Ходати поучени од Јехове

”Поучи ме, о Јехова, своме путу. Ходаћу у твојој истини. Учини јединственим срце моје да се боји твога имена“ (ПСАЛАМ 86:11, NW).

1, 2. Шта подстиче Јеховине сведоке да одбију да прихвате трансфузије крви?

 ”МОЖДА су Јеховини сведоци у праву кад одбијају употребу крвних продуката, јер је тачно да значајан број патогених агенса може бити пренесен трансфундираном крвљу“ (Француски медицински дневник Le Quotidien du Médecin, 15. децембар 1987).

² Неки који читају овај коментар можда су мислили да је чиста случајност да су Јеховини сведоци одбијали трансфузије крви много пре него што је постало опште познато како то опасно може бити, па чак смртоносно. Али, Јеховини сведоци нису случајно заузели свој став по питању крви, нити је то правило које је измислила нека чудна секта, нити став који је произашао из страха да крв није сигурна.  Уместо тога, Сведоци одбијају крв због своје одлучности да у послушности ходе пред својим Величанственим Учитељем — Богом.

3. (а) Како је Давид гледао на зависност од Јехове? (б) Какав исход је Давид радосно очекивао због поуздања у Бога?

³ Краљ Давид, који је био свестан своје зависности од Бога, чврсто је одлучио да буде поучен од њега и да ’хода у његовој истини‘ (Псалам 86:11, NW). Давиду је једном било саветовано да ће, ако избегне да постане крив за крв у Божјим очима, ’његов живот бити похрањен у шкрињи живота код Јахве‘ (1. Самуелова 25:21, 22, 25, 29, Ст). Као што људи скривају вредности да их заштите и сачувају, тако би и Бог могао да заштити и сачува Давидов живот. Прихвативши мудри савет, Давид није настојао да спасе свој живот личним напорима, већ се поуздао у Онога коме је дуговао свој живот: ”Показаћеш ти мени пут живота. Обиље радости пред лицем је твојим, вечне су утехе у десници твојој“ (Псалам 16:11).

4. Зашто је Давид желео да буде поучен од Јехове?

⁴ Са таквим ставом, Давид није мислио да он лично може изабрати који божански закони вреде или је потребно да их слуша. Његов став је био: ”Поучи ме, о Јехова, своме путу, и води ме путем честитости.“ ”Поучи ме, о Јехова, своме путу. Ходаћу у истини твојој. Учини јединственим срце моје да се боји твога имена. Хвалим те, о Јехова мој Боже, свим срцем својим“ (Псалам 27:11; 86:11, 12, NW). Понекад ходање у истини пред Богом може изгледати неугодно или може да захтева велику жртву, али Давид је желео да буде поучен о исправном путу и да иде њиме.

Поучени о крви

5. Шта је Давид могао знати о Божјем ставу у вези крви?

⁵ Вреди запазити да је Давид од свог детињства био поучен о Божјем гледишту о крви, гледишту које није било религиозна тајна. Кад је Закон био читан људима, Давид би чуо следеће: ”Јер је душа телу у крви, и ја сам је ставио на жртвеник за вас да учиним помирење за ваше душе, јер крв чини помирење душом која је у њој. Зато сам рекао синовима Израеловим: ’Ниједна душа међу вама не сме јести крв и ниједан страни становник који борави као странац у вашој средини не сме јести крв‘“ (3. Мојсијева 17:11, 12, NW; Деутероном 4:10; 31:11).

6. Откуда стална потреба за Божје слуге да буду поучени о крви?

⁶ Све док је Бог користио Израел као свој сакупљени народ, требало је да они који су желели да му угоде буду поучени у вези крви. Нараштај за нараштајем израелских дечака и девојчица био је поучаван на тај начин. Али, да ли ће се такво пучавање наставити након што је Бог прихватио скупштину хришћана, оснивајући је у ’Израел Божји‘? (Галатима 6:16). Да, наравно. Божји став о крви није се променио (Малахија 3:6). Он је јасно разложио да је становиште да се крв не злоупотребљава постојало пре него што је савез Закона ступио на снагу, и да траје након што је Закон престао да важи (Постање 9:3, 4; Дела 15:28, 29).

7. Зашто је веома важно за нас да смо поучени од Бога у вези крви?

⁷ Поштовање крви је темељ хришћанства. ’Није ли то претеривање?‘ могао би неко да пита. Ипак, шта је темељ хришћанства ако не Исусова жртва? И апостол Павле је писао: ”По њему [Исусу] имамо избављење откупнином кроз крв његову, да, опроштење наших преступа, према богатству његове незаслужене доброхотности“ (Ефешанима 1:7, NW). The Inspired Letters (Надахнута писма), која је превео Франк Лајбах (Frank C. Laubach), преводе овај стих: ”Крв је Христова плаћена за нас и сад припадамо њему.“

8. Како ”велико мноштво“ зависи од крви за живот?

⁸ Сви они који се надају да преживе предстојећу ’велику невољу‘ и да се радују Божјим благословима на рајској Земљи зависе од Исусове проливене крви.  Откривење 7:9-14 описује такве и каже с обзиром на оно што су они већ учинили: ”То су они који долазе из велике невоље, и опрали су своје дуге хаљине и обелили их у крви Јагњетовој“ (NW). Запази речи које се овде користе. Оне не кажу да су они који су спашени кроз невољу ’прихватили Исуса‘ или ’положили веру у њега‘, иако су то очигледно неопходни чиниоци. Ту се иде корак даље и каже да су они ”опрали своје дуге хаљине и обелили их у [Исусовој] крви“. То је због тога што његова крв има откупну вредност.

9. Зашто је послушност Јехови у вези крви тако озбиљна?

⁹ Цењење те вредности помаже Јеховиним сведоцима да буду одлучни да не злоупотребе крв, чак и ако лекар искрено тврди да је трансфузија неопходна. Он можда верује да могуће користи од трансфузије премашују здравствене опасности повезане са самом крвљу. Али, хришћани не могу занемарити још смртоноснију опасност, опасност да се изгуби Божје признање пристајањем на злоупотребу крви. Павле је једном говорио о онима који су ’намерно грешили након што су примили познање истине‘. Зашто је сваки грех такве врсте тако озбиљан? Јер такав човек ’гази Сина Божјега и... сматра нечистом ”крв Савеза“ којом је посвећен‘ (Хебрејима 9:16-24; 10:26-29).

Помоћи другима да буду поучени

10. Шта је у позадини наше одлучности да се уздржавамо од крви?

¹⁰ Ми који ценимо Исусову откупну жртву чувамо се да не починимо грех одбацивањем животоспасавајуће вредности његове крви. Након што смо добро промислили о тој ствари, схватамо да би требало да нас сама захвалност Богу за живот подстакне да одбацујемо сваки уступак с обзиром на његове праведне законе. Уверени смо да су дати за нашу најбољу корист — нашу дугорочну корист (Деутероном 6:24; Пословице 14:27; Проповедник 8:12). Међутим, шта је с нашом децом?

11-13. Који погрешан став с обзиром на своју децу и крв имају неки хришћански родитељи, и зашто?

¹¹ Док су наши потомци још бебе или су премлади да разумеју, Јехова Бог на њих може гледати као на чисте и прихватљиве на темељу наше оданости (1. Коринћанима 7:14). Зато је тачно да малолетници у хришћанском домаћинству можда још не могу разумети и учинити избор с обзиром на послушност Божјем закону о крви. Међутим, да ли чинимо све што можемо да их поучимо о том пресудном питању? Хришћански родитељи треба то озбиљно да размотре, јер изгледа да неки родитељи имају погрешан став о својој деци и крви. Чини се да неки сматрају да немају стварну контролу над тиме хоће ли њихова малолетна деца примити трансфузију. Зашто такав погрешан став?

¹² Многе земље имају законе и владине установе за заштиту запостављене и злостављене деце. Деца Јеховиних сведока нису запостављена или злостављана онда кад родитељи одлуче да не допусте да се њиховом вољеном сину или кћерци да крв, истовремено захтевајући алтернативне поступке које данашња медицина може пружити. Чак и са медицинског становишта, то није запостављање или злостављање, ако се узму у обзир признате опасности трансфузијске терапије. То је примена права да се одмере ризици који су укључени и тада изабере начин лечења. a Ипак, нека медицинска особља прибегла су законским средствима тражећи овлашћење да присилно дају нежељену трансфузију.

¹³ Неки родитељи, свесни да медицинско особље лако може да добије судску подршку за трансфузију на малолетнику, можда сматрају да је та ствар ван њихове контроле, да родитељи не могу или не треба ништа да учине. Како је само погрешан  такав став! (Пословице 22:3).

14. Како су Давид и Тимотеј били поучавани у својој младости?

¹⁴ Запазили смо да је Давид био поучаван Божјем путу од своје младости. То му је омогућило да на живот гледа као на дар од Бога и да зна како крв представља живот. (Упореди 2. Самуелова 23:14-17.) Тимотеј је био поучаван Божјем начину размишљања ”од раног детињства“ (2. Тимотеју 3:14, 15, NW). Не слажеш ли се да су чак и Давид и Тимотеј сигурно били у стању да се исправно поставе по питањима која укључују Божју вољу, иако су били испод данашње законске границе пунолетности? На исти начин, млади хришћани данас треба да буду поучени Божјем путу много пре него што постану пунолетни.

15, 16. (а) Какав се став развио на неким местима о правима малолетника? (б) Шта је довело до тога да је једном малолетнику дата крв?

¹⁵ На неким местима се тзв. зрелим малолетницима пружају иста права као и одраслима. Темељећи се на старости или зрелом размишљању, или на обоје, на младе може да се гледа као на довољно одрасле да доносе своје властите одлуке о медицинском поступку. Чак и тамо где није такав закон, судије и службеници могу придати велику вредност жељама младе особе која је у стању да јасно изрази своју чврсту одлуку у вези крви. У супротном, кад млада особа не може јасно и зрело да објасни своја уверења, суд може сматрати потребним да одлучи шта је најбоље, као да се ради о беби.

¹⁶ Један младић је годинама на махове проучавао Библију, али није био крштен. Иако је био само седам месеци од доба кад би добио ”право да сам одбије медицински поступак“, болница која га је лечила од рака тражила је судско одобрење да му да̂ трансфузију која се супротила његовој жељи и жељи његових родитеља. Савесни судија испитивао га је о његовим уверењима о крви и постављао темељна питања, као што су називи првих пет  књига Библије. Младић није знао да их наброји, нити је могао дати уверљиво сведочанство о томе да разуме зашто одбија крв. Нажалост, судија је одобрио трансфузију, тумачећи: ”Његово одбијање да пристане на трансфузију крви није темељено на зрелом разумевању својих властитих религиозних веровања“.

17. Какав је став заузела 14-годишња девојчица о томе да јој се да крв, и с каквим исходом?

¹⁷ Ствари се могу другачије окончати за неког малолетника који је добро поучен Божјим путевима и који активно хода у Његовој истини. Млада хришћанка имала је исти редак облик рака. Девојка и њени родитељи разумели су и прихватили преиначену хемотерапију специјалиста у истој болници. Ипак, случај је стигао на суд. Судија је писао: ”Д. П. сведочи да ће се бранити да не прими трансфузију крви како год то буде могла. Она сматра трансфузију нападом на своје тело и упоређује је са силовањем. Тражила је од суда да поштује њен избор и да јој дозволи да остане [у болници] без судски одобрене трансфузије крви.“ Хришћанска поука коју је примила била јој је од помоћи у том тешком тренутку. (Види оквир.)

18. (а) Који је чврст став о узимању крви заузела једна болесна девојчица? (б) Шта је судија одлучио с обзиром на њено лечење?

¹⁸ Једна 12-годишња девојчица била је лечена од леукемије. Друштво за заштиту деце изнело је случај пред суд како би јој присилно била дата крв. Судија је закључио: ”Л. је овом суду рекла јасно и чињеницама подупрто да ће се, ако се учини било какав покушај да јој се да трансфузија, борити против те трансфузије свим снагама које може прикупити. Она је рекла, и ја јој верујем, да ће вриштати и отимати се и да ће извући инјекцијски систем из руке и да ће настојати да сруши врећицу за крв изнад свог кревета. Одбијам да донесем било какву одлуку која би ово дете довела пред тако тешко искушење... У случају овог пацијента, лечење које је одредила болница бави се болешћу само у физичком смислу. То лечење пропушта да се бави њеним душевним потребама и религиозним веровањима.“

Родитељи — исправно поучавајте

19. Коју посебну обавезу би родитељи требало да испуне према својој деци?

¹⁹ Оваква искуства садрже снажну поруку за родитеље који желе да сви у њиховој породици живе у складу са Божјим законом о крви. Један од разлога зашто је Аврахам био Божји пријатељ био је тај што је знао да ће патријарх ’поучити своју децу и своју будућу породицу како ће ходити путем Јахвиним, радећи што је добро и праведно‘ (Постанак  18:19, Ст). Зар не би требало бити исто и са правим хришћанским родитељима данас? Ако си родитељ, поучаваш ли своју драгу децу да иду Јеховиним путем како би била ’увек спремна за одбрану пред сваким ко их пита за разлог наде која је у њима, али да то чине с благошћу и дубоким поштовањем‘? (1. Петрова 3:15, NW).

20. Шта би требало да желимо да наша деца у првом реду знају и верују с обзиром на крв? (Данијел 1:3-14).

²⁰ Иако би било добро за нашу децу да буду упозната са опасностима обољевања и другим ризицима трансфузија крви, поучавање наше деце Божјем савршеном закону о крви не значи у првом реду покушавати да у њих усадимо страх од крви. Ако је, на пример, судија питао девојчицу зашто није желела да јој се да крв, а њен је одговор у основи био да мисли како је крв превише ризична или језива, какав је могао бити учинак? Судија је могао закључити да је она једноставно незрела и превише заплашена, баш као што би могла бити уплашена и због операције слепог црева да би викала и одбијала ту операцију за коју чак и њени родитељи сматрају да је најбоља за њу. Осим тога, раније смо споменули да основни разлог зашто хришћани не одобравају крв није тај што је она загађена, већ што је драгоцена за нашег Бога и Дароваоца живота. Наша деца то треба да знају, као и то да су могући медицински ризици у вези крви дали додатну важност нашем религиозном ставу.

21. (а) Шта би родитељи требало да утврде о својој деци и библијском ставу о крви? (б) Како родитељи могу помоћи својој деци у вези крви?

²¹ Ако имате децу, да ли сте сигурни да се слажу и да могу објаснити на Библији темељен став у вези крви? Да ли заиста верују да је тај став Божја воља? Да ли су уверена да би кршење Божјег закона било тако озбиљно да би угрозило хришћански изглед на вечни живот? Мудри родитељи преиспитаће ова питања са својом децом, било да су она врло млада или су готово одрасла. Родитељи могу да начине практичне приказе у којима се сваки млади суочава са питањима која би могао поставити судија или болнички службеник. Циљ није да млада особа напамет понавља изабране чињенице или одговоре. Важније је да деца знају шта она верују, и зашто. Наравно, на судском саслушању родитељи или други могу да изнесу податке о опасностима од крви и могућности алтернативних поступака. Али, судија или службеник вероватно ће настојати из разговора с нашом децом да сазна да ли она зрело разумеју своју ситуацију и изборе, а такође и поседују ли она властите вредности и чврста уверења. (Упореди 2. Краљевима 5:1-4.)

22. Шта може да буде трајна последица ако смо поучени од Бога у вези крви?

²² Сви би требало да ценимо и одлучно се држимо Божјег става о крви. Откривење 1:5 описује Христа као онога ”који нас љуби и који нас је крвљу својом ослободио наших греха“ (NW). Само прихватањем вредности Исусове крви можемо добити потпуно и трајно опроштење наших греха. У Римљанима 5:9 јасно пише: ”Тим пре ћемо дакле бити по њему спасени од гнева, сад кад смо оправдани у крви његовој“. Како је, дакле, мудро за нас и за нашу децу да будемо поучени од Јехове по том питању и да будемо одлучни да вечно ходамо његовим путем!

[Фуснота]

Кључне тачке поучавања

◻ Какав став би требало да имамо према поучавању од Јехове?

◻ Зашто је послушност Божјем закону о крви тако важна?

◻ Зашто је пресудно да су млади у стању да објасне јасно и чврсто своја уверења о крви?

◻ Како хришћански родитељи могу помоћи својој деци да буду добро поучена о Јеховином закону о крви?

[Питања за разматрање]

[Оквир на 17. страни]

СУД ЈЕ БИО ЗАДИВЉЕН

Шта је судска одлука навела с обзиром на Д. П., споменуту у 17. одломку?

”Суд је био веома задивљен интелигенцијом, постојаношћу, достојанственошћу и уверљивошћу те девојчице од четрнаест и по година. За њу је могло бити поразно откриће да има смртоносни облик рака... Упркос томе, то је била зрела млада особа која је дошла на Суд да сведочи. Чинило се да се јасно усредсредила на тежак задатак с којим се суочила. Присуствовала је свим саветничким састанцима, сложила се са планом лечења, развила разумљиво гледиште како она као људско биће треба да се суочи са тим медицинским изазовом и дошла на суд са дирљивом молбом: поштујте моју одлуку...

Уз своју зрелост, Д. П. је изразила довољно разлога за своју одлуку да би је суд поштовао. Планом лечења који би укључивао трансфузију крви била би повређена духовно, психички, морално и емоционално. Суд ће поштовати њен избор плана лечења.“

[Слика на 16. страни]

Судија или директор борлнице можда ће хтети да зна шта хришћански омладинац заиста верује, и зашто