Свици с мртвог мора — вредно откриће

ОКО 24 километра југоисточно од Јерусалима налази се Вади Ен-Нар, пусто и суво речно корито које се протеже према истоку до Мртвог мора. Назубљене стене протежу се иза равнице уз обалу. У тој равници, у врућим данима и изразито хладним ноћима, Таамирех бедуини чувају своја стада оваца и коза.

Године 1947, док је чувао своје стадо, млади бедуински пастир бацио је камен у мали отвор стене трошног изгледа. Био је преплашен буком коју је тиме проузрочио, очигледно разбијањем земљаног ћупа. Побегао је од страха, али се после два дана вратио и попео се неких 100 метара, да би ушао кроз већи улаз. Кад се привикао на таму, видео је десет високих ћупова поређаних уза зид пећине и мноштво поломљене грнчарије међу срушеним камењем које је прекривало под.

Већина ћупова била је празна, осим једног у ком су се налазила три свитка, од којих су два била обавијена тканином. Он је однео списе у бедуински логор и тамо их држао око месец дана, обешене у врећи на дрвеном стубу шатора. Коначно су неки бедуини однијели свитке у Бетлехем да виде колико би могли добити за њих. Бедуини су били одбијени од стране манастира, јер им је било речено да свици нису ни од какве вредности. Други трговац је рекао да списи немају археолошку вредност, посумњавши да су свици били украдени из јеврејске синагоге. Како је само погрешио! Коначно, уз помоћ сиријског обућара који је послужио као посредник, њихова вредност је била исправно утврђена. Ускоро су били процењени и остали манускрипти.

Неки од тих древних записа отворили су потпуно нови увид у активност јеврејских религиозних група у Христово време. Али, библијски манускрипт Исаијиног пророчанства је уствари био тај који је запањио свет. Зашто?

Велико откриће

Новооткривени свитак Исаије био је изворно дуг 7,5 метара. Био је сачињен од 17 страница  пажљиво припремљене животињске коже, скоро тако фине као пергамент. Састављен у 54 ступца од којих је сваки имао 30 редова, био је пажљиво сложен. У те редове је вешти писар сместио слова текста, написаног у одломцима. (Види фотографију.)

Свитак није био намотан око палица, и био је много тамнији у средини где су га многе руке држале приликом читања. Био је истрошен, са вештим поправкама и видљивим појачањима. За његово добро очување треба захвалити томе што је био пажљиво затворен у ћуп. Од које је вредности он за научника Библије и, у повезаности, за све нас?

Овај манускрипт пророка Исаије старији је око хиљаду година од било ког постојећег примерка, иако се њихови садржаји много не разликују. Професор Millar Burrows, издавач текста објављеног 1950, рекао је: ”Текст Исаије у овом манускрипту, са значајним разликама у правилном писању речи и граматици, као и са многим варијантама читања од мањег или већег интереса и важности, у основи је онај који је знатно касније изнесен у МТ-у [Масоретски хебрејски текст].“ a Такође вреди запазити доследну употребу Тетраграматона, יהוה, Божјег светог имена, Јехова, на хебрејском.

Други вредни манускрипти

Божје име такође се појављује и у другим манускриптима из те исте пећине, сада познате као Пећина 1. У коментару књиге Абакука, Тетраграматон се појављује четири пута у палео-хебрејским словима, старијем стилу који је у контрасту са познатијим четвороугластим хебрејским словима. (Види фусноту уз Абакука 1:9, Reference Bible.)

У пећини су се налазили делови још једног свитка Исаије, заједно са кожним фрагментима из библијске књиге Данијела. Један од њих сачувао је промену са хебрејског на арамејски у Данијелу 2:4, баш како је пронађено у манускриптима хиљадама година касније.

Мали делови свитка који су добро сачувани данас су изложени у Јерусалиму, у музеју познатом као Светиште књиге. Тај музеј је под земљом, тако да, кад посећујеш то место, имаш утисак као да улазиш у пећину. Горњи део музеја је у облику поклопца земљаног ћупа у ком је био свитак Исаије с Мртвог мора. Ипак, могу се видети само факсимили Исаијиног манускрипта. Драгоцени оригинал је у сигурности у оближњем складишту.

[Фуснота]

[Извори слика на 10. страни]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

Courtesy of The British Museum

[Извор слике на 11. страни]

Israel Antiquities Authority; The Shrine of the Book, Israel Museum; D. Samuel and Jeanne H. Gottesman Center for Biblical Manuscripts