Хоћеш ли опонашати Божје милосрђе?

”Постаните опонашаоци Бога, као љубљена деца“ (ЕФЕШАНИМА 5:1, ”NW“).

1. Зашто би се опонашање других требало тицати свих нас?

 У ПОГЛЕДУ добра или зла, већина људи опонаша друге. Они који живе у нашој средини, и које можда опонашамо, могу у знатној мери утицати на нас. Надахнути писац Пословица 13:20 упозорио је: ”Ко хода с мудрима постаће мудар, а ко се упушта с неразумнима лоше ће проћи“ (NW). Дакле, с добрим разлогом Божја реч каже: ”Не опонашај зло, него добро. Ко чини добро потиче од Бога“ (3. Јованова 11, NW).

2. Кога треба да опонашамо, и на које начине?

² У Библији налазимо изванредне примере мужева и жена које можемо опонашати (1. Коринћанима 4:16; 11:1; Филипљанима 3:17). Ипак, онај кога најпре треба да опонашамо је Бог. Апостол Павле у Ефешанима 4:31–5:2, након што је споменуо карактерне особине и начине поступања које треба избегавати, побудио нас је да будемо ”брижно самилосни, драговољно опраштајући једни другима“. То је претходило кључној побуди: ”Зато, дакле, постаните опонашаоци Бога, као љубљена деца, и наставите ходати у љубави“ (NW).

3, 4. Како је Бог себе описао, и зашто би требало да имамо на уму да је он праведан Бог?

³ Који су Божји путеви и својства које треба да опонашамо? Постоје многи аспекти његове личности и поступања, као што се може видети из начина на који је себе описао Мојсију: ”Јехова, Бог милосрдан и милостив, спор на гнев и обилан у приврженој љубави и истини, који чува привржену љубав за хиљаде, опрашта преступак и преступ и грех, али никако неће дати изузеће од казне, него кажњава преступак очева на потомцима и на унучади“ (2. Мојсијева 34:6, 7, NW).

⁴ Пошто је Јехова ”љубитељ праведности и правде“, ми треба да тачно упознамо и опонашамо овај вид његове личности (Псалам 33:5; 37:28, NW). Он је Створитељ, такође врховни Судија и Законодавац човечанства, па зато показује правду према свима (Исаија 33:22). То јасно показује начин на који је захтевао правду и проузрочио да се она изврши међу његовим народом Израелом и касније унутар хришћанске скупштине.

Божанска правда је извршена

5, 6. Како се манифестовала правда у Божјем поступању с Израелом?

⁵ Кад је изабирао Израел за свој народ, Бог је питао да ли ће они ’тачно слушати његов глас и заиста држати његов савез‘. Скупљени у подножју горе Синај, они су одговорили: ”Све што је Јехова рекао, ми смо вољни учинити“ (2. Мојсијева 19:3-8, NW). Какво озбиљно обећање! Бог је посредством анђела дао Израелцима око 600 закона, које је требало да они, као њему посвећени народ, с одговорношћу држе. Шта ако их неко не би држао? Један познавалац Божјег Закона је објаснио: ’Ријеч коју су саопштили анђели показала се сигурном, и сваки прекршај  или непослух ријечи примио је праведну казну‘ (Хебрејима 2:2, Ст).

⁶ Да, Израелац који не би послушао суочио би се с ’праведном казном‘, не са оскудном правдом од људи, већ с правдом нашег Створитеља. Бог је одредио различите казне за кршење закона. Најтежа је казна била ’одрезање‘ или смакнуће. Примењивала се код озбиљних повреда, као што су идолопоклонство, браколомство, родоскврнуће, бестијалност, хомосексуалност, жртвовање деце, убиство, и злоупотреба крви (Левитик 17:14; 18:6-17, 21-29). Осим тога, сваки Израелац који би намерно, непокајнички прекршио било који божански закон могао је бити ’одрезан‘ (Бројеви 4:15, 18; 15:30, 31, NW). Кад је ова божанска правда извршена, последице су могли осетити и потомци преступника.

7. Које су биле неке од последица извршења правде међу Божјим древним народом?

⁷ Такве су казне наглашавале озбиљност кршења божанског закона. На пример, ако је син постао пијаница и изелица, требало је да буде доведен пред зреле судије. Ако би они установили да је он хотимичан, непокајнички преступник, родитељи су морали учествовати у извршењу правде (Деутероном 21:18-21). Они међу нама који су и сами родитељи могу замислити да то није било лако учинити. Али, Бог је знао да је то потребно зато да се злоћа не би проширила међу правим обожаваоцима (Езекјел 33:17-19). Припрема је то Онога за кога се може рећи: ”Јер су му сви путеви правда. Бог верности у кога нема неправде; праведан је он и честит“ (5. Мојсијева 32:4, NW).

8. Како је правда обележавала Божје поступање с хришћанском скупштином?

⁸ Много векова касније, Бог је одбацио нацију Израел и одабрао хришћанску скупштину. Али, Јехова се није променио. Још увек је извршавао правду и могао је бити описан као ”огањ који спаљује“ (Јеврејима 12:29; Лука 18:7, 8). Он је зато и даље имао одређену припрему како би усадио Божји страх у читаву скупштину искључивањем преступника. Предане хришћане који су постали непокајнички преступници требало је искључити.

9. Шта је искључење, и шта се њиме постиже?

⁹ Шта укључује искључење? Класичан пример налазимо у начину на који се проблем решавао у првом веку. Један хришћанин у Коринту се упустио у неморал са женом свога оца и није се покајао, па је Павле наредио да се искључи из  скупштине. То се морало учинити како би се заштитила чистоћа Божјег народа, јер ”мало квасца цело тесто укисели“. Његовим искључивањем ће се спречити да његова злоћа осрамоти и Бога и Његов народ. Строга казна искључења би такође могла потрести његове осећаје и улити у њега и скупштину прави страх Божји (1. Коринћанима 5:1-3; упореди Деутероном 17:2, 12, 13).

10. Како Божје слуге треба да реагују ако је неко био искључен?

¹⁰ Божанска заповест гласи да, ако је зли искључен, хришћани морају ’престати да се мешају с њим; чак да и не једу с таквим‘. a Дотични је на тај начин одрезан од заједнице укључујући и дружење с лојалнима који поштују и желе живети према Божјем закону. Неки од њих могли би бити рођаци који нису део истог домаћинства. Тим рођацима би могло бити тешко да примењују ову божанску заповест, као што хебрејским родитељима под Мојсијевим законом није било лако да учествују у погубљењу злог сина. Ипак, Божја заповест је јасна; тако можемо бити сигурни да је искључење исправан корак (1. Коринћанима 5:1, 6-8, 11; Титу 3:10, 11; 2. Јованова 9-11; види Кулу стражару од 1. јануара 1982, стране 21-26; 1. септембар 1988, стране 7-12).

11. На који начин се различити аспекти Божје личности могу очитовати у вези с искључењем?

¹¹ Али, сетимо се да наш Бог није само праведан; он је такође ”обилан у приврженој љубави, опрашта преступак и преступ“ (4. Мојсијева 14:18, NW). Његова Реч јасно показује да се искључена особа може покајати, тражећи божанско опроштење. Шта тада? Искусни надгледници могу се састати с искљученим како би опрезно и у молитви Богу утврдили да ли показује знак кајања због преступа ради кога је био искључен. (Упореди Дела апостола 26:20.) Ако показује кајање, може бити поново примљен у скупштину, као што се то догодило с мушкарцем у Коринту, према извештају из 2. Коринћанима 2:6-11. Али, будући да су неки искључени годинама одвојени од Божје скупштине, може ли им се некако помоћи да се врате?

 Правда уравнотежена милосрђем

12, 13. Зашто наше опонашање Бога треба да укључи више од одражавања његове правде?

¹² У претходним одломцима разматрао се углавном један аспект Божјих својстава, како је споменуто у Изласку 34:6, 7. Међутим, ови стихови осликавају много више од Божје правде, и они који га желе опонашати нису искључиво усредсређени на спровођење правде. Да си правио модел храма који је изградио Соломон, да ли би проучавао само један од његових стубова? (1. Краљевима 7:15-22). Не, јер тада вероватно не би добио потпуну слику величине и функције храма. Исто тако, ако желимо опонашати Бога, ми морамо имитирати и друге његове путеве и својства, као што је то да је ”милосрдан и милостив, спор на гнев и обилан у прврженој љубави и истини, који чува привржену љубав за хиљаде, опрашта преступак“ (NW).

¹³ Милосрђе и опраштање су темељна Божја својства, што видимо из начина на који је поступао с Израелом. Бог правде није их поштедео казне због понављаног преступка, али ипак је показао велико милосрђе и опраштање. ”Мојсију објави путове своје, синовима Израеловим дјела своја. Милосрдан и милостив је Јахве, спор на срџбу и врло добростив. Јаростан није за вјечна времена нити довијека пламти срџба његова“ (Псалам 103:7-9, Ст; 106:43-46). Да, ретроспективан преглед његовог поступања кроз векове потврђује истинитост ових речи (Псалам 86:15; 145:8, 9; Михеј 7:18, 19).

14. Како је Исус показао да је опонашао Божје милосрђе?

¹⁴ Пошто је Исус Христ ”сјајност [Божје] славе и обличје бића његова“ требало би да очекујемо од њега да одражава слично милосрђе и спремност опраштања (Јеврејима 1:3). Како показују његова дела према другима, он је то чинио (Матеј 20:30-34). Истицао је милосрђе и својим речима које читамо у 15. поглављу Луке. Три тамо споменута поређења потврђују да је Исус опонашао Јехову и представљају животоважне поуке за нас.

Брига за оно што је изгубљено

15, 16. Шта је подстакло Исуса да исприча поређења из 15. поглавља Луке?

¹⁵ Ова поређења сведоче о Божјем милосрдном занимању за грешнике, приказујући нам хармоничну слику за опонашање. Размотримо оквир поређења: ”И сви су се порезници и грешници приближавали к [Исусу] да га чују. Зато су и фарисеји и књижевници мрмљали, говорећи: ’Овај човек прима грешнике и једе с њима‘“ (Лука 15:1, 2, NW).

 ¹⁶ Сви споменути људи били су Јевреји. Фарисеји и књижевници били су поносни на своје тобожње одвише тачно слеђење Мојсијевог закона, врсту праведности која претерано приања уза слово закона. Ипак, Бог се није сложио с таквом праведношћу коју су сами прогласили (Лука 16:15). Очигледно да су споменути порезници били Јевреји, који су убирали порез за Рим. Пошто су многи порезници захтевали претеране своте од осталих Јевреја, били су презрена група (Лука 19:2, 8). Били су стављени у разред с ’грешницима‘, што је укључивало неморалне особе, чак блуднице (Лука 5:27-32; Матеј 21:32). Али, Исус је упитао религиозне вође који су гунђали:

17. Које је било Исусово прво поређење из 15. поглавља Луке?

¹⁷ ”Који човек од вас, који има стотину оваца и изгуби једну, неће оставити у пустињи тих деведесет и девет и поћи за изгубљеном док је не нађе? А кад је нађе, стави је на своја рамена и радује се. И кад дође кући, сазове пријатеље и суседе, говорећи им: ’Радујте се са мном, јер сам пронашао своју овцу која је била изгубљена!‘ Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу над једним грешником који се каје него над деведесет и девет праведника којима не треба покајање.“ Религиозне вође су могли разумети тај сликовит приказ, јер су овце и пастири били свакидашњи призор. Пастир је без бриге остављао 99 оваца да пасу на породичном пашњаку док би одлазио да тражи залуталу. Кад би је после истрајног тражења пронашао, брижљиво је носио преплашену овцу натраг у стадо (Лука 15:4-7, NW).

18. Као што је истакнуто у Исусовом другом поређењу из 15. поглавља Луке, шта је дало повода радовању?

¹⁸ Исус је додао друго поређење: ”Или која жена са десет драхми, ако изгуби једну драхму, не ужеже светиљку и не помете кућу и не тражи помњиво док је не нађе? А кад је нађе, сазове жене које су јој пријатељице и суседе говорећи: ’Радујте се са мном, јер сам нашла драхму коју сам изгубила!‘ Тако, кажем вам, међу Божјим анђелима настаје радост над једним грешником који се каје“ (Лука 15:8-10, NW). Драхма је била вредност готово дневне наднице за радника. Женин новчић је можда био предмет из породичног наслеђа, или је можда био део колекције од чега је направљен накит. Кад се изгубио, упорно је тражила да нађе новчић, а затим су се она и њене пријатељице радовале. Шта из овога сазнајемо о Богу?

Радост на небу — због чега?

19, 20. О коме се првенствено радило у Исусова прва два поређења, и која главна одлика се у њима истиче?

¹⁹ Ова два поређења су била одговор на критике упућене Исусу, који се неколико месеци раније идентификовао као ”врсни пастир“ који ће дати своју душу за своје овце (Јован 10:11-15, NW). Ипак, у поређењима се није првенствено радило о Исусу. Поуке које књижевници и фарисеји треба да извуку усредсређене су на Божје гледиште и путеве. Дакле, Исус је рекао да настаје радост на небу над грешником који се каје. Ови религионисти су  тврдили да служе Богу, па ипак нису га опонашали. С друге стране, Исусови милосрдни путеви представљају вољу његовог Оца (Лука 18:10-14; Јован 8:28, 29; 12:47-50; 14:7-11).

²⁰ Ако је један од стотине био разлог за радост, један од десет новчића био је зато више. Чак и данас, ми бисмо могли схватити емоције жена које се радују што је пронађен новчић! И овде је поука усредсређена на небо, зато што се ’Божји анђели‘ радују с Јеховом ”над једним грешником који се каје“. Запазимо ту последњу реч, ’каје се‘. Ова поређења су заиста говорила о грешницима који се кају. А ти можеш запазити да оба истичу прикладност радовања због њиховог кајања.

21. Коју поуку ми треба да извучемо из Исусових поређења из 15. поглавља Луке?

²¹ Ове заведене религиозне вође, који су се осећали самозадовољни површним удовољавањем Закону, превидели су да је Бог ”милосрдан и милостив ... [да] опрашта преступак и преступ и грех“ (2. Мојсијева 34:6, 7, NW). Да су опонашали овај аспект Божјих путева и личности, ценили би милосрђе које је Исус показао према грешницима који су се покајали. А како је с нама? Узимамо ли к срцу поуку и примењујемо ли је? Погледајмо Исусово треће поређење.

Покајање и милосрђе на делу

22. О чему Исус говори у свом трећем поређењу из 15. поглавља Луке? Испричај укратко.

²² То поређење често називају поређењем о изгубљеном сину. Ипак, читајући га, можеш разумети зашто га многи сматрају параболом о очевој љубави. Она говори о млађем сину једне породице, који добија од оца своје наследство. (Упореди Деутероном 21:17.) Тај син одлази у далеку земљу, где расипа сав новац у развратности, присиљен је да преузме посао чувања свиња, и чак чезне за храном коју једу свиње. На крају долази к себи и одлучи да се врати кући, да би радио за свог оца макар као најамни радник. Како се приближава дому, његов отац предузима позитиван корак изражавајући му добродошлицу, и чак приређује весеље. Старији брат, који је остао да ради код куће, замера на показаном милосрђу. Али, отац каже да они треба да се радују јер син који је умро сада опет живи (Лука 15:11-32).

23. Шта треба да научимо из поређења о изгубљеном сину?

²³ Неки књижевници и фарисеји можда су били свесни да су упоређени са старијим сином, за разлику од грешника који су били попут млађег сина. Ипак, да ли су схватили главну мисао поређења, и да ли је ми схватамо? Она наглашава истакнуту особину нашег милосрдног небеског Оца, његову спремност опраштања на темељу грешниковог искреног кајања и обраћења. Требало је подстакнути слушаоце да радосно реагују код поновног примања грешника који се покајао. То је начин на који Бог посматра ствари и како он поступа, а они који га опонашају чине исто тако (Исаија 1:16, 17; 55:6, 7).

24, 25. Које Божје путеве треба настојати да опонашамо?

²⁴ Очигледно је да правда обележава све Божје путеве, зато они који желе опонашати Јехову цене правду и теже за њом. Ипак, наш Бог није подстакнут искључиво или само правдом. Његова је љубав и милосрђе велико. Он то показује тиме што  спремно опрашта на темељу искреног кајања. Дакле, прикладно је што је Павле повезао наше опраштање с нашим опонашањем Бога: ’Драговољно опраштајте једни другима баш као што је и Бог преко Христа драговољно опростио вама. Зато, дакле, постаните опонашаоци Бога, као љубљена деца, и наставите ходати у љубави‘ (Ефешанима 4:32–5:2, NW).

²⁵ Прави хришћани су се дуго трудили да опонашају Јеховину правду као и његово милосрђе и спремност опраштања. Што га више упознајемо, биће нам лакше у том погледу да га опонашамо. Ипак, на који начин бисмо то могли да применимо према особи која је с правом примила строгу меру прекора јер је следила пут греха? Да видимо.

[Фуснота]

Шта си научио?

◻ На који начин се очитовала Божја правда у скупштини Израела и у хришћанској скупштини?

◻ Зашто би требало да опонашамо Божје милосрђе, поред његове правде?

◻ Шта је био повод за три поређења из 15. поглавља Луке, и које би поуке требало да извучемо из њих?

[Питања за разматрање]

[Слика на странама 16, 17]

Равница ер-Раха испред горе Синај (лево у позадини)

[Извор]

Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.

[Извор слике на 15. страни]

Garo Nalbandian

[Извор слике на 18. страни]

Garo Nalbandian