Пређи на садржај

Пређи на садржај

Да ли можеш бити срећан иако си презапослен?

Да ли можеш бити срећан иако си презапослен?

Да ли можеш бити срећан иако си презапослен?

ВЕЋИНА нас води врло активан, често грозничав живот. Непрекидни притисци данашњег живота захтевају да се непрестано трудимо како бисмо одржали корак. Супрузи и очеви морају да удовољавају притиску обавеза према својим породицама, послодавцима и другима. Супруге и мајке морају да се брину за кућне потребе својих породица и често морају да раде на световном запослењу. И млади су под притиском да држе корак са извесним породичним обавезама док се школују како би се припремили за продуктивну улогу у друштву.

Али, шта је са нама који смо посветили свој живот Јехови Богу и који смо његови крштени Сведоци? Поред свих других захтева који се траже од нас, на нас се односи и следећи савет апостола Павла: ”Вољена браћо, будите постојани, непоколебљиви, увек богато запослени у делу Господовом, знајући да ваш труд није узалудан у вези са Господом“ (1. Коринћанима 15:58NW). Да, многе додатне одговорности су део захтева за право обожавање. Како можемо да испунимо све те обавезе, да имамо душевни мир и будемо задовољни?

Извршавање доноси срећу

Срећа — осећај благостања и задовољства — уско је повезана са успехом у поступању са животним одговорностима. Ако смо у стању да удовољимо својим дневним обавезама на разуман и успешан начин, обављајући ствари на време и на исправан начин, имамо осећај испуњености и задовољства. Тако би требало бити, а резултат доприноси нашој срећи.

Намера Јехове Бога никад није била да наше испуњавање одговорности буде тежак терет. Уместо тога, његова жеља је увек била да се ’радујемо и да видимо добро од свега труда својега‘ (Проповедник 3:12, 13NW). Када смо задовољни својим послом, обично смо успешни. Спремно прихватамо упутства и мирно се слажемо с другима. С друге стране, ако нисмо задовољни наш посао лако може постати мучење — нешто једнолично, тешко, чак душевно оптерећујуће. То води у неплодне радне навике и негативно расположење. Живот постаје свакодневна борба док покушавамо да удовољимо свим захтевима постављеним пред нас. Међутим, ако пронађемо начин да останемо задовољни оним што радимо, вероватније ћемо водити награђујући и испуњен живот.

Бити уравнотежен

Ако хоћемо да будемо срећни иако имамо много тога да учинимо, треба да будемо уравнотежени. А шта је равнотежа? То је ”душевна и емоционална постојаност“. Уравнотежена особа настоји у својим активностима да буде редовна. Она планира унапред, избегава одуговлачење и умерена је у навикама. Она показује самосавладавање у храни, пићу, рекреацији, хобијима и забави. Уствари, она показује ”самосавладавање у свему“! (1. Коринћанима 9:24-27NW; упореди Титу 2:2).

Молитва игра пресудну улогу у одржавању хришћанске равнотеже. Јеховин слуга може да моли за Божји свети дух и помоћ свог небеског Оца у развијању плодова духа, укључујући самосавладавање (Лука 11:13; Галатима 5:22, 23). Хришћанин треба да тражи Бога у молитви посебно кад је притиснут искушењима која прете да наруше његову равнотежу. ”Наваљај свој пут на Јехову и ослони се на њега, и он ће деловати“, рекао је псалмиста Давид (Псалам 37:5NW). Понекад можда треба да молимо као што је то чинио Давид, кад је преклињао: ”Боже похитај к мени! Ти који си помоћ моја и избављење моје, Боже не часи!“ (Псалам 70:6). Никад не заборави да је молитвом могуће постићи равнотежу и радовати се ’миру Божјем који надилази сваку мисао и који чува наша срца и наше мисаоне снаге‘ (Филипљанима 4:6, 7NW).

Зато што се ослања на Јехову и радује се Божјем миру, уравнотежен хришћанин је здравог духа (Титу 2:11, 12). То произлази из доброг разумевања библијских начела и њихове примене у животу. Таква особа није лицемерна и непромишљена у просуђивању. Разборитост је чува од самоуверености или својеглавости. Она подржава умерено становиште о себи и својим способностима, а то јој омогућује да сарађује с другима (Михеј 6:8). Занимљиво је да је обележје помагања другима да буду уравнотежени и међу особинама које се захтевају од оних који су постављени да служе као надгледници у хришћанској скупштини (1. Тимотеју 3:2, 3).

Нашој срећи можемо много допринети настојањем да будемо уравнотежени у својим свакодневним активностима. Показивањем особина повезаних са добром равнотежом, можемо неопходне ствари обавити без тешког физичког или емоционалног притиска. Наш начин живота одражаваће већу постојаност и више тога ћемо постићи. Други ће пронаћи више задовољства у дружењу с нама, а ми ћемо искусити веће задовољство и радост. Али, који су неки практични начини за одржавање равнотеже?

Практични начини за одржавање равнотеже

Да бисмо одржали равнотежу, морамо настојати да будемо тачни и организовани у обављању својих личних послова. Треба да планирамо унапред, бринући за ствари на сређен, систематски начин. Они којима недостаје добра организација и који су склони одлагању, компликују свој живот порастом напетости и тескобе. Успех на том подручју живота ће нам помоћи да будемо свесни управљања стварима, уместо да осећамо да смо беспомоћне жртве околности.

Не треба да покушавамо све да учинимо сами. Они који нису спремни да прихвате помоћ других често плаћају високу цену кроз исцрпљеност и фрустрације. Постоје различити задаци који могу да се обаве уз помоћ других. Дакле, мудро је извући корист из способности оних који су спремни да помогну. Осим олакшавања нашег терета, то може бити охрабрујуће за оне који желе да нам се приближе.

Није мудро да се упоређујемо с онима који су у стању да учине више. Покушавати да будемо као они који могу постићи више од нас обесхрабрујуће је и код нас ствара осећај да смо слабији и безвредни. Такво размишљање је разарајуће, јер поткопава нашу сигурност и самопоуздање. ”Сваки нек испита своја дела“, писао је Павле, ”и имаће разлог да се сам за себе хвали, а не за другога“ (Галатима 6:4). Сети се да је највреднији радник онај који следи упутства, који је постојан и поуздан и који добро обави посао. Ако смо такви, наше услуге биће цењене и тражене (Пословице 22:29).

Треба добро да водимо бригу о свом здрављу. То је један он наших највреднијих поседа, јер бисмо без њега били у стању да учинимо врло мало. Дакле, требало би да одржавамо прописан начин исхране, једући здраву храну. Морамо да се одмарамо кад нам је то потребно тако да идемо на спавање у разумно време. Кад смо врло уморни или осећамо да ћемо се разболети, не бисмо смели да се напрежемо; можемо платити високу цену.

Важно је да се чувамо развијања духа приговарања. Ако дамо маха негативном размишљању, можемо пронаћи нешто погрешно у вези било чега или било кога. То је поуздан начин да себе и друге лишимо радости. Уместо да оговарамо или се жалимо на оно што сматрамо неисправним, требало би да обавестимо оне који су одговорни за решавање проблема и препустимо њима да исправе ствари. (Упореди 1. Коринћанима 1:10-12.) Бићемо мудри ако подржавамо позитивно становиште, увек тражећи и очекујући да пронађемо добро у другима и догађајима који обликују наш живот. (Упореди Јуда 3, 4, 16.)

У планирању својих активности, требало би да се сетимо да бесомучан корак може да постави рекорде, али ретко се може одржавати дуже време. Непрестано превелико напрезање не само да води у исцрпљеност, већ може да донесе и обесхрабрење које може да поткопа нашу одлучност да наставимо. Дакле, одредимо темпо који можемо стално да одржавамо. На пример, добро је направити практичан план за редовно учествовање у делу проповедања од куће до куће и у другим видовима хришћанске службе. Треба да одредимо време за одмор и изграђујућу рекреацију. Такође ћемо утврдити да је корисно разговарати са старијима који имају деценије искуства, јер су они можда научили како да обављају потребне ствари без физичког или емоционалног напора.

Користити добро просуђивање

Добро је осећати обавезу и жељу да испунимо додељене нам одговорности, укључујући оне у оквиру скупштине Јеховиног народа. Бог је задовољан са марљивим, поузданим радницима. (Упореди Матеј 25:21; Титу 2:11-14.) Али, Писмо подстиче: ”Чувај примењену мудрост и мисаону способност“ (Пословице 3:21NW). Примена библијске мудрости ће нам користити. Треба да користимо здрав разум и добро просуђивање, правећи тачне планове и увек остајући у границама своје моћи.

Савет да увек будемо богато запослени у делу Господовом мора бити у равнотежи са упозорењем из Проповедника 9:4. Тамо читамо: ”Псу живом боље је него мртвом лаву.“ Да, живи пас, иако презрен од неких, бољи је од мртвог лава, животиње коју многи сматрају краљем животиња. Ако исказујемо равнотежу и исправно водимо бригу о свом здрављу, живећемо и моћи ћемо и даље да делујемо. Мртви немају више никаквог удела у било којој активности. Добро расуђивање нам може помоћи да пронађемо разумну равнотежу која нам омогућује да потребне ствари обавимо без губитка радости.

Дакле, кад имамо много посла, то не значи да не можемо бити срећни. Најзапосленије особе могу бити међу најсрећнијима ако су разумне, одржавају добар став и користе добро просуђивање тиме што остају уравнотежене. Можемо доживети највећу могућу срећу ако показујемо мудрост, вршимо добра дела и полажемо своју наду у Јехову Бога (1. Тимотеју 6:17-19).