Опонашати данас Божје милосрђе

”Али нека паднемо у руке Јахвине, јер је велико његово милосрђе“ (2. САМУЕЛОВА 24:14, ”Ст“).

1. Како се Давид осећао у погледу Божјег милосрђа, и зашто?

 КРАЉ ДАВИД је из искуства знао да је Јехова милосрднији од људи. Уверен да су Божји путеви, или правци, најбољи, Давид је желео да упозна Његове путеве и да хода у Његовој истини (1. Летописа 21:13; Псалам 25:4, 5). Осећаш ли и ти као Давид?

2. Који је савет Исус дао у Матеју 18:15-17 у вези поступања према озбиљном греху?

² Библија нам пружа увид у Божји начин размишљања, чак у таквим стварима као на пример шта би требало да учинимо ако неко греши према нама. Исус је својим апостолима, који ће касније постати хришћански надгледници, рекао: ”Ако твој брат почини грех, иди и разоткриј његову погрешку између себе и њега насамо. Ако те послуша, добио си свога брата.“ Кривица о којој се овде ради није била само лично омаловажавање, већ озбиљан грех, као што су превара или клеветање. Исус је рекао да, уколико неко тим кораком не реши ствар и ако су сведоци на располагању, онај против кога је учињен грех требало би да их доведе да потврде да је постојала кривица. Да ли је овај корак последње чему се може прибећи? Не. ”Ако [грешник] њих не послуша, реци скупштини. Ако не послуша ни скупштину, нека ти буде као човек из народа̂ и као порезник“ (Матеј 18:15-17, NW).

3. Шта је Исус мислио када је рекао да се с непокајничким преступником мора поступати ’као с човеком из народа̂ и као с порезником‘?

³ Као јевреји, требало је да апостоли разумеју шта значи односити се према грешнику као према ’човеку из народа̂ и као према порезнику‘. Јевреји су избегавали дружење с људима из народа̂, и презирали су Јевреје који су радили као  римски порезници a (Јован 4:9; Дела 10:28). Због тога је Исус саветовао ученике да морају престати да се друже с грешником, ако га је скупштина одбацила. Ипак, како то ускладити с Исусовим повременим дружењем с порезницима?

4. С обзиром на своје речи из Матеја 18:17, зашто је Исус могао имати посла с неким порезницима и грешницима?

⁴ У Луки 15:1 стоји: ”И сви су се порезници и грешници приближавали к њему да га чују“ (NW). Није сваки порезник или грешник био тамо, него ”сви“ у смислу многих. (Упореди Лука 4:40.) Који? Они који су се занимали да им се опросте греси. Неки од њих су већ раније били привучени вешћу Јована Крститеља о покајању (Лука 3:12; 7:29). Зато, кад су се други приближили Исусу, он својим проповедањем њима није повредио свој савет из Матеја 18:17. Запази да су ’многи порезници и грешници [чули Исуса] и почели га следити‘ (Марко 2:15, NW). То нису били они који су и даље желели да живе лошим начином живота, одбијајући сваку помоћ. Уместо тога, они су слушали Исусову вест и њихова су срца била дирнута. Чак и ако су још увек грешили, премда су се вероватно трудили да учине промене, ”врсни пастир“ је проповедајући им опонашао свог милосрдног Оца (Јован 10:14, NW).

Опроштење, хришћанска дужност

5. Које је основно Божје становиште с обзиром на опраштање?

⁵ У вези спремности нашег Оца да опрашта, имамо следећа срдачна обећања: ”Ако признајемо своје гријехе, вјеран је он и праведан: опростит ће нам гријехе и очистити нас од сваке неправедности.“ ”Ово вам пишем да не почините гријеха. Али ако тко и почини гријех, имамо заговорника код Оца: Исуса Криста, праведника“ (1. Иванова 1:9; 2:1, Ст). Да ли је у случају искључене особе могуће опраштање?

6. На који се начин може искљученој особи опростити и поново је примити?

⁶ Да. Приликом искључивања некога због непокајничког греха, старешине који заступају скупштину објашњавају му да има прилику да се покаје и прими Божје опроштење. Он може посећивати састанке у Краљевској дворани, где може чути библијско упутство које би му могло помоћи да се покаје. (Упореди 1. Коринћанима 14:23-25.) С временом, он може тражити да буде поново примљен у чисту скупштину. Затим, кад се старешине састану с њим, покушаће да установе да ли се покајао и оставио свој грешни начин поступања (Матеј 18:18). Ако је то случај, моћи ће да буде поново примљен, у складу са примером у 2. Коринћанима 2:5-8. У случају да је био искључен много година, мораће се више потрудити како би напредовао. Можда ће му после тога бити такође потребна поприлична помоћ да изгради своје библијско спознање и цењење како би постао духовно зрео хришћанин.

Враћање Јехови

7, 8. Који је пример Бог оставио у вези са својим прогнаним народом?

⁷ Али, смеју ли старешине саме да предузму било какву иницијативу и приђу особи која је искључена? Да. Из Библије је видљиво да се милосрђе не показује само негативним суздржавањем од кажњавања, већ често позитивним поступцима. Ми имамо Јеховин пример. Пре него што је послао свој неверни народ у прогонство, он је пророчански пружио изглед за њихов повратак: ”Памти то, Јакове и Израиљу, јер си мој слуга:... Расућу као облак пријеступе твоје, и гријехе твоје  као маглу; врати се к мени, јер сам те избавио“ (Исаија 44:21, 22, ДК).

⁸ Затим, у време прогонства, Јехова је предузео даљње кораке, поступајући на позитиван начин. Послао је пророке, своје посланике, да охрабри Израел да ’га траже и да га нађу‘ (Јеремија 29:1, 10-14). У Езекјелу 34:16, упоредио је себе с пастиром, а народ нације Израел с изгубљеним овцама: ”Потражићу изгубљену, довести натраг залуталу“ (Ст). У Јеремији 31:10, Јехова је такође сликовито приказао себе као пастира Израелаца. Не, он није описао себе као пастира који чека код тора да се изгубљена овца врати; уместо тога, он је приказао себе као пастира који тражи изгубљене. Запазимо да чак и кад је народ уопште био непокајнички изгнан, Бог је први подстакао настојање да се они врате. И у складу с Малахијом 3:6, Бог не би променио свој начин поступања у хришћанском уређењу.

9. Како се Божји пример следио у хришћанској скупштини?

⁹ Зар ово не указује на помисао како би могао постојати разлог за приступање некима који су искључени и који се можда сада кају? Сетимо се да је апостол Павле дао упутство да се одстрани зли из скупштине у Коринту. Касније је подстакао скупштину да учврсти своју љубав према том човеку због његовог покајања, које је довело до његовог каснијег поновног примања у скупштину (1. Коринћанима 5:9-13; 2. Коринћанима 2:5-11).

10. (а) Који разлог треба да подстакне свако настојање да се ступи у контакт с неким искљученим особама? (б) Зашто хришћански рођаци неће бити ти који ће први ступити у контакт?

¹⁰ У раније наведеној енциклопедији речено је: ’Темељни принцип за екскомуникацију требало је да заштити мерила групе: ”мало квасца цело тесто укисели“ (1. Коринћанима 5:6). Тај разлог је јасан у већини библијских и ванканонских списа, али брига за појединца, чак после искључења, била је темељ Павлове молбе у 2. Коринћанима 2:7-10.‘ (Наглашено од нас.) Дакле, логично је да овакву бригу треба данас да показују пастири стада (Дела 20:28; 1. Петрова 5:2). Бивши пријатељи и рођаци се могу надати да ће се искључени вратити, па ипак, из поштовања према заповести из 1. Коринћанима 5:11, они се не друже с особом која је искључена. b Они препуштају именованим пастирима да предузму иницијативу како би увидели да ли се таква особа занима за повратак.

11, 12. С којим искљученима неће чак ни старешине желети да ступе у контакт, али, које ипак смеју да посете?

¹¹ Чак и за старешине не би било прикладно да предузму иницијативу према неким искљученима, као што су отпадници, који ’говоре искривљене ствари да би одвукли ученике за собом‘. Они су ’лажни учитељи који покушавају унети разорне секте и искоришћавати скупштину лажним речима‘ (Дела 20:30; 2. Петрова 2:1, 3, NW). Библија такође не пружа никакав темељ за тражење искључених који су ратоборни или који активно подупиру преступање (2. Солуњанима 2:3; 1. Тимотеју 4:1; 2. Јованова 9-11; Јуда 4, 11).

¹² Ипак, многи искључени нису такви. Неко је можда престао с озбиљним преступањем, ради чега је искључен. Други је можда пушио, или је можда у прошлости прекомерно пио, али он сада не покушава навести друге на преступ. Присетимо се такође да је Бог, пре него што му се прогнани Израел обратио, послао посланике да их побуде да се врате. Да ли су Павле или старешине у коринтској скупштини предузели неку иницијативу да преиспитају искљученог човека, у Библији се не спомиње. Кад се тај човек покајао и прекинуо с неморалом, Павле је упутио скупштину да га поново приме.

13, 14. (а) Шта показује да би неки искључени могли повољно да реагују на милосрдне иницијативе? (б) Како се старешинство може побринути да се успостави контакт?

 ¹³ У новије време било је случајева када је старешина случајно наишао на искључену особу. c Где је било прикладно, пастир је кратко нагласио кораке које је потребно предузети за поновно примање. Неке такве особе су се покајале и биле поново примљене. Такви радосни резултати указују да можда постоје искључене или самоискључене особе које би повољно реаговале на милосрдан приступ од стране пастира. Али, како би старешине могле поступати у таквој ситуацији? Старешинство би највише једном годишње требало да размотри има ли таквих особа које живе на њиховом подручју. d Старешине ће обратити пажњу онима који су већ годинама искључени. Према околностима, ако је то прикладно, они ће задужити двојицу старешина (по могућности који су добро упознати са случајем) да посете такву особу. Неће се посетити они који показују критички, опасан став или који су дали на знање да им помоћ није потребна (Римљанима 16:17, 18; 1. Тимотеју 1:20; 2. Тимотеју 2:16-18).

¹⁴ Двојица пастира би могли путем телефона питати за кратку посету, или да се договоре да наврате у одговарајуће време. У току посете они не треба да буду озбиљни или чак хладнокрвни, него треба да срдачно показују милосрдну бригу. Уместо да разматрају прошли случај, они могу разговарати о библијским стиховима, као што су Исаија 1:18 и 55:6, 7, и Јаков 5:20. Ако је особа заинтересована за повратак у Божје стадо, они би могли да јој љубазно објасне које кораке треба да предузме, као на пример читање Библије и издања Заједнице, и посећивање састанака у Краљевској дворани.

15. Шта старешине треба да имају на уму кад успостављају везу с искљученом особом?

¹⁵ Овим старешинама ће бити потребна мудрост и разборитост како би утврдили постоји ли знак кајања и да ли ће бити препоручљиво наставити с посећивањем. Они, наравно, треба да имају на уму, да се неке искључене особе неће никад ’обновити на покајање‘ (Јеврејима 6:4-6; 2. Петрова 2:20-22). Након посете, обојица ће дати кратак усмени извештај службеном одбору скупштине. Он ће после тога обавестити старешинство на њиховом следећем састанку. Иницијатива старешина одражаваће Божје становиште: ”Вратите се к мени, и ја ћу се вратити ка вама — говори Господ над Војскама“ (Малахија 3:7).

Друга милосрдна помоћ

16, 17. Како треба да гледамо на хришћанске рођаке некога ко је искључен?

¹⁶ Шта је с нама осталима који нисмо надгледници и који нећемо предузимати такве инцијативе према искљученим особама? Шта можемо ми учинити у складу с том припремом и у опонашању Јехове?

¹⁷ Док год је неко искључен или самоискључен, ми морамо следити наредбу: ’Престаните се мешати било с ким ко се назива брат, а који је блудник или лакомац или идолопоклоник или клеветник или пијаница или отимач, с таквим немојте ни јести‘ (1. Коринћанима 5:11, NW). Али, ова библијска заповест не би требало да утиче на наше гледиште о члановима хришћанске породице који живе с искљученом  особом. Стари Јевреји су према порезницима реаговали тако снажно да се њихова мржња проширила чак на порезникову породицу. Исус није подржавао такво гледиште. Он је рекао да се према грешнику који је одбио помоћ треба односити ’као према човеку из народа̂ и као према порезнику‘; он није рекао да се тако треба односити према члановима хришћанске породице (Матеј 18:17, NW).

18, 19. Који су неки од начина којима можемо показивати своју хришћанску веру према верним рођацима искључене особе?

¹⁸ Ми треба посебно да подупиремо чланове породице који су верни хришћани. Они се можда већ опиру боли и препрекама јер живе у дому с искљученом особом која можда заиста обесхрабрује њихове духовне тежње. Можда искључена особа више не жели да хришћани посећују њихов дом; или, ако посете лојалне чланове породице, можда није толико учтива да би се држала подаље од посетилаца. Можда чак спречава породична настојања да посећују све хришћанске састанке и конгресе. (Упореди Матеј 23:13.) Хришћани који се на тај начин налазе у неповољном положају, заслужују наше милосрђе (2. Коринћанима 1:3, 4).

¹⁹ Један начин на који ми можемо показивати љубазно милосрђе је да ’тешимо‘ и водимо охрабрујуће разговоре с таквим вернима у дому (1. Солуњанима 5:14). Постоје такође лепе прилике да их бодримо пре и после састанака, у служби проповедања или у неко друго време кад се нађемо заједно. Не треба да спомињемо искључење, већ можемо разговарати о многим изграђујућим стварима (Пословице 25:11; Колошанима 1:2-4). Док ће старешине и даље вршити пастирске посете код хришћана у тој породици, ми бисмо могли да нађемо за сходно да их посетимо али да не контактирамо с искљученом особом. Уколико искључени отвори врата или се јави на телефон, можемо га једноставно замолити да позове хришћанског рођака ког тражимо. Понекад ће можда хришћански чланови породице моћи да прихвате позив на дружење у нашем дому. Битно је: Они — млади и стари — који служе заједно с нама, који су љубљени чланови Божје скупштине, не смеју да буду изоловани (Псалам 10:14).

20, 21. Како треба да се осећамо и поступамо ако је неко поново примљен?

 ²⁰ Друго подручје за показивање милосрђа пружа се кад је искључени поново примљен. Исусова поређења наглашавају радост на небу кад се ’један грешник каје‘ (Лука 15:7, 10). Павле је писао Коринћанима с обзиром на човека који је био искључен: ”Ви му... опростите и утјешите га, да га случајно не би срушила превелика жалост. Зато вас молим да покажете љубав према њему“ (2. Коринћанима 2:7, 8, Ст). Примењујмо озбиљно и с пуно љубави тај савет у данима и недељама након што је особа поново примљена.

²¹ Исусово поређење о изгубљеном сину упозорава на опасност коју морамо избегавати. Старији брат се није радовао повратку изгубљенога, већ је био срдит. Немојмо ми бити такви, гајећи злурадост због прошлог преступа или завидећи што је особа поново примљена. Уместо тога, наш циљ је да будемо као отац, који је предочавао Јеховин одговор. Отац је био срећан што је његов син, који је био изгубљен и који је изгледао као да је мртав, пронађен, или је оживео (Лука 15:25-32). С тим у вези, драговољно ћемо разговарати с братом који је поново примљен и на други начин га охрабрити. Да, ми треба да докажемо да показујемо милосрђе, као што то чини наш милостиви и милосрдни небески Отац (Матеј 5:7).

22. Шта је укључено у наше опонашање Јехове Бога?

²² Нема сумње да, ако желимо опонашати нашег Бога, ми морамо показивати милосрђе у складу с његовим заповестима и његовом правдом. Псалмист је то описао на следећи начин: ”Јехова је милостив и милосрдан, спор на гнев и велик у приврженој љубави. Јехова је добар према свима, и његове су милости над свим његовим делима“ (Псалам 145:8, 9, NW). Какав диван пример пун љубави за хришћане да га опонашају!

[Фусноте]

Да ли си запазио?

◻ Како су се Јевреји односили према порезницима и грешницима, али зашто је Исус контактирао с некима од њих?

◻ Који библијски темељ постоји за милосрдно предузимање иницијативе према многим изгубљеним?

◻ Како старешинства могу предузети такву иницијативу, и према коме?

◻ На који начин треба да показујемо милосрђе према поново примљенима и према породицама искључених?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 23. страни]

Свако ко је једном припадао Божјој чистој и срећној скупштини али је сада искључен или се сам искључио, не треба да остане у таквом положају. Уместо тога, такав се може покајати и предузети иницијативу да разговара са скупштинским старешинама. Пут ка повратку је отворен.

[Извор слике на 24. страни]

Garo Nalbandian