Ходати као сарадници у истини

Врхунске тачке из Друге и Треће Јованове

СПОЗНАЊЕ истине је ознака по којој се могу препознати Јеховини обожаваоци (Јован 8:31, 32; 17:17). Ходати у божанској истини је преко потребно за спасење. А Божје слуге морају бити сарадници у истини.

Друго и треће надахнуто писмо апостола Јована говори о ’ходању у истини‘ (2. Јованова 4; 3. Јованова 3, 4). Трећа Јованова такође подстиче на сарадњу ’сарадника у истини‘ (3. Јованова 5-8, NW). Вероватно су оба писма написана у Ефесу или околини око 98. н. е. Али, оно о чему говоре може бити од користи и Јеховином народу данас.

Друга Јованова наглашава истину

Друга Јованова најпре истиче истину и љубав, и опомиње против ’антихриста‘ (стихови 1-7). Писмо је упућено ”изабраној Госпођи“, вероватно особи. Међутим, ако је послано скупштини, њена ’деца‘ су били духом рођени хришћани ’изабрани‘ од Бога за небески живот (Римљанима 8:16, 17; Филипљанима 3:12-14). Јован се радовао да су поједини ’ходали у истини‘ и на тај начин се одупирали отпаду. Ипак, требало је да се заштите од ’антихриста‘, који не признаје да је Исус дошао у телу. Јеховини сведоци данас узимају у обзир такву опомену против отпада.

Јован надаље даје савет за суочавање са отпадницима, а затим закључује личним жељама и поздравима (стихови 8-13). Кроз активности као што је проповедање, он и други донели су плодове који су се одражавали у промени мишљења оних којима је послао своје писмо. Само ако се духовно ’чувају‘, они ће ’примити потпуну плату‘, која очигледно укључује небеску ’круну‘ намењену верним помазаницима (2. Тимотеју 4:7, 8, NW). Ако било ко ”не стоји у науци Христовој“ која му је била доступна, није требало да га они ’примају у кућу и поздрављају га‘, тако да не би постали саучесници у његовим ’злим делима‘. Након изражавања наде да ће доћи и са тим суверницима разговарати лицем у лице, Јован закључује поздравима.

Трећа Јованова истиче сарадњу

Трећа Јованова је упућена Гају и прво обраћа пажњу на оно што је он учинио за сувернике (3Јв стихови 1-8). Гај је ’у истини ходао‘ држећи се целокупног хришћанског учења. Он је такође ’верно радио‘ подупирући браћу која су у посети. Јован је писао: ”Ми смо дужни пружати гостопримство таквим људима, да и ми постанемо судеоници у истини“ (NW). Јеховини сведоци данас пружају слично гостопримство путујућим надгледницима.

Након упоређивања лошег понашања Диотрефа са Димитријевим, Јован закључује своје писмо (стихови 9-14). Частољубиви Диотреф није показао поштовање за Јована. Чак је покушао да избаци из скупштине оне који су гостопримљиво примили браћу. Ипак, извесни Димитрије је наведен као добар пример. Јован се надао да ће ускоро видети Гаја и закључио поздравима и жељом да се Гај радује миру.

[Оквир⁄Слика на 30. страни]

Хартија, перо и мастило: Јован је желео да посети ’изабрану Госпођу‘ и њену ’децу‘ уместо да пише много тога ”хартијом и мастилом“. Уместо да настави да пише Гају ”мастилом и пером“, апостол се такође надао да ће га ускоро видети (2. Јованова 1, 12; 3. Јованова 1, 13, 14). Грчка реч преведена са ’перо‘ (каламос) односи се на трску и може се превести са ”трска за писање“. Код Грка и Римљана перо од трске било је заоштрено и зарезано попут гушчијег пера за писање каснијег доба. Грчка реч мелан, преведена са ’мастило‘, облик је средњег рода од придева мушког рода мелас, што значи ”црн“. У најстаријим мастилима, пигмент је био угљено црнило — било у облику чађи добијене из изгорелог уља или дрвета, или кристалног угљеног праха биљног или животињског порекла. Обично су мастила била спремана у облику осушених шипки или пљоснатих комада, које је писар намочио и наносио својом четком или трском. Папир тог времена био је танак материјал састављен у облику листова од трака које су добијане од биљке папирусове трске. Рани хришћани користили су такав папир за писма, свитке и кодексе.