Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли је на помолу светски мир?

Да ли је на помолу светски мир?

Да ли је на помолу светски мир?

КРОЗ ЦЕЛУ историју није недостајало планова за мир и мировних декларација свих врста. Нажалост, показало се да је било исто толико ратова који су их поништавали. Док су мировни уговори и декларације доношени, већина људи није научила да се за њих превише занима.

Ипак, у протеклих неколико година многи посматрачи и аналитичари вести почели су сматрати да се нешто мења. Подстакли су могућност да је, упркос локалним проблемима, овог пута позорница можда постављена за светски мир. ”Нада за мирољубиво решење сукоба сада је јаче утемељена него у било којој другој години од завршетка другог светског рата“, изјавио је Међународни институт за мир у Стокхолму. Познати новински дописник је био подстакнут да на темељу бурних догађаја у Источној Европи изјави: ”Мир на Земљи сада изгледа вероватнији него у било које друго време од другог светског рата.“ Чак и часопис The Bulletin of the Atomic Scientist одражава такво расположење. Године 1988. он је помакао свој чувени ”сат Судњег дана“ са пет на шест минута пре поноћи, а затим, у априлу 1990, на десет минута пре поноћи.

Све је то проузрочило више оптимизма и радости пре избијања рата на Средњем истоку. Али чак и отада неки говоре да је хладном рату и трци у наоружању међу суперсилама дошао крај. Неки су размишљали шта да учине са свим новцем за који се владе надају да ће га уштедети од смањене потрошње за наоружање. Да ли је могуће да је заиста дошло време за трајни мир? Да ли су нације заиста научиле да ’прекују своје мачеве у плугове и своја копља у српове‘? (Исаија 2:4New World Translation). Шта показују чињенице?

Заборављени ратови

”Крај хладног рата и попуштање између Истока и Запада навело је неке да поверују како је мир одлука дана“, примећује лондонски The Economist. ”То није тачно. Да би се извукао из једног великог извора затегнутости, свет још увек има многе мале затегнутости.“ Које су те ”мале“ затегнутости или сукоби?

Ленцова Лабораторија за истраживање мира, независна истраживачка организација у САД, извештава да се у септембру 1990. широм света водило најмање 15 ратова. Ту није укључена ирачка инвазија Кувајта, будући да је извештај садржавао само ратове у којима је убијено најмање хиљаду људи годишње до тог времена. Неки од тих ратова трајали су 20 или више година. Сви они укупно су однели 2 900 000 живота, а већина тих жртава били су цивили. Тај број не укључује оне који су убијени у неким од најкрвавијих ратова који су окончани у протеклим годинама, као што су били они у Уганди, Авганистану и иранско-ирачки рат.

Скоро три милиона особа је убијено у времену у ком је свет наводно у миру! То је само по себи трагично. Међутим, још већа трагедија је што је већина тих ратова прошла готово незапажено и без жаљења од стране осталог света. Ти ратови могу се назвати заборављеним, јер је већина њих — државни удари, грађански ратови, револуције — вођена у једној или другој неразвијеној земљи. Већина људи у развијеним, индустријским земљама, није се пуно занимала за то што је у Судану убијено пола милиона, а у Анголи трећина милиона људи. Уствари, неки тврде да је свет у беспримерном раздобљу мира због тога што од завршетка другог светског рата није било ратова међу развијеним нацијама и да, упркос огромној затегнутости и наоружавању, суперсиле нису ратовале једна против друге.

Постоји ли нада за мир?

Ако мир једноставно значи да се не води свеопшти нуклеарни рат, тада неко вероватно може тврдити да су нације света већ имале извесног успеха у својим настојањима за постизање мира. Политика Mutual Assured Destruction (Узајамно зајамчено уништење) до сада је задржавала суперсиле. Међутим, да ли је то стварни мир? Како би то могло бити, кад људи живе у страху од тренутног и потпуног уништења? Како можемо говорити о миру кад су широм света животи многих људи угрожени, њихова средства за живот уништена, а њихов изглед за смисаон и испуњен живот избрисан ратовима, малим и великим?

Добитник Нобелове награде Elie Wiesel једном је написао: ”Од памтивека људи су говорили о миру а да га нису постигли. Недостаје ли нам једноставно довољно искуства? Иако говоримо о миру, ми водимо ратове. Понекад чак водимо рат у име мира.... Рат је можда толико велики део историје а да би икада могао бити уклоњен.“

А недавно је рат на Средњем истоку поново уздрмао илузију о миру. Може ли бити да човечанство једноставно тражи мир из погрешног извора?

[Слика на 3. страни]

”Ова генерација људи на земљи би могла да буде сведок доласка периода необоривог мира у историји цивилизације.“ (Совјетски председник Михаил Горбачов, на самиту у Вашингтону, мај 1990)

[Извор]

UPI/Bettmann Newsphotos

[Слике на 4. страни]

”Нови свет мира лежи пред нама ... свет где траје мир, где се тргује савесно и где је све што изгледа могуће заиста могуће.“ (Председник САД Џорџ Буш, на светском самиту о економији у Хјустону, Тексас, јул 1990.)

[Извор]

UPI/Bettmann Newsphotos

”Зидови који су некада ограничавали људе и идеје руше се. Европљани сами одлучују о својој властитој судбини. Они бирају слободу. Бирају економску независност. Бирају мир.“ (Декларација НАТО-а на самиту у Лондону, Енглеска, јул 1990.)

[Извор слике на 2. страни]

Фотографије на насловној страни: U.S.Naval Observatory photo (stars); NASA photo (earth)