Да ли је још живо обожавање богиње-мајке?

ОБОЖАВАЊЕ богиње-мајке је у доба првих хришћана још увек постојало. Апостол Павле се с тиме сусрео у Ефесу у Малој Азији. Као и у Атини, граду у коме су се такође обожавале богиње, он је и овде дао сведочанство о ’Богу који је створио свет‘, живом Створитељу, који не ’личи на злато, сребро или камење истесано вештином и радом људи‘. То је за Ефешане, од којих је већина обожавала богињу-мајку Артемиду, било превише. Они који су живели од израде сребрних светишта богиње подстакли су побуну. У року од отприлике два сата, мноштво је викало: ”Велика је Дијана [Артемида] Ефеска!“ (Дела 17:24, 29; 19:26, 34).

Ефешка Артемида

Грци су такође обожавали Артемиду, али се Артемида обожавана у Ефесу не може с њом чврсто поистоветити. Грчка Артемида била је девичанска богиња лова и рађања. Ефешка Артемида била је богиња плодности. Њен огромни храм у Ефесу се сматрао једним од седам светских чуда. Њен кип, чији је грудни кош био прекривен редовима јајоликих груди и за који се мислило да је пао с неба, представљао ју је као утеловљење плодности. Нарочити облик тих груди био је повод разним тумачењима, нпр. да представљају венце јаја или чак бикових тестиса. Без обзира на објашњење, симбол плодности је јасан.

Интересантно је да је, према The New Encyclopædii Britannici, првобитни кип те богиње ”био начињен од злата, абоносовине, сребра и црног камена“. Добро познати кип ефешке Артемиде из другог века н. е. црног је лица, руку и стопала.

Лик Артемиде био је ношен улицама. Библичар Р. Б. Рекхам (R. B. Rackham) пише: ”У храму [Артемиде су били] чувани њени... ликови, светишта, посвећене посуде од злата и сребра, посуде које су на великим празницима у раскошним процесијама биле ношене у град и натраг.“ Ти празници су привлачили стотине хиљада ходочасника из целе Мале Азије. Они су куповали мала светишта богиње, и називали би је великом, својом госпом, краљицом, девицом, ”оном која слуша и прима молитве“. Требало је да Павле и рани хришћани у таквој средини показују велику храброст да би могли узвисивати ’Бога, Створитеља света‘, а не богове и богиње начињене од ’злата, сребра или камена‘.

Од богиње-мајке до ”Мајке Божје“

Апостол Павле је старешинама хришћанске скупштине у Ефесу прорекао  отпадништво. Упозорио је да ће се подићи отпадници који ће говорити ”изврнуту науку“ (Дела 20:17, 28-30, ДК). Међу стално вребајућим опасностима у Ефесу био је и повратак обожавању богиње-мајке. Да ли се то заиста и догодило?

У New Catholic Encyclopedii читамо: ”Сматрало се да је Ефес, као ходочаснички центар, погребно место [апостола] Јована... Једна друга традиција, посведочена од концила у Ефесу (431), повезује Блажену Девицу Марију са светим Јованом. Базилика у којој је био одржан концил названа је Маријином црквом.“ У једном другом католичком делу (Théo — Nouvelle encyclopédie catholique) говори се о ”веродостојној традицији“ да је Марија пратила Јована у Ефес, где је провела преостали део свог живота. Зашто је ова претпостављена веза између Ефеса и Марије важна за нас данас?

Допустимо да на то одговори The New Encyclopædia Britannica: ”Обожавање мајке Божје добило је подстрек када је хришћанска Црква постала државна црква под Константином и паганске су се масе сливале у цркву... Њихова побожност и верска свест биле су стваране хиљадама година кроз култ ’велике мајке‘ богиње и ’богиње девице‘, што је започело још у старим популарним религијама Вавилоније и Асирије.“ Које је место могло бити боље од Ефеса за ”христијанизацију“ обожавања богиње-мајке?

Тако је у Ефесу 431. н. е. такозвани трећи екуменски концил прогласио Марију за ”Теотокос“, што је грчка реч која значи ”Богородица“, или ”Мајка Божја“. У New Catholic Encyclopedii стоји: ”Употреба ове титуле од стране цркве била је несумњиво пресудна за раст доктрине о Марији и њој посвећеном богослужју у каснијим вековима.“

Рушевине ”цркве Девице Марије“, у којој се одржао тај концил, и данас се могу видети на подручју старог Ефеса. Може да се посети и капела, која је по традицији била кућа у којој је Марија живела и умрла. Папа Павле VI је 1967. посетио ова светишта Марије у Ефесу.

Да, Ефес је био средиште преображења паганског обожавања богиње-мајке, са којим се Павле сусрео у првом веку, у жарку оданост Марији као ”Мајци Божјој“. Обожавање богиње-мајке се у земљама хришћанства одржало на животу у првом реду кроз оданост Марији.

Обожавање богиње-мајке још живи

Encyclopædia of Religion and Ethics цитира библичара В. М. Ремзија (W. M. Ramsay), који каже да је ”у 5. веку част која се исказивала Девици Марији у Ефесу била [обновљени] облик старог паганског анатолског обожавања Девице Мајке“. У делу The New International Dictionary of New Testament Theology стоји: ”Католичка представа о ’мајци Божјој‘ и ’краљици неба‘, иако настала касније од Н[овог] З[авета], указује на много раније религијско-историјске корене са Истока... У каснијем обожавању Марије налазе се многи трагови паганског култа божанске мајке.“

Ти трагови су превише бројни и превише детаљни да би били случајни.  Сличност између кипова мајке с дететом Девице Марије и кипова паганских богиња, као што је то Изида, не може проћи незапажено. Стотине кипова и икона Црне Мадоне из католичких цркава по целом свету не могу а да не подсете на кип Артемиде. Дело Théo — Nouvelle encyclopédie catholique о тим Црним Девицама каже: ”Изгледа да су оне биле средство којим се на Марију пренело оно што је преостало од популарног обожавања Дијане [Артемиде]... или Кибеле.“ Процесије на Дан узашашћа Девице Марије такође налазе свој прототип у процесијама у част Кибеле и Артемиде.

И сама нас имена дата Марији подсећају на паганске богиње-мајке. Иштар је била узвисивана као ”Света девица“, ”моја Госпа“, и ”милосрдна мајка која слуша молитве“. Изида и Астарта су биле називане ”Краљицама неба“. Кибела је прозвана ”Мајком свих благословљених“. Сви се ти називи, с мањим варијацијама, примењују на Марију.

Други ватикански концил подупро је култ ”Блажене Девице“. Папа Јован Павле II је добро познат по својој страственој оданости Марији. На својим великим путовањима он никада не пропушта прилику да посети Маријина светишта, укључујући ту и Црну Мадону из Честохове у Пољској. Он је Марији поверио читав свет. Зато не изненађује да под насловом ”Мајка Богиња“, The New Encyclopædia Britannica пише: ”Тај се назив такође примењивао на ликове тако различите као што су такозване Венере каменог доба и Девица Марија.“

Међутим, римокатоличко обожавање Марије није једини начин на који је обожавање богиње-мајке преживело до наших дана. Необично је да су подупирачи феминистичког покрета произвели много литературе о обожавању богиње-мајке. Они верују да су у овом агресивном свету којим доминирају мушкарци, жене немилице тлачене и да обожавање усмерено жени показује тежње човечанства за мање агресивним светом. Чини се да они такође верују да би свет данас био боље и мирније место кад би био више феминистички оријентисан.

Али, обожавање богиње-мајке није донело мир античком свету, а неће донети мир ни данас. Осим тога, данас се све више и више људи, у ствари милиони прикључују Јеховиним сведоцима, уверени да Марија неће спасти свет, иако је они поштују и воле као верну жену из првог века која је имала дивну предност што је родила и одгојила Исуса. Јеховини сведоци такође не верују да покрет за ослобођење жена може довести до мира у свету, иако неки од његових захтева могу бити оправдани. Зато они гледају на Бога кога је Павле објавио Атињанима и Ефешанима, ’Бога који је створио свет и све што је у њему‘ (Дела 17:24; 19:11, 17, 20). Тај је Свемогући Бог, чије је име Јехова, обећао величанствени нови свет ’у коме ће правда наставати‘, и ми се с поверењем можемо ослонити на његово обећање (2. Петрова 3:13).

Библијско гледиште о положају жене пред Богом и пред мушкарцем биће разматрано даље у овом часопису.

[Слика на 5. страни]

АШТОРЕТ Канаанска богиња полности и рата

[Извор]

Musée du Louvre, Париз

[Слика на 6. страни]

АРТЕМИДА Ефешка богиња плодности

[Извор]

Musei dei Conservatori, Рим

[Слика на 7. страни]

”МАЈКА БОЖЈА“ у хришћанству

[Извор]

Катедрала у Шартру, Француска