Спасти живот крвљу — како?

”Избери живот... да слушаш глас његов [Божји]... јер од тога зависи живот твој, и продужење дана твојих“ (ДЕУТЕРОНОМ 30:19, 20).

1. Како су прави хришћани јединствени по свом поштовању живота?

 МНОГИ људи кажу да поштују живот, пружајући као доказ свој став о смртној казни, абортусу или лову. Међутим, прави хришћани на посебан начин показују поштовање према животу. Псалам 36:10 [9, ДК] каже: ”Јер у теби [Боже] извор је живота.“ Пошто је живот дар од Бога, хришћани прихватају његов став о крви.

2, 3. Зашто би по питању крви требало да узмемо у обзир Бога? (Дела 17:25, 28).

² Наш живот зависи од крви која кроз наше тело носи кисеоник, уклања угљен диоксид, омогућава нам да се прилагодимо променама температуре и помаже нам да се боримо против болести. Онај ко нам је пружио живот такође је обликовао и пружио чудесно животоодржавајуће течно ткиво названо крв. То одражава његово стално занимање за одржавање људског живота (Постање 45:5; Деутероном 28:66; 30:15, 16).

³ И хришћани и људи уопште треба да се питају: ’Може ли крв спасти мој живот само својим природним функцијама, или крв може спасти живот на далекосежнији начин?‘ Иако већина људи разуме везу између живота и природних функција крви, у то је уствари укључено далеко више. Етика хришћана, муслимана и Јевреја усредсређује се на Дароваоца живота који се јасно изразио у вези живота и крви. Да, наш Створитељ има доста тога да каже о крви.

 Божји чврст став о крви

4. Шта је Бог рекао о крви у раној историји човечанства?

⁴ Крв је споменута више од 400 пута у Божјој речи, Библији. Међу најранијим указивањима је Јеховина објава: ”Све што живи и креће се биће вам храна... Али не смеш јести месо које има своју животну крв још у себи.“ Додао је: ”За вашу животну крв јамачно ћу захтевати извештај“ (Постање 9:3-5, New International Version). Јехова је то рекао Ноју, праоцу људске породице. Зато је читавом човечанству дато до знања да Створитељ гледа на крв као на живот. Зато би требало да свако ко тврди да признаје Бога за Дароваоца живота призна да он заузима чврсто становиште с обзиром на употребу крви.

5. Који је био главни разлог зашто Израелци не би смели да узимају крв?

⁵ Бог је поново указао на крв кад је Израелу дао свој кодекс Закона. Левитик 17:10, 11, према јеврејском преводу Танах, гласи: ”Ако неко од дома Изрелова или од странаца који обитавају међу њима једе било какву крв, окренућу своје лице против особе која једе крв, и окренућу га од његовог рода. Јер је живот телу у крви.“ Иако је држање тог закона имало здравствене користи, у то је било укључено много више. Тиме што су крв сматрали нечим посебним, Израелци су могли показати да њихов живот зависи од Бога (Деутероном 30:19, 20). Да, главни разлог зашто нису смели да узимају крв није био тај што је то нездраво, него зато што крв има посебно значење пред Богом.

6. Зашто можемо бити сигурни да је Исус подупирао Божји став о крви?

⁶ Где стоји хришћанство с обзиром на спашавање људског живота крвљу? Исус је знао шта је његов Отац рекао о употреби крви. Исус ”није учинио неправду [и] превара му се није нашла на уснама“. То значи да је он савршено држао Закон, укључујући закон о крви (1. Петрова 2:22, Knox). Тиме је пружио узор за своје следбенике, укључујући узор поштовања живота и крви.

7, 8. Како је постало очигледно да се Божји закон о крви односи и на хришћане?

⁷ Историја нам показује шта се догодило касније, кад је сабор хришћанског водећег тела одлучио да ли треба хришћани да држе све израелске законе. Под божанским вођством, они су рекли да хришћани нису обавезни да држе Мојсијев кодекс, већ да је ”потребно“ ’уздржавати се од онога што је жртвовано идолима и од крви и од удављенога и од блуда‘ (Дела 15:22-29, NW). Тиме су јасно дали на знање да је избегавање крви у моралном погледу исто као и избегавање идолопоклонства и озбиљног неморала. a

⁸ Рани хришћани држали су се те божанске забране. Коментаришући то, британски научник Џозеф Бенсон (Joseph Benson) је рекао: ”Ова забрана једења крви, која је дана Ноју и свим његовим потомцима, и поновљена Израелцима... никад није била опозвана, него управо супротно, потврђена у Новом завету, У Делима апостолским XV, и зато представља сталну обавезу.“ Ипак, да ли оно што Библија каже о крви искључује модерну медицинску употребу, као што су трансфузије, за које је јасно да нису коришћене ни у Нојево време нити у време апостола?

Крв у леку или као лек

9. Како се крв у древна времена користила у медицинске сврхе, у супротности с којим хришћанским ставом?

⁹ Употреба крви у медицини није новијег датума. Књига Flesh and Blood (Тело и крв) од књижевнице Реј Танахил (Reay  Tannahill), истиче да је готово 2 000 година у Египту и другде ”крв сматрана најуспешнијим леком против губе“. Римљани су веровали да се епилепсија може излечити узимањем људске крви. Тертулијан је писао о тој ”медицинској“ употреби крви: ”Погледај оне који похлепно приликом представе у арени узимају свежу крв опаких злочинаца... и односе је да излече своју падавицу.“ То је било у потпуној супротности с оним што су чинили хришћани: ”Ми чак не узимамо крв животиња у својим оброцима... На суђењима хришћанима, нудите им кобасице испуњене крвљу. Уверени сте, наравно, да им [то] није допуштено.“ Запази дубљи смисао: Уместо да узму крв, која је представљала живот, први хришћани били су спремни да се изложе смрти. (Упореди 2. Самуелова 23:15-17.)

10, 11. Зашто се може веровати да Божје мерило о крви искључује прихватање трансфундиране крви?

¹⁰ Наравно, тада крв није била трансфундирана, јер су експерименти са трансфузијама започели тек почетком 16. века. Ипак, у 17. веку један професор анатомије на Универзитету у Копенхагену је приметио: ’Они који се упетљају у употребу људске крви за систематско лечење изгледа да је злоупотребљавају и да чине велики грех. Канибали су осуђени. Зашто нам нису одвратни они који мажу своје грло људском крвљу? Слично је и с примањем туђе крви из резане вене, било кроз уста или инструментима за трансфузију. Оне који врше такву операцију држи у страху божански закон.‘

¹¹ Да, људи су и у прошлим вековима разумели да се Божји закон примењује на узимање крви у вене и на узимање путем уста. Схватање тога може данас људима помоћи да разумеју став који заузимају Јеховини сведоци, а који је у складу с Божјим законом. Иако високо цене живот и сматрају вредном медицинску негу, прави хришћани поштују живот као Створитељев дар и зато не покушавају да подржавају живот узимајући крв (1. Самуелова 25:29).

Медицински животоспасавајућа?

12. Шта разумни људи могу размотрити у вези трансфузија крви?

¹² Стручњаци су годинама тврдили да крв спасава животе. Лекари могу указати да су неки који су нагло изгубили велику количину крви примили трансфузију и да им је било боље. Зато се људи могу питати: ’Колико је хришћанско становиште с медицинске стране мудро или немудро?‘ Пре излагања сваком озбиљнијем медицинском поступку, разумна особа ће се упознати с могућим предностима и опасностима. Како је са трансфузијама крви? Чињеница је да су трансфузије крви крцате опасностима. Могу чак бити смртне.

13, 14. (а) Која су нека од подручја на којима су се трансфузије крви показале опасним? (б) Како искуство папе показује здравствене опасности примене крви?

¹³ Недавно су лекари Л. Т. Гуднаф (L. T. Goodnough) и Џ. М. Шак (J. M. Shuck)  приметили: ”Медицинско друштво дуго је било свесно да је, док је залиха крви сигурна толико колико је знамо таквом учинити, трансфузија крви увек носила опасност. Најчешћа компликација трансфузије крви наставља бити нон-А нон-Б хепатитис (NANBH); друге могуће компликације укључују хепатитис Б, изоимунизацију, трансфузијске реакције, недостатак имунитета и нагомилавање гвожђа.“ ’Опрезно‘ процењујући само једну од тих опасности, извештај додаје: ”Предвиђено је да ће се годишње просечно код 40 000 људи [само у САД] развити NANBH, и да ће се затим код 10% њих развити цироза јетре и/или хепатом [рак јетре]“ (The American Journal of Surgery, јун 1990).

¹⁴ Како је опасност од болести повезане с трансфундираном крвљу постала све више позната, људи су преиспитивали свој став о трансфузији. На пример, након што је на папу извршен атентат 1981, лечен је у болници и отпуштен. Касније је поново враћен и задржан два месеца. Био је тако тешко болестан да је изгледало да ће морати у пензију као инвалид. Зашто? Због инфекције цитомегаловирусом из крви која му је дата. Неки се можда питају: ’Ако је крв која је дата чак папи несигурна, каква је крв која се даје нама, обичним људима?‘

15, 16. Зашто трансфузије нису сигурне, иако је крв била испитана на болести?

¹⁵ ’Али, зар они не могу да провере крв?‘, могао би неко да пита. Па, размотримо као пример проверу на хепатитис Б. Patient Care (28. фебруар 1990) је истакао: ”Појава посттрансфузијског хепатитиса опада после рутинског прегледа крви на хепатитис, али 5-10% случајева посттрансфузијских хепатитиса још је увек проузроковано хепатитисом Б.“

¹⁶ Нетачност таквих тестова видела се и у вези још једне опасности коју носи крв — сиде. Пандемија сиде је у пуном смислу речи освестила људе с обзиром на опасност од заражене крви. Истина, сада постоје начини да се крв испита да ли садржи такав вирус. Међутим, крв није свуда испитана. Изгледа да људи годинама могу носити у својој крви вирус сиде, а да га садашње методе испитивања не могу открити. Тако пацијенти могу добити сиду — и добили су је — из крви која је прегледана и прошла је тест!

17. Како трансфузије крви наносе штету која можда није одмах очигледна?

¹⁷ Доктори Гуднаф и Шак такође су споменули ”недостатак имунитета“. Да, докази показују да чак и исправно унакрсно испитана крв може да оштети пацијентов имунолошки систем, отварајући врата за рак и смрт. Тако је канадска студија о ”пацијентима с раком главе или грла показала да су они који су примили трансфузију крви током лечења тумора доживели значајно слабљење имунолошког стања после тога“ (The Medical Post, 10. јул 1990). Лекари са Универзитета у јужној Калифорнији известили су: ”Стопа поновног појављивања рака гркљана била је 14% за оне који нису примили крв и 65% за оне који су је примили. За рак усне шупљине, ждрела и носа или синуса, стопа поновног појављивања била је 31% без трансфузија и 71% са трансфузијама“ (Annals of Otology, Rhinology & Laryngology, март 1989). Чини се да помањкање имунитета лежи и иза чињенице да се код оних који приме крв током операције чешће развијају инфекције. (Види оквир на стр. 10.)

Да ли постоје икакве замене за крв?

18. (а) На шта су опасности укључене у трансфузије крви навеле лекаре? (б) На које податке с обзиром на алтернативе можеш да укажеш свом лекару?

¹⁸ Неки могу мислити: ’Трансфузије носе ризик, али постоје ли икакве замене?‘ Ми сигурно желимо ефикасну медицинску негу високог квалитета. Постоје ли зато легитимни и ефикасни начини за излажење на крај са озбиљним медицинским проблемима без употребе крви? На срећу, постоје. The New England Journal of Medicine (7. јун 1990) је известио: ”Лекари који су све свеснији опасности [сиде] и других инфекција које се преносе трансфузијом, поново процењују опасности и  користи трансфузија и окрећу се алтернативама, укључујући и ону потпуног избегавања трансфузија.“ b

19. Зашто можеш бити уверен да можеш одбити крв и још увек бити успешно медицински лечен?

¹⁹ Јеховини сведоци дуго су одбијали трансфузије крви, не првенствено због опасности по здравље, већ из послушности Божјем закону у вези крви (Дела 15:28, 29). Ипак, вешти лекари успешно су се старали за пацијенте Сведоке без употребе крви и свих ризика које она са собом носи. Као један од многих примера о којима се извештавало у медицинској литератури, Archives of Surgery (новембар 1990) је разматрао трансплантацију срца на пацијентима Сведоцима чија савест је дозвољавала такав поступак без примене крви. Извештај каже: ”Више од 25 година обављања хирургије срца на Јеховиним сведоцима достигло је свој врхунац кроз успешну трансплантацију срца без примене крвних продуката... Није било ваноперативних смртних случајева, а почетне студије су показале да ти пацијенти нису били склонији већем одбацивању трансплантираног органа.“

Највреднија крв

20, 21. Зашто би требало да хришћани буду опрезни да не развију став ”Крв је лош лек“?

²⁰ Међутим, дубоко питање које свако од нас треба себи да постави гласи: ’Зашто сам одлучио да не прихватим трансфузију крви? Искрено речено, шта је мој основни, темељни разлог?‘

²¹ Споменули смо да постоје ефикасне замене за крв које нас не извргавају многим опасностима повезаним с трансфузијама. Опасности као што су хепатитис или сида чак су подстакле неке да одбију крв из нерелигиозних разлога. Неки су у томе толико гласни, готово као да марширају под заставом ”Крв је лош лек“. Могуће је да и хришћани буду увучени у то марширање. Али, то је марширање по путу који води у пропаст. Како то?

22. Који реалистички поглед на живот и смрт морамо имати? (Проповедник 7:2).

²² Прави хришћани увиђају да и уз најбољу медицинску негу и у најбољим болницама, у једном тренутку сви људи умиру. Са или без трансфузије крви, људи умиру. Ово не звучи фаталистички. Смрт је стварност данашњег живота. Људи који не поштују Божји закон о крви често доживљавају тренутну или каснију штету од крви. Неки чак и умиру од трансфундиране крви. Али, сви морамо схватити да они који преживе трансфузије нису добили бескрајни живот. Дакле, трансфузије им не спашавају живот трајно. С друге стране, већина оних који из верских и/или медицинских разлога одбијају крв, али прихватају алтернативну медицинску терапију, преживљава и добро се осећа. Они тада могу свој живот продужити годинама — али не бескрајно.

23. Како се Божји закон о крви односи на то што смо грешни и што нам је потребна откупнина?

²³ Чињеница да су данас сви људи несавршени и да постепено умиру доводи нас до централног питања у вези онога што Библија каже у вези крви. Бог је рекао целом човечанству да не смеју јести крв. Зашто? Јер крв представља живот  (Постање 9:3-6). Он је у кодексу Закона поставио прописе указујући да су сви људи грешни. Бог је рекао Израелцима да принашањем животињских жртава могу признати потребу да њихови греси буду покривени (Левитик 4:4-7, 13-18, 22-30). Иако он то не тражи од нас данас, крв је још увек важна. Бог је намеравао да омогући жртву која може потпуно да окаје грехе свих оних који верују — откупнину (Матеј 20:28). Због тога треба да имамо Божје гледиште о крви.

24. (а) Зашто би било погрешно сматрати здравствене опасности централним чиниоцем с обзиром на крв? (б) Шта би заиста требало да буде позадина нашег става о употреби крви?

²⁴ Било би погрешно концентрисати се првенствено на здравствене ризике лечења крвљу, јер се Бог не усредсређује на то. Израелци су могли имати неке здраве последице од тога што нису узимали крв, баш као што су могли имати користи ако не би јели месо свиња или стрвинара (Деутероном 12:15, 16; 14:7, 8, 11, 12). Ипак, сетимо се да, кад је Бог дао Ноју одобрење за храну, он није забранио једење меса тих животиња. Али, он је објавио да људи не смеју јести крв. Бог се није усредсредио у првом реду на могуће опасности по здравље. То није био основни чинилац његове објаве у вези крви. Требало је да његови обожаваоци одбију да подржавају свој живот крвљу, не у првом реду због тога што је то нездраво, него зато што је то несвето. Они нису одбијали крв зато што је загађена, него зато што је драгоцена. Они су могли да приме опроштење само кроз жртвену крв.

25. Како крв трајно спасава живот?

²⁵ Исто је и са нама. Апостол Павле је у Ефешанима 1:7 објаснио: ”По њему [Христу] имамо избављење откупнином кроз крв његову, да, опроштење наших преступа, према богатству његове незаслужене доброте“ (NW). Ако Бог опрашта нечије грехе и гледа на њега као на праведника, та особа има изглед за вечни живот. Зато је Христова откупна крв у стању да спаси живот — трајно, у ствари, вечно.

[Фусноте]

Можеш ли објаснити?

◻ Који је основни разлог зашто Јеховини сведоци одбијају трансфузије крви?

◻ Који доказ потврђује да библијски став о крви није медицински неразуман?

◻ Како је откупнина повезана са библијским законом о крви?

◻ Који је једини начин на који крв може трајно спасти животе?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 10. страни]

ТРАНСФУЗИЈА И ИНФЕКЦИЈА

Након опсежног прегледа о томе да ли могу трансфузије крви учинити пацијента осетљивијим на инфекцију, др Нил Бланберг (Neil Blumberg) је закључио: ”Од 12 клинички размотрених случајева [тог питања], код 10 је пронађено да је трансфузија значајно и независно повезана са повећаним ризиком бактеријске инфекције... Уз то, трансфузија на неко дуже време пре операције може утицати на пацијентову отпорност на инфекцију уколико су имунолошки учинци трансфузије тако дуготрајни како показују неки размотрени случајеви... Ако ти подаци могу да се прошире и потврде, изгледа да акутне постоперативне инфекције могу бити само свеопшта значајна компликација повезана са хомологном трансфузијом“ (Transfusion Medicine Reviews, октобар 1990).

[Слика на 8. страни]

Увећана црвена крвна зрнца. ”Сваки микролитар (0,00165 грама) крви садржи од 4 до 6 милиона црвених крвних зрнаца“ (The World Book Encyclopedia).

[Извор]

Kunkel-CNRI/PHOTOTAKE NYC