”Господов дан“

”НАДАХНУЋЕМ сам доспео у Господов дан“ (Откривење 1:10, NW). То је рекао остарели, горе приказани апостол Јован у првом поглављу библијске књиге Откривење. Његове речи помажу нам да одредимо време испуњења величанствених визија које он наставља да описује.

Ипак, не слажу се сви са овим преводом Откривења 1:10. На пример, Немачки преводилац Библије Јорг Зинк ово преводи: ”Био сам испуњен светим духом — било је то у недељу.“ Међутим, већина превода Библије преводи грчки израз теи кириакеи хемераи са ”Господов дан“. Али, у фусноти многи тврде да се то односи на недељу. Да ли је то исправно?

Немачки Herders Bibelkommentar, католичко референтно дело, објашњава закључак који је у позадини овог размишљања, кад каже: ”Овде [у Откривењу 1:10] није дата напомена за Дан коначног суда, који је иначе познат као ’Дан Господов‘, већ за посебан дан у седмици. Рани хришћани почели су славити први дан седмице као дан својих најважнијих црквених обреда већ половином првог века (Дела 20:7; 1. Коринћанима 16:2).“ Ипак, два библијска стиха које цитира то референтно дело нипошто не доказују да су хришћани првог века сматрали први дан у седмици  ’даном својих најважнијих црквених обреда‘.

Први стих из Дела апостола 20:7 само извештава да су се Павле, његови судругови на путовању и хришћани из Троаде сакупили првог дана у седмици на оброку. Пошто је Павле одлазио идућег дана и неће моћи да их види неко време, искористио је предност прилике да им одржи опширан говор.

Други стих, 1. Коринћанима 16:2, подстакао је хришћане у Коринту да остављају на страну новац ”свакога првог дана у седмици“ да би имали шта да приложе онима који су у невољи у Јудеји (Ст). Научник Adolf Deissmann сматра да је тај дан можда био дан исплате. У сваком случају, Павлов савет био је практичан, пошто се новац могао брзо потрошити током седмице.

Нигде у Библији се не каже да су хришћани у апостолско време сматрали први дан седмице, данас назван недеља, неком врстом хришћанског сабата, даном који је одвојен искључиво за њихове редовне састанке за обожавање. Тек после смрти апостола на недељу је почело тако да се гледа и да се назива ”Господовим даном“. То је био део отпада, који су прорекли Христ и сами апостоли (Матеј 13:36-43; Дела 20:29, 30; 1. Јованова 2:18).

Шта је онда ”Господов дан“? Контекст Откривења 1:10 указује на Исуса као Господа чији је то дан. Божја реч означава изразе као што је ”дан Господа нашега Исуса Христа“ као време суђења човечанству и поновне успоставе Раја (1. Коринћанима 1:8; 15:24-26; Филипљанима 1:6, 10; 2:16).

Дакле, Hans Bruns је у праву кад у свом преводу са коментаром, Das Neue Testament (Нови Завет), каже: ”Неки тврде да он [Јован] овде говори о недељи, али је далеко вероватније да указује на славни Господов дан, на који се коначно односе сва његова каснија описивања.“ W. E. Vine каже: ”’Господов дан‘... је Дан његове видљиве осуде света.“ Lexikon zur Bibel (Лексикон Библије) од Fritza Rieneckera каже да се ”Господов дан“ јасно односи на ”судњи дан“.

Исправно разумевање израза ”Господов дан“ помаже нам да разумемо целу књигу Откривење. Штавише, очигледно је да је тај дан већ започео. Како је зато важно да сви ’чујемо речи овог пророчанства и држимо што је записано у њему‘ (Откривење 1:3, 19, NW).

[Слика на 27. страни]

Јасно и осавремењено објашњење сваког стиха књиге Откривење изнесено је у књизи ”Откривење — Близу је величанствени врхунац!“ Та привлачна помоћ за проучавање Библије доступна је преко Јеховиних сведока.