Питања читалаца

◼ Колико упорно хришћанин треба да се противи трансфузији крви коју је одредио или одобрио суд?

Свака ситуација је јединствена, па за то не постоји свобухватно правило. Хришћани су познати по пристојном ’отплаћивању цезаревог цезару‘, у послушности законима световних власти. Ипак, они схватају да је њихова најважнија обавеза дати ”Божје Богу“, не кршећи његов закон (Марко 12:17, NW).

У Римљанима 13:1-7 разматра се однос хришћана према владајућим ’вишим властима‘ (NW). Такве владавине имају власт да донесу законе или да издају наредбе, обично за унапређивање општег добра становништва. Осим тога, владавине ”носе мач“ како би наметнуле своје законе и ’изразиле срџбу над онима који чине што је зло према њиховим законима‘. Пошто су поданици виших власти, хришћани желе да слушају законе и судске одлуке, али та подложност мора да буде релативна. Ако се од хришћанина тражи да се подложи нечему што би било кршење Божјег вишег закона, божански закон долази на прво место; он има предност.

Неки данашњи закони, који су у основи добри, могу бити злоупотребљени да се озакони приморавање хришћанина на трансфузију крви. У таквим случајевима, хришћани морају заузети исти став какав је заузео апостол Петар: ”Морамо слушати Бога као владара пре него људе“ (Дела 5:29, NW).

Јехова је заповедио Израелцима: ”Буди чврсто одлучан да не једеш крв, јер је крв душа и ти не смеш јести душе са телом“ (5. Мојсијева 12:23, NW). Јеврејски превод Библије из 1917. гласи: ”Само буди постојан да не једеш крв.“ А Ајзек Лизер (Isaac Leeser) је превео тај стих: ”Само буди чврст тако да не једеш крв.“ Звучи ли ово као да су Божје слуге биле немарне или равнодушне с обзиром на држање његовог закона?

Хришћани су с добрим разлогом били потпуно одлучни да слушају Бога, чак и ако им је влада наредила другачије. Професор Роберт Л. Вилкен (Robert L. Wilken) пише: ”Хришћани не само да су одбијали [Римску] војну службу, него нису хтели да прихвате јавну службу нити да преузму одговорности управљања у градовима“ (The Christians as the Romans Saw Them). Одбијање је могло значити да су били означени као кршиоци закона или су били осуђени у римској арени.

И данас хришћани морају бити постојани, чврсто одлучни да не крше божански закон, чак и ако су тиме угрожени од световних власти. Највиши закон у свемиру — Божји закон — захтева да се хришћани уздржавају од крви, баш као што им је заповеђено и да избегавају блуд (полни неморал). Библија те забране назива ’потребним‘ (Дела 15:19-21, 28, 29). Такав божански закон не би требало узети олако, као нешто што треба послушати само ако је прикладно или ако не ствара проблеме. Божји закон мора да се слуша!

Зато можемо разумети зашто је млада хришћанка споменута на 17. страни рекла на суду да ’на трансфузију гледа као на напад на њено тело и упоређује је са силовањем‘. Да ли би се иједна хришћанка, млада или стара, пасивно препустила силовању, чак и ако постоји законско одобрење да се врши блуд у облику полног напада?

На исти начин, 12-годишња девојчица цитирана на истој страни није оставила места сумњи да ће се ’борити против било које судски одобрене трансфузије свим снагама које може да прикупи, да ће вриштати и отимати се, да ће извући инјекцијски систем из руке и да ће настојати да пролије крв из кесице изнад свог кревета‘. Она је била чврсто одлучна да слуша божански закон.

Исус се удаљио из подручја кад је мноштво желело да га учини краљем. На исти начин, ако од суда одобрена трансфузија крви изгледа могућом, хришћанин може одлучити да избегне да буде доступан за такво кршење Божјег закона (Матеј 10:16; Јован 6:15). У исто време, хришћанин мудро треба да тражи алтернативни медицински поступак, чинећи тиме искрене напоре да се одржи на животу и поново стекне потпуно здравље.

Ако хришћанин предузме веома упорна настојања да избегне кршење Божјег закона о крви, власти га могу сматрати кршиоцем закона или га подвргнути судском поступку. Ако уследи казна, хришћанин може на њу да гледа као на трпљење због праведности. (Упореди 1. Петрова 2:18-20.) Али, у већини случајева хришћани су избегли трансфузије и опоравили се уз стручну медицинску негу, тако да нису уследили трајни законски проблеми. И што је најважније, одржали су своју беспрекорност према свом Божанском Дароваоцу живота и Судији.