Објавитељи Краљевства извештавају

Јехова пружа помоћ

НЕДАВНО су Јеховини сведоци у Јужној Африци примили вест о готово безнадежном стању своје духовне браће у оближњој земљи, где је њихово дело проповедања било забрањено. Речено им је да се због велике суше њихова браћа одржавају на животу једући одређено корење. Такође им је недостајала одговарајућа одећа, због које су неки Сведоци нерадо ишли у службу проповедања.

Браћа у Јужној Африци одмах су реаговала. Скупштинама на подручју Јоханесбурга упућен је позив у вези потребе за одећом. За неколико дана било је поклоњено три тоне одеће. Добровољни радници су затим сортирали ту одећу. Учињене су припреме да се пошаљу три тоне пасуља, тона уља, тона сапуна и 17 тона кукурузног брашна. Кад су у компанији која је испоручила кукурузно брашно чули за лоше стање Сведока у сушом погођеној земљи, приложили су још једну тону те толико потребне хране.

У понедељак, 16. априла 1990, камион са 25 тона терета залиха за помоћ кренуо је из Јужне Африке на свој 5 500 километара дуги пут. Међутим, сада је требало добити дозволу од власти да помоћ прође кроз њихову ратом погођену земљу.

Власти у конзулату су рекле да врло добро знају Јеховине сведоке, иако они нису признати у њиховој земљи, и да неће имати ништа против да се нашој браћи пошаље прибављена помоћ. Добијена је дозвола. Биле су издате потребне исправе, и у петак, 20. априла, Сведоци су без потешкоћа прешли границу. Ипак, наишли су на више од 30 барикада на путу, где је често требало да покажу своје документе. Тек тада су схватили колико су били потребни ти документи.

Након што су прешли око 140 километара у унутрашњост земље, њихово даљње напредовање је било заустављено набујалом великом реком. Првобитни мост је био уништен, а привремена конструкција на његовом месту била је неподесна да преко ње пређе велики камион. Међутим, открили су да мање возило, које је било у пратњи конвоја, може сигурно да пређе мост над изливеном реком. Одлучено је да се поделе у две групе. За једну групу је постављен логор уз набујалу реку, док је друга група наставила пут како би се састала са браћом око 260 километара северније. Како су само били срећни што су коначно могли да успоставе везу са браћом! Нису могли престати да се смеју, грле и поздрављају. Убрзо су два месна камиона била на путу како би се састали са другом групом браће која је чекала код реке. Ту је прибављена помоћ била пребачена из великог камиона у два мања.

Примљени извештаји показују велику захвалност Јехови за припреме материјалне помоћи. Ипак, упркос физичкој невољи, вапај браће за духовном храном био је још озбиљнији. Једна скупштина је добила само једну Кулу стражару коју су морали да копирају за сваку породицу. Захваљајући Јехови, учињене су даљње припреме да се обезбеди стални дотицај духовне хране браћи у тој земљи.