Духовне пијанице — ко су оне?
Духовне пијанице — ко су оне?
”Тешко венцу поносноме пијаница Ефрајимских“ (ИСАИЈА 28:1).
1. Какав оптимизам многи осећају, али хоће ли се њихове наде остварити?
ЖИВИМО у бурним временима. Многи људи били су узбуђени драматичним политичким променама широм света и већом уплетеношћу Уједињених нација. Децембра 1989. Detroit Free Press је писао: ”Како наша планета улази у 1990-е, мир се све више пробија.“ Један совјетски лист је објавио: ”Почињемо мачеве да прекивамо на плугове“, док је генерални секретар Уједињених нација изјавио: ”Више нисмо у хладном рату.“ Да, наде су велике и светска сцена несумњиво се мења. Недавно је рат у Заливу показао како се нагло могу догодити промене. Али, да ли ће овај данашњи свет икада остварити раздобље правог мира и сигурности, са свим пратећим погодностима? Одговор гласи не. У ствари, спрема се врло озбиљна криза која ће потрести свет до темеља! То је криза у коју је религија дубоко уплетена.
2. Како је данашње стање било приказано у древном Израелу и Јуди?
2 Та криза била је предочена догађајима у старом Израелу и Јуди током осмог и седмог века пре н. е. Тада су људи такође помишљали да могу постићи мир. Али Бог је, преко свог пророка Исаије, упозорио да је њихова нада за мир била обмана која ће ускоро изаћи на видело. Јехова на сличан начин данас, преко својих Сведока, упозорава човечанство да се вара ако се нада да постигне трајни мир кроз људске напоре. Прочитајмо Јеховино пророчанско упозорење и погледајмо како се оно примењује данас. Налази се у 28. поглављу Исаије и записано је пре 740. пре н. е., вероватно за време владавине злог израелског краља Пекаха и својеглавог Јудиног краља Ахаза.
’Пијанице Ефрајимске‘
3. Какву је узбудљиву изјаву Исаија изрекао?
3 У првом стиху 28. поглавља уздрмани смо узбудљивом изјавом: ”Тешко венцу поносноме пијаница Ефрајимских, увеломе цвету красног накита њиховог, уврх родног дола оних који се опијају!“. Како су сигурно Израелци били запањени кад су чули ову немилосрдну објаву! Ко су биле те ’пијанице Ефрајимске‘? Шта је био њихов ’венац поносни‘? И шта је ’врх родног дола‘? Што је још важније, какво значење имају ове речи за нас данас?
4. (а) Шта су били Ефрајим и врх родног дола? (б) Зашто се Израел осећао сигурно?
4 Пошто је племе Ефрајим било највеће од десет племена Израела, понекад се израз ”Ефрајим“ односио на читаво северно краљевство. Дакле, ’пијанице Ефрајимске‘ биле су уствари пијанице Израела. Главни град Израела била је Самарија, која је била смештена на једној стратешкој узвисини уврх родног дола. Зато се израз ”уврх родног дола“ односи на Самарију. Кад су записане те речи, краљевство Израела било је јако искварено у религиозном погледу. Осим тога, ушло је у политички савез са Сиријом против Јуде и за сада се осећало сигурно (Исаија 7:1-9). То је требало да се промени. Приближавала се криза, због чега је Јехова објавио: ”Тешко венцу поносноме пијаница Ефрајимских.“
5. (а) Шта је био Израелов венац поносни? (б) Ко су били пијанице Ефрајимске?
5 Шта је био ’венац поносни [”круна“, NW]‘? Круна је симбол краљевске власти. Дакле, ’венац поносни‘ представља Израелов положај одвојеног краљевства, независног од Јуде. Нешто ће се догодити што ће разорити Израелову краљевску независност. Ко су, дакле, биле ’пијанице Ефрајимске‘? Било је несумњиво дословних пијаница у Израелу, јер је Самарија била средиште разузданог паганског обожавања. Међутим, Библија говори о једној горој врсти пијанства. У Исаији 29:9 читамо: ”Пијани су, али не од вина, посрћу, ал‘ не од јаких пића.“ То је било духовно пијанство, нечиста, смртоносна опијеност. Израелске вође — нарочито верске вође — патиле су управо од такве духовне опијености.
6. Шта је древни Израел учинило пијаним?
6 Шта је био узрок духовног пијанства древног Израела? Основни узрок је био његов савез са Сиријом против Јуде, због ког су се вође нације осећале веома сигурно. То духовно пијанство избацило је Израел из реалности. Као дословни пијаница, били су оптимистички расположени, иако за то није било разлога. Осим тога, Израел је поносно носио свој пијани савез са Сиријом, као поносни венац. Али, као што каже Исаија, био је то венац који ишчезава и неће још дуго трајати.
7, 8. Упркос свом добром расположењу, шта је древни Израел требало да искуси?
7 Исаија то наглашава у 28. поглављу, другом стиху: ”Гле, од Господа долази човек јак и силан као олуја од града, као вихор који ломи, као пљусак који потоке воде сипа и силно на земљу их сручи.“ Ко је тај ”јак и силан“? У време древног Израела, то је било моћно асирско царство. Требало је да та окрутна немилосрдна светска сила дође на Израел као громогласна олуја снажних, поплавних вода. С каквим резултатом?
8 Исаија наставља: ”Ногама ће се поносити венац пијаница Ефрајимских згазити, и увели цвет краснога накита њиховог на врху родног дола биће као смоква пре лета узрела, коју чим ко види руком граби и једе“ (Исаија 28:3, 4). Израелов главни град Самарија био је за Асирију као зрела смоква, која може одмах да се убере и поједе. Требало је да Израелов венцу сличан савез са Сиријом буде изгажен. Неће имати никакве вредности кад дође дан обрачуна. Што је још горе, његова круни слична слава независности биће смрвљена под ногама асирског непријатеља. Каква катастрофа!
”Свештеници и пророци посрћу“
9. Зашто је Јуда могла очекивати повољнију вест од Јехове него древни Израел?
9 Да, страшан обрачун очекивао је Израел и, баш као што је Јехова Бог упозорио, тај обрачун је наступио 740. пре н. е. кад је Асирија уништила Самарију и кад је северно краљевство престало да постоји као независна нација. То што се догодило древном Израелу служи као страшно упозорење неверној кривој религији данас, као што ћемо видети. Али шта је са Израеловим сестринским краљевством Јудом на југу? У Исаијино време Јеховин храм још увек је служио сврси у Јерусалиму, главном граду Јуде. Свештенство је још увек тамо деловало, а пророци, као што су Исаија, Осеа и Михеј, још увек су говорили у Јеховино име. Какву је, дакле, поруку Јехова имао за Јуду?
10, 11. Какво одвратно стање је владало у Јуди?
10 Исаија наставља да нам говори: ”Они [то јест, свештеници и пророци у Јерусалиму] од вина посрћу, заносе се од жестоких пића; свештеници и пророци посрћу од силног пића“ (Исаија 28:7а). Очигледно је да су и верске вође у Јуди такође биле пијане. Као и у Израелу, неки су вероватно били и дословне пијанице, и ако је тако било, то је било срамотно. Божји закон изричито је забрањивао свештеницима да пију јако пиће док служе у храму (Левитик 10:8-11). Дословно пијанство у Божјем дому био би саблажњавајући пример кршења Божјег закона.
11 Међутим, што је било још озбиљније, у Јуди је било и духовног пијанства. Као што је Израел ушао у савез са Сиријом против Јуде, тако је и Јуда потражила сигурност кроз савез са Асиријом (2. Краљевима 16:5-9). Упркос близини Божјег храма и присутности његових пророка, Јуда је положила веру у људе онда кад је требало да се поузда у Јехову. Осим тога, тиме што су склопили такав неразборит савез, њене вође су се осећале исто тако безбрижно као и њихови духовно пијани суседи на северу. Али њихов неодговоран став био је одвратан Јехови.
12. Шта је требало да буде последица Јудиног духовног пијанства?
12 Исаија наставља: ”Вино их је освојило, занели се од силног пића и посрћу у прорицању, спотичу се у суђењу. Сви столови пуни су бљувотине, и нечисти, и никоме више места нема!“ (Исаија 28:7б). Вероватно су неки у свом дословно пијаном стању заиста повраћали у храму. Али, што је још горе, свештеници и пророци који је требало да пруже религиозно вођство, повраћали су духовну нечистоћу. Осим тога, изузев неколицине верних, способност расуђивања пророка била је искривљена и предвиђали су криве ствари обзиром на нацију. Јехова ће казнити Јуду због те духовне нечистоће.
Духовне пијанице данас
13. Која је паралела стању у Израелу и Јуди постојала у првом веку н. е., и која паралела постоји данас?
13 Да ли су Исаијина пророчанства имала испуњење само у древном Израелу и Јуди? Никако. И Исус и апостол Павле су цитирали његове речи о духовном пијанству и применили их на религиозне вође свог времена (Исаија 29:10, 13; Матеј 15:8, 9; Римљанима 11:8). И данас је настала ситуација као она у Исаијино време — овога пута у назови хришћанству, светској религиозној организацији која тврди да заступа Бога. Али, уместо да заузме чврст став за истину и ослања се на Јехову, назови хришћанство, католичко и протестантско, своју веру полаже у свет. На тај начин несигурно тетура около као пијанице Израела и Јуде. Духовне пијанице тих древних нација добро предочавају духовне вође данашњег назови хришћанства. Погледајмо на који начин.
14. Како су религиозне вође тзв. хришћанства пијане као вође древне Самарије и Јерусалима?
14 Слично Самарији и Јерусалиму, и назови хришћанство је пило много вина политичких савеза. Године 1919. било је међу најистакнутијим подупирачима Лиге народа. Иако је Исус рекао да хришћани нису део света, вође назови хришћанства одржавају везе с политичким вођама (Јован 17:14-16). Симболично вино такве активности делује стимулативно на свештенство. (Упореди Откривење 17:4.) Уживају да их политичари питају за мишљење и да се друже са највећим личностима света. Последица тога је да не могу пружити исправно духовно вођство. Они повраћају нечистоћу уместо да говоре чисту вест истине (Софонија 3:9). Они са својим мутним и збуњеним предвиђањем нису сигурни предводници човечанства (Матеј 15:14).
”Заповест на заповест“
15, 16. Како су Исаијини савременици реаговали на његове опомене?
15 У осмом веку пре н. е. Исаија је нарочито разоткрио неисправно поступање духовних вођа Јуде. Како су они реаговали? Било им је мрско то разоткривање! Кад је Исаија истрајао у објављивању Божјих упозорења, верске вође су узвратиле: ”Ко ли ће се мудрости учити, коме ли ће разум се делити? Деци која више се не доје, деци тек од сисе одбијеној?“ (Исаија 28:9). Да, да ли је Исаија мислио да разговара с малом децом? Верске вође из Јерусалима сматрале су се одраслим људима, потпуно способним да доносе одлуке за себе. Није требало да слушају Исаијине опомене којима их је грдио.
16 Те верске вође су чак правиле шалу од Исаијине проповедничке активности. Певали су му: ”Заповест на заповест, заповест на заповест, правило на правило, правило на правило, овде мало, онде мало“ (Исаија 28:10). ’Исаија стално понавља‘, тврдили су. ’Стално говори: ”Овако је заповедио Јехова! Овако је заповедио Јехова! Ово је Јеховино мерило! Ово је Јеховино мерило!“‘ На изворном хебрејском, Исаија 28:10 је рима која се понавља, као дечија песмица. Тако је Исаија изгледао тим верским вођама, као да понавља и детињасто.
17. Како данас многи регују на упозоравајућу вест коју објављују Јеховини сведоци?
17 У првом веку н. е. проповедање Исуса и његових ученика звучало је исто тако као да се понавља и да није високоумно. Јеврејске религиозне вође су на оне који су следили Исуса гледале као на проклете, неучене простаке, људе некњижевне и обичне (Јован 7:47-49; Дела 4:13). На Јеховине сведоке данас се често исто тако гледа. Они нису били у семеништима тзв. хришћанства и не користе се високозвучним титулама или теолошком терминологијом као свештенство. Зато их врховници назови хришћанства гледају с висине, мислећи да би требало да знају где им је место и да показују више поштовања према тим верским вођама.
18. Шта религиозне вође данас превиђају?
18 Међутим, те верске вође нешто превиђају. Иако је већина у Исаијино време одбацивала његову вест, он је говорио истину, а његова су се упозорења заиста испунила! Слично томе, упозорења која данас изричу Јеховини сведоци истинита су, чврсто су утемељена на Божјој речи истине, Библији (Јован 17:17). Дакле, она ће се испунити.
Обрачун
19. Како је Јуда била присиљена да обрати пажњу говорењу туђинским муцавим језиком?
19 У Исаији 28:11 читамо: ”Због тога ће преко људи тепавих и туђинским језиком Господ томе народу говорити.“ Исаијино учење звучало је Јуди као муцање на страном језику. Иако је Јуда преживела претњу Асирије, која је поразила Израел, у своје време Јехова је послао на Јуду још једног туђина, Набукаднезара (Јеремија 5:15-17). Тим Хебрејима је вавилонски језик звучао тврдо и муцаво. Али, били су присиљени да га слушају кад је 607. пре н. е. разорен Јерусалим и његов храм, а становници били одведени у вавилонско изгнанство. На исти начин ће данашње назови хришћанство требати да трпи, јер се, као древна Јуда, не обазире на Јеховине опомене.
20, 21. Шта Јеховини сведоци непрекидно објављују, али шта одбијају да чине религиозне вође тзв. хришћанства?
20 За такве пророчанство каже: ”Он им рече: Ето вам починка, дајте уморноме да почине; ево места почивања! Али они не хтеше слушати. И за њих ће реч Господња бити: Заповест на заповест, Заповест на заповест, правило на правило, правило на правило, овде мало, онде мало, да иду и наузнако падају и разбију се, и у замке се ухвате“ (Исаија 28:12, 13).
21 Баш као што је Исаија говорио Божју вест, тако и Јеховини сведоци непрекидно говоре тзв. хришћанству да своју наду треба да положе у Јеховину реч. Али, одбија да послуша. За њега Сведоци као да муцају на страном језику. Говоре језиком који му је неразумљив. Назови хришћанство одбија да пружи починак уморноме тако да говори о Божјем Краљевству и новом свету који ће доћи. Уместо тога, пијано је од вина свог односа са светом. Више воли да подржава политичка решења проблема човечанства. Као Јевреји Исусовог времена, само није тражило Краљевство као место починка, нити је другима говорило о њему (Матеј 23:13).
22. Шта Јехова даје до знања вођама тзв. хришћанства?
22 Зато је Исаијина пророчанска реч дала до знања свештенству да Јехова неће заувек говорити преко својих безазлених Сведока. Ускоро ће Јехова спровести у дело своју ”заповест на заповест, правило на правило“, а последице за тзв. хришћанство биће катастрофалне. Његове верске вође и њихова стада биће ’разбијени, и у замке ухваћени‘. Да, као стари Јерусалим, религиозни системи тзв. хришћанства биће потпуно уништени. Какав запањујући, неочекивани развој догађаја! И какве застрашујуће последице зато што свештенство даје предност духовном пијанству уместо Јеховиним опоменама!
Можеш ли објаснити?
◻ Ко су биле пијанице Ефрајимске, и шта их је учинило пијаним?
◻ Како је венац поносни Ефрајимских пијаница био бачен на земљу?
◻ Које је срамотно стање у Јуди Исаија разоткрио?
◻ Где данас видимо духовно пијанство?
◻ Зашто би тзв. хришћанство требало да обрати пажњу ономе што се догодило древној нацији Јуде?
[Питања за разматрање]