим се може прећи на поглавље које говори о успону раног хришћанства и разлозима за веровање да је Христ прави Божји Посланик, онај који је употребљен да привуче човечанство к Богу. Ту су и поглавља која објашњавају како је дошло до отпада, што је довело до многих подела и секта у тзв. хришћанству. Последња два поглавља показују како је право обожавање обновљено у овим последњим данима и шта непосредна будућност доноси за Вавилон Велики, Сатанино светско царство криве религије. Након тога указује се на нови свет и библијску наду у ускрсење (Јован 5:28, 29; 12:44-46; 14:6; Откривење 21:1-4).

То је заиста књига која би многима широм света требало да помогне да се приближе Богу, као што је навео Јаков у 4. поглављу свог писма, а у 8. стиху: ”Приближите се к Богу и он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, и прочистите своја срца, неодлучни“ (NW). Да, као што каже Исаија: ”Тражите Јехову, док се може наћи. Призивајте га, док показује да је близу“ (Исаија 55:6NW; Јован 6:44, 45).

Будимо, дакле, сви окренути у правом смеру, према Сувереном Господу свемира, Јехови Богу. Уз помоћ публикације Mankind’s Search for God помозимо још хиљадама да обожавају Јехову ”духом и истином“ (Јован 4:23, 24). Устрајмо у проналажењу оних који траже истину и говоримо им о Богу истине, јер се он заиста може наћи!

[Слике на 17. страни]

Човек је тражио Бога на многе начине

[Слика]

Уверени католици обраћају се Марији

[Слика]

Хиндус обожава реку Ганг

[Извор]

Harry Burdich, Transglobe Agency, Hamburg

[Слика]

Неки побожни Јевреји носе филактерије

[Извор]

GPO, Jerusalem

[Слика]

Муслимани ходочасте у Меку

[Извор]

Camerapix

[Слика]

Многи обожавају Буду

[Слике на 18. страни]

Исус је користио поређења да би помогао људима да пронађу правог Бога

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.